Mala bobica puna vitamina, ljoskavac – priroda nam daruje neobične plodove. Kao da je namerno sakrila u zvončić da je ne diramo.
Prošetajte po Fruškoj gori dok je lepo vreme. Planina je puna lekovitog bilja, gljiva i šumskih plodova. Jedno od njih je i LJOSKAVAC.
Latinski naziv: Physalis alkekengi L.
Drugi nazivi: ljoskavac, pogančeva trava, pljuskavac, lampion, mehurica.
Ljoskavac je uspravna, slabo razgranata biljka, visine do 80 cm. Listovi su jajasto trouglasti. U gornjem delu je pokrivena dlačicama. Sočne i slatkaste, veoma ukusne bobice istovremeno su i kiselkastogorkog ukusa. Cvetovi su zvonasti, zelenkasto-bele boje. Plod je crvena sjajna boba, zatvorena pojedinačno u jako nabreklu poput opne, više uglatu čašku. Plod sazreva u ranu jesen. Treba pripaziti da plod ne dođe u dodir sa čaškom koja je vrlo gorka (opna sadrži otrovni i gorak glikozid fizalin). Ljoskavac raste po šikarama, vinogradima i svetlim šumama.
Kontraindikacije: preporuka je stručnjaka, da dnevni unos je najviše 10 sirovih bobica!!!
Suv plod upotrebljava se kod poteškoća u mokrenju, hronične upale bubrega i mokraćnog mehura, pomaže kod izbacivanja vode iz organizma, ali i peska i kamenca iz bubrega. Vruć čaj od ploda ljoskavca podstiče znojenje i smanjuje povišenu temperaturu. Reguliše i olakšava menopauzu.
video:
