243 odgovora na ovu temu

[milovuk1967]

Malo da popricamo o majstorima i zanatlijama uopste.

Citam na tviteru, dosao majstor kod  neke zene, namestio WC dasku  za 10 min i naplatio 6000 din. Ona kaze da je doktorirala, pa ne moze da zaradi toliko. Zasto smo dosli do toga i da li ce biti sve gore?

 

Da krenem malo od istorije i to bas iz moga KG.  Mi  smo na ovim prostorima, kako kaze Desanka Maksimovic bili zemlja seljaka na brdovitom Balkanu. Medjutim 1850 u Kg se otvara prva topolivnica. To je u to vreme dok su se ljudi uglavnom bavili stocarstvom i zemljoradnjom bilo nesto neverovatno napredno. Pocinje pravljenje prvih topova, municije, kasnije pusaka i ostalog oruzija. Tu se kale prvi i vrhunski majstori na ovim prostorima.

 

Onda se fabrika siri i dolazimo do fabrike Zastava automobili. Iako se misli da su prva vozila u ZCZ, Fiati to ipak nije tako. Pocinje 2 svetski rat, nasa vojska ima samo stocnu zapregu. Tada odlucuju 1939 da od Amerikanaca kupimo oko 400 kamiona marke Chevrolet. Cena jednog je bila oko 2500 dolara. Prevezeni su u rastavljenom stanju od New Yorka do Splita. Zamislite sada da nigde u tadasnjoj zemlji nije bilo mogucnosti, znanja, objekata i kadrova da se to uradi nego u Kg. Pocetak auto industrije.

 

Zastava se siri imala je oko 30 000 radnika i vise hiljada majstora svih vrsta. 1971 pocinjemo proizvodnju Z 101, u to vreme najsavremenijeg auta. Samo za posecanje VW je tada proizvodio Bubu. Tek 74 krecu sa Golfom 1 koji i nije bio neka sreca od auta.

 

Hiljade majstora, takoreci svaka kuca je imala po nekog. Majstore je retko ko placao, jer je svako znao nekog da to odradi za dzabe. 

Pocinje sunovrat majstorstva. Onda za kraj dolaze ratovi i raspad kompletne industrije. Majstori ostaju bez posla, jedva prezivljavaju. Deca to gledaju i vide da od majstorstva jedva prezivljavaju. Posledica toga se do danas osecaju. Ja ne znam nikoga cije je dete upisalo neki zanat. Kada izumre moja generacija i 10 godina pre i posle mene, bice strasno.

 

To duboko podcenjivanje majstora se nazalost oseca i danas.  Medjutim polako sve dolazi na svoje.

Kazu dovoljan je alat, svako moze da bude majstor. Eeee, Pa kada je tako, kada se raspala Zastava prodavani su stugovi i druge masine na kilo. Masine koje su kostale bogastvo. Pa sto niste kupili? Ja prvi koji sam na poslu imao strug i znam po malo da radim na njemu, nisam ni blizu strugaru. Ali ja sam svestan toga. Ne cini alat majstora. Ko je dobar zaradice za alat, ali ko je los, njega ni jedan alat spasit nece.

 

U Kg 1859 otvara prva skola Vojno industijska skola-VIS. Postoji i danas prelepa skola postavicu link dole. Iskolovala na hiljade zanatlija svih profila. Njeni ucenici kasnije pobedjivali na mnogim takmicenjima metalskih radnika SFRJ .Obucavali druge zanatlije sirom tadasnje zemlje,pogotovu u namenskoj industriji.

 

Sada kako se nekada gledalo kakve su ti motoricke sposobnosti i za koju vrstu si masina. Ja kada sam isao u tu skolu taj nacin provere je odavno prestao sa praksom. Postojao je probni sto,kao sto je sto npr. za stoni fudbal u luna parku. Imao je dve okretne rucice kao na strugu. Sto je bio izbusen kao lavirint otprilike samo sto nije imao slepe kanale. Onda je ucenik morao da iz jednog ugla sa tim rucicama da pokrece kontrolnu tacku po X i Y osi do drugog ugla. Oni nadareni su to mogli za npr 20 sekundi, losiji za par minuta, a neki uopste. Tada su prakticnu i teoretsku nastavu drzali neki dobri majstori poslovodje i sl. Oni bi onda dali preporuku da li je to dete za strug , za busilicu, za brusilicu, za izradu kalupa ili nesto deseto. Tako su nam tada preneli nasi nastavnici. Znaci znalo se da nije svako sposoban da bude dobar majstor. Mozda deluje primitivna metoda , ali je dobar osnov.

