jutro u Drvaru.. jedva ustali. Noge teške, ni u rukama nije mnogo bolje, neispavani.. nakon 3-dnevnog motanja po 250km i to uglavnom po jakom brdovitom terenu 5,5-6 sati sna ni izbliza nije dovoljno. Medjutim već posle 10-15 min sve dolazi na svoje. S tim što ovde od samog smeštaja već na prvom metru počinje uspon.. i to od gotovo 10km.. možda nekih 600-700m manje. Ali je jutro sveže i prilično lako izlazimo na vrh prevoja. I usput, pogled na dolinu, negde u pravcu Drvara.
A sa prevoja spust.. oooodličan asfalt.. i prizor takodje.
Ovde smo išli na kontra stranu, nizbrdo, ali smo vozili na gore zbog sličica. Jer prizor je TOP.
I odatle pun gas nizbrdo a dalje ravnicom, tačnije blago valovit teren. Ovde je isto kao na Pešteru samo je nadmorska oko 750-800 mnv. Sledeća foto KT je kuća Gavrila Principa u blizini Bosanskog Grahova. Negde usput stajemo da Hari malo dopumpa gume. Poneo je Mišelinov kompresor na batrije, kaže lakše mu nego da pumpa ručno. Usput doduvamo i kod mene i nastavlajmo. Bicikl letiii, gotovo da poskakuje. kažem Hariju kako sad dobro ide i čudim se da su gume toliko popustile za 4 dana jer su pumpane veče pred polazak. Kod B. Grahova kratak uspon, oko jednog kilometra i pred sam kraj čujem oko prednje viljuške neko greb-greb-greb. I vozim uzbrdo lagano, i gledam u vilu ali ne provaljujem šta se čuje te odlučujem da se zaustavim. I metar-dva pred zaustavljanje "kaboooommm".. kakva detonacija 
Srećom obavih veliki servis (sranje) pred polazak inače bih ispustio tu na licinom mestu. Pogledam i imam šta i da vidim.. guma spala sa felne u dužini od 20-ak cm.. ahaaa, eksplodirala. I onda pomislim kako bi bilo da sam išao nizbrdo 50+.. Na sreću, unutrašnja se otvorila nekih 20-ak cm ali spoljašnjoj nije bilo ništa. A i da jeste, imao sam i to u rezervi. Imao sam negde i fotku kako izgleda unutrašnja, mada nije teško ni zamisliti. Harijev kompresor nekim slučajem nije očitao pravu vrednost pa smo gumu preduvali, verovatno dosta više jer po preporuci Pirelija max pritisak je 7.7 bara. Menjamo gumu, i usput na b. pumpi pored nas uzimamo po sladoled.. tačnije po 2
Malo niže odatle je skretanje ka kući Gavrilovoj te odlazimo da je overimo.
Beše tu pored i neka baka te malo popričasmo sa njom. Htela i kafu da nam skuva ali nismo hteli da je maltretiramote se zahvaljujemo i vraćamo nazad do glavnog puta. Malo dalje ka Livnu prolazimo kroz Crni Lug te se javljam mom dobrom prijatelju koji me prethodne godine ugostio dok sam bio u prolazu cikloturistički. Kad su čuli tada da sam iz BG-a nisu mi dali da dižem šator već mi našli smeštaj u selu, i ujutro na slavski doručak. Momci ljudine za primer te se i ovog jutra javljam. I stajemo kod njih u kiosk na pivo-sok. I Hari omlatio u startu 2 komada
Posle lepog osveženja krećemo dalje prema Livnu i pre grada ruta nas vodi ka Glamoču. Znali smo da nas čekaju 2 komada po 10km ali nismo znali da je to djavolova ruta. Pravi 'Ercegovački pakao.. 10km uzbrdo bez trunke hldovine. Hlada ima nekih 10-15 metara od puta ali je tu surovi kamenjar.. i verovatno još suroviji poskoci i šarke te nisam ni pomišljao da silazim sa asfalta. Uz to vode NEMA, čak ni u kućama pored puta na početku uspona. Ustvari nema ni ljudi. Videh jednog čoveka te ga pitao za vod i on mi daje flašu mineralne iz frižidera. I hvala mu na tome. Ova patnja je trajala dobra 3 sta dok nisam ušao u Glamoč. Hari je odmakao ispred i čekao me ispred neke kafane. Stajem tu i naručujem gulaš.. i litru-dve-tri vode. Ako je do Glamoča bio pakao, Sledeći uspon od 10-ak km bio je pakao iz pakla
Em uzbrdo 7-9%, em vrućina.. i na vrhu ogromne muve koje ne praštaju. Grizu brate za sve pare. Kasnije saznjem da su to Obadi, neke opaka vrsta muva veličine kao 2 nokta. Jebemu, ni manjih stvorenja ni bolnijeg uboda. I jurimo nizbrdo, neki ludački spust u sred nedodjije ka Šipovu.
Malo niže nailazimo na čopor povelikih pasa.. na sreću bili su izuzetno raspoloženi za igru.
Primećujem u BiH na dosta mesta nazive naselja koji su isti kao u Srbiji.
Ovde smo pravili kraću pauzu, ne znam koje je selo u pitanju, i pičimo sve nizbrdo do Šipova gde nalazimo smeštaj. A u smeštaju zanimljive dečije igračke.
Ovog dana smo dosta kratki sa planiranom kilometražom.. od planiranih 250 jedva 210.
Ujutso se budimo negde oko 4:30h. Napolju se već dovoljno vidi, te se pakujemo i krećemo. Sledeća foto KT Janjske otoke je blizu, nekih pola sata vožnje.
Janjske otoke.. neobičan naziv za neobično lepo mesto.
Odavde put dalje ka Kupresu. Ono što nisam znao je da je Kupres na oko 1200 mnv a mi smo trenutno bili na nekih 600.I nisam znao da od Janjskih otoka do Kupresa treba 2 puta izaći na 1200 mnv.. i to solidno tvrd uspon od 7 do 10%. Na drugom usponu pobunio se konačno i stomak jer sam u prethodna 4 dana svašta trpao u njega. I to je moralo napolje. Sve ovo je dosta stresno za telo i duh.. a ujedno i lepo, pa se ta 2 sukobljavaju u vozaču. Jedan deo hoće napred i još a drugom e dosta svega i hoće kući. I tako iz dana u dan.. posle trećeg dana. U prva dana 3 euforija vodi ali kasnije razni gremlini u telu prave njesra
U Kupresu ponovo žderemo, uglavnom bilo šta, sve što liči na hranu. Ne pamtim da li sam ikad pojeo toliko raznih gluposti. Delom je za to kriv i Hari jer onaj vepar guta sve.
Od Kupresa se penjemo do Kupreških vrata odakle počinje 19km nečega zbog čega su sve muke nestale.. na kratko naravno
U pitanju je 19km savršene nizbrdice ka Bugojnu sa savršenim asfaltom i samo jednom krivinom gde sam morao prikočiti. Prosečna brzina je oko 60 do 65 pa ni automobili ne pretiču. Svi se krećemo ispom brzinom.. i tako do kraja. A onda ravnica.. i tamo negde opet 10km uzbrdo. Pa spust u Prozor.. malo mesto sa velikom temperaturom. Kako i ne bi kad su svuda u krug gole stene. I opet stali jer se ne može voziti od velike toplote. Na izkazu nailazimo na perionicu te ubacujemo 1km i fino se ispuškiramo. I bi lepo narednih pola sata dok se nije osušilo. I naravno, uspon od nekih 13km po poslepodnevnom paklu. Prošli neko jezero koje im je akumulacija za stanovništvo.
Ja obično lako pamtim mesta ali ovde mozak već nije radio najbolje pa se nisam ni trudio da zapamtim nazive. U tom zove i dr Živković, organizator, pita gde smo. Saopštavam mu lokaciju na kojoj već imamo kašnjenje od 7-8 sati te nam daje fore da stignemo na vreme do Trebinja. Teorijski je to prilično lako izvodljivo.. teorijski da. U praksi t je bila prilično teška misija jer smo trebali da se spustimo do Mostara i dalje do Neuma pa nazad do Trebinja. Dakle sve kroz pregrejanu Hercegovinu. Pred kraj dana prolazimo kraj Tomislavgrada i po mraku oko 22h stižemo u Posušje. Još pre ulaska u grad ja ne vladam najbolje biciklom te vozim i uz ivicu, i po sredini trake. Što bi rekli uprošćeno.. ugasio se.. otpao k'o malter sa zida.. i slično.
I tu pada odluka o prekidu jer smo tog 5-og dana jedva isterali 190km. Bili smo kraći za 120km od planiranog što je značilo kašnjenje od 10 sati. Jer u poslednja 2 dana nismo mogli držati tempo od 15km po satu. Saobraćajna polcija u Posušju nam pronalazi smeštaj.. jako ljubazni momci, ostaviše posao i dohvatiše telefone da nam nadju prenoćište. Dolazi neka njihova prijateljica i odvodi nas u smeštaj. Jeste skup, 50E za noć ali je stan u premijum klasi.
Sutradan pre podne vozimo do Širokog Brijega gde ulazimo u bus do Mostara. Tu zaključujemo vožnju na 1130km i nešto ispod 14 000 metara visine. Još u 9 ujutro bilo je 37-38 stepeni i vrelina je gotovo nepodnošljiva. U Mostaru uskačemo u bus do Sarajeva gde stižemo oko 17,30h. Iz Sarajeva u 18h busom do Doboja gde uzimamo smeštaj za 20e. Sutradan od Doboja točkom nekih 60-ak km do Šamca gde su nam ostali automobili na benz. pumpi.
I u Šamcu avantura se NE završava. Jovan daje Hariju poručen čep za hladnjak ali se ispostavi da je pogrešan. Odemo na obližnji otpad ali tamo nemaju za taj motor. Na scenu stupa budŽ u obliku većeg šraga sa komadom gumenog creva kog nabijemo u tovor i obezbedimo žicom da ne ispadne. I krenemo lagano, usput proveravamo da li curi. Ispostavi se da dihtuje gotovo savršeno i Hari izlazi kod granice na auto-put i odjuri za Beograd. Ja odlazim u Šabac kod roditelja i tu ostajem još 2 dana, da se oporavim sa jagnjetinomj i prasetinom jer je taman bila preslava Spasovdan.
I tako se završi ova opaka Bosanska avantura. Nismo uspeli do kraja ali smo zadovoljni i sa ovih 60-ak %.. ovoga puta.. jer ćemo zasigurno ići na popravni
Jer ovo vredi svake one kapljice znoja i svake psovke na onim silnim usponima. Ali NE sa drumskim.. sledećeg puta samo napred 3x ono pozadi je nebitno da li je 9 ili 10.
Ostaje još da vidim neki video snimak da ubacim i rutu.. ako neko požel da vozi, da se može unapred informisati.. ako poželi
Al' verujte mi na reč.. jeste do yayyyaaa
zastrašujuće i u brojkama i u grafikonu terena u dnu mape. 
Toliki km a za dž
a vozi k'o životinja. 
