Kada sam pre više od 10 godina počeo rekreativno da okrećem pedale, na jednoj grupnoj vožnji pojavio se stariji tip sa ganc novim karobonskim Scott biciklom. Ne sećam se tačno koji je model bio u pitanju, sećam se samo da je imao neke jarke crveno, bele i sive boje, najnoviju Ultregru sa tada 11 brzina, neke lepe točkove i težinu od svega 7 kila. Lik je rekao da je u to vreme platio bajs nekih 2600 eura ako se ne varam, i tada mi je to delovalo kao astronomska cifra, ali s obzirom da je bilo teško provaliti ralziku između njegovog i bajkova koji voze profesionalci na Turu, bilo je nekako razumljivo i prihvatljivo.
Elektronika je odavno postala standard na drumskim biciklima više pa čak i srednje klase. Mnogi se kunu u nju i kažu da bezgrrešno menja brzine. Nisam probao ali ne sumnjam da je tako. Međutim, moderan biciklista danas ne može zamisliti rekreativnu vožnju bez gps uređaja koji mu snima vožnju a često i govori gde treba da ide. Uz to dolazi naravno paket senzora za brzinu, kadencu, otkucaje srca, merač snage. Svaki od ovih elektronskih stvarčica u sebi sadržiji bateriju koju ili treba menjati, ili puniti s vremena na vreme, kao i naš naravno dragoceni mobilni telefon koji je povezan sa ttim uređajem i koji ima još jednu veliku bateriju u sebi. Pored svih tih izvora skladištene energije, da li nam je zaista potrebno još te elektronike i još baterija o čijems stanju napunjenosti i ispražnjenosti treba da vodimo računa, ma koliko često ili retko se te baterije punile?
Zatim, velikoj većini omiljeni hidraulični diskovi na drumskom biciklu. Da, jesu definitivno najmoćniji vid zaustavljanja bicikla, ali šta je zapravo moć vez kontrole? Koliko je meni poznato, hidrualični diskovi daleko brže blokiraju točak od kaliper kočnica, ali blokada točka nikako ne znači kontrola prilikom kočenja i usporavanja bicikla. Da bi se tako nešto postiglo, potrebno je pored hidraulike imati još neke bezbednoste sisteme zaustavljanja točka koju mu onemogučavaju da prokliže tipa ABS-a. Pravo pitanje je da li nam je zaista to poterbno na drumskim biciklima. Verovatno da nije, ali zato hidraulika jeste??
I za kraj jedan od meni omiljenih izuma, a to je tzv. inegrisani kokpit odnosno iz jednog dela izliven korman zajedno sa lulom koji upotpunosti eliminiše mogućnost podešavanja ugla lule ili položaja kormana, šamaraljki a samim tim i daleko osporava mogućnost štelovanja pozicije bicikliste, koji je jedan od ključnih preduslova za koliko toliko udobnu,bezbolnu a samim tim i efikasnu vožnju.
Međutim, po meni apsolutni vrhunac idiotizma je konstruisanje ramova nesrazmerno debelih cevi sa ciljem da se "poboljša" aerodinamika tako što će kablovi iz opet onog glupog integrisanog kormana direktno prolaziti unutar lule i headseta, i biti upotpunosti "sakriveni" unutar rama. Ovako brilijantan dizajn apsolutno bespotrebno otežava mogućnost pristupa crevima i pravi košmar prilikom održavanja kočionog sistema bicikla, koji opet ima hidrualiku i naravno zahteva svašta nešto, što ne zahtevaju normalne, standradne, klasične kočnice...
Uz sve nadeveno, svi ti bicikli sa novotarijama, "izumima i tehnološkim čudima" su postali toliko nezgrapno debeli i teški, da više nije novina da jedan od tih "super aero" bajkova od ful karbona sa sve ful karbonskim točkovima teži iblizu desetak kila. Uz sve navedeno su cene bicikala otišle u astronomski nenormalnom smeru i više nije iznenađenje da takve krmače koštaju i preko 10k eura.
Šta je zapravo suština besmisla ove masovne proizvodnje? Zašto su odjednom naizgled tako jednostavne a lepe i funkcionalne mašine kao što su drumski bicikli postale besomučno komplikovane, nepraktične i apsolutno nepristupačne običnim smrtnicima kako za kupovinu tako i za DIY servisiranje?
Dali li neko deli moje mišljenje da se u tom besmislu izgubila poenta???
):
