На слици број 3 имате ту гуму која је 17. јуна ове године легла на пола километра од стана. Углавном није могла да се напумпа на тротоару, па сам је догурао до куће уз иритантно тандркање бандаша по асфалту и утврдио пипањем унутрашњости спољашње гуме да нема ничега што је могло да је пробуши, али да има два оштећења, већи и мањи, као да се сама цепнула на два места – или су је напали гремлини.
У питању је домаћа фабрика за коју подозревам да не прави ништа него увози гуме из Кине – или је преселила „фабрику“ у Кину, да Кинези праве гуме по жељеном „квалитету“. А тај квалитет није онај из времена СФРЈ, па чак ни из времена агресије на Србију 1999. Цена унутрашње је 300 динара. Већ чујем да кажете: „Па шта очекујеш за ту цену?“.
Каква су ваша искуства са „домаћим“ гумама – ако су уопште домаће?