 

https://srednjastruc...storijat-skole/

https://www.ikraguje...ca-zastava.html

[omega]

Све је управо тако. Песимиста сам по том питању и уверен сам да ће стање бити још горе, мада су и захтеви за мајсторима другачији него раније јер је и производња у свим областима другачија. Све је више механизованих и компјутеризованих производњи, а и сами производи су другачијих особина и квалитета.
Занати изумиру свуда на свету. Ниво образовања, па и на пољу заната и мајсторства, такође је у стрмоглавом паду, јер је циљ претварање човека у што неспособније и зависније биће. Како је све мање оних са стварним знањем, тако је мање и оних који га преносе (било у институцијама или појединачно) и будуће генерације ће бити на великим искушењима.

[milovuk1967]

Majstora treba ali ih nema. Cekao sam preko mesec dana da mi dodje majstor za gasni kotao. Kada dodje leto ne mozes naci majstora za klimu a da ne cekas par dana. Strugara dobrih, da nades na prste jedne ruke, guzva, cekas, skupi. Varioci za al. u Kg dobar ima samo jedan. Katastofa.

Sta smo docekali od onakog industrijskog grada.

[omega]

Majstora treba ali ih nema. Cekao sam preko mesec dana da mi dodje majstor za gasni kotao. Kada dodje leto ne mozes naci majstora za klimu a da ne cekas par dana. Strugara dobrih, da nades na prste jedne ruke, guzva, cekas, skupi. Varioci za al. u Kg dobar ima samo jedan. Katastofa.

Инђија је некада (мала привреда, гомила радионица, занатлија) врвела од стругара и мајстора сличних профила, затим крзнара и кројача. Сада никога нигде. За обичног, приученог лимара који ради са већ скројеним деловима, чекаш годину дана. О озбиљном водоинсталатеру нема ни говора.

[milovuk1967]

Sami smo krivi za to. Dugogodisnje omalovazavanje majstora, sve nam je skupo kada trebamo da platimo ako je radio majstor, itd je dovelo do toga. Balansiranje tocka da kosta koliko pice u kaficu, pa nam i to skupo. Ako ja sam za to da majstori postanu jos deset x skuplji. Da se naucimo redu jednom. Dok se u svim zemljama ceni taj rad kod nas je predmet ismejavanja. Ali menja se polako i treba.

[zare]

Slažem se da majstori treba skuplje da naplaćuju. Ali Majstori. Oni koji sebe zovu "majstori" a veze sa životom nemaju osim sto znaju da naplate kao sa su stvarno Majstori ima bar 95 %. I što je najgore, najčešće njima i dopadneš u ruke. I šta da radiš sem da ako znaš uzmeš i sve što možeš i radiš sam. 

 

Mom tastu je pre godinu-dve "majstor" postavljao pločice u hodniku. Što ga je zavlačio mesec dana da dolazi sutra pa prekosutra.... i ne računam. Pričao priče kako je radio u Francuskoj za 20 evra kvadrat i slučne gluposti a uradio tako da treba da vrati sve pare i još plati kaznu. Da je meni radio izbacio bih ga napolje i pare ne bi ni video dok ne uradi kako treba, sve iz početka o njegovom trošku. Ja što ne znam da radim pločice (uradio pre mnogo godina 2 puta po par kvadrata) neću možda osetno bolje uraditi od njega ali će biti tu negde. I neće da košta kao da je "majstor" završio 3 fakuleta a to što ne valja znam da ne valja jer sam sam radio. Ovako em platiš em opet isto ne valja. 

 

Meni ne ide najbolje oštrenje burgija. Naoštrim ja to da radi (neki put bude i savršeno), nije to problem ali vidim da to može još dosta bolje. Džabe što znam teoriju i nekoliko načina oštrenja ali u praksi nisam zadovoljan. 

[milovuk1967]

Bice toga sve vise. Videli da sada majstori uzimaju neke pare, pa bi svi preko noci da postanu majstori. 

[omega]

Баш прави мајстори обично и не наплате прекомерно. Занимљиво је колико се у животу те две ствари поклопе : да прави мајстор буде и поштен и карактеран човек. Веома занимљива појава, много чешћа него рецимо у уметности, где није неуобичајено да је изузетан уметнички стваралац веома лош човек