Nije problem odlaska mladih i obrazovanih ljudi, a pogotovo majstora i zanatlija u inostranstvo samo i isključivo finansijke prirode, mada je to svakako jedan od presudnih faktora. Problem je u sistemu koji ma koliko da ima ili nema posla, i ma kako da je dobro ili loše taj posao plaćen, još dugo, dugo vremena se neće menjati.
Primera radi, majstorima u građevini koji su svoje zanate ispekli na srpskim gradilištima (zidari, tesari, vodoinstalteri, električari, keramičari itd) je dojadilo da šefovi gradilišta i glavni investitori budu polupismeni polukriminalci koji na gradilište dolaze u Poršeima da bi svojim radnicima objasnili kako će plata kasniti 15 dana. Istim tim ljudima je dosadilo da ih tretiraju kao smeće, da na najmanju nepravilnost u poslu ili konflikt sa pretpostavljenim mu se preti da će dobiti otkaz i da od ponedeljka može da dođe po svoju knjižicu. Tim ljudima je preko glave da rade konstantno 10 do 12 sati na dan, 6 dana u nedelji bez računanja prekovremenog rada, bez mogućnosti na odluku o tome da li žele ili ne da rade prekovremeno, i rada u nehumanim uslovima u otvorenim zgradama bez grejanja zimi na -10 ili leti na plus 40. Uz sve navedeno sistem je napravljen tako da podržava sivu ekonomiju, i ma koliko ti isti ljudi radili i zarađivali mesečno (a dobar majstor može pošteno fino da zaradi), svaki poslodavac će ga prijaviti na skoro pa minimalac i bez obzira na to koliko i kako čovek zarađuje tokom života, država od njega svesno pravi socijalni slučaj u momentu kada i ako doživi da ode u penziju.
Na zapadu je sve to drugačije koncipirano. Nije idealno, ali se zna šta je ugovor, zakon o radu i poštuje se kao sveto slovo. Zna se koje je radno vreme, koliko traje, koliko i kako je plaćen svaki prekovremeni satiAKO zaposleni pristane na to. Zna se koji su dani neradni za SVE, bolovanje je plaćeno 100% u prvih 6 nedelja kontinuiranog odsustva. Uslovi rada su u najmanju ruku humani. Poslodavac te tretira sa poštovanjem ako se i ti tako odnosiš prema njemu, a ako si dobar u svom poslu, i mogućnosti za napredak su ti otvorene a ne moraš nikome za to da ližeš buljson i ne moraš biti član nikakve partije. Dok god dobro obavaljaš svoj posao ti je zagarantovan i isključivo sve zavisi od tebe.
Da je u pitanju samo novac, ja sam ubeđen da bi se mnogi naši majstori, zanatlije, pa i obrazovani stručnjaci rado vratili u našu zemlju i delili sudbinu sa svojim zemljacima. Problem naše zemlje je daleko dublje prirode, i dokle god taj problem postoji, problem nedostatka kvalifikovane snage koja je toliko dugo omolovažavana kod nas, će se samo produbiti.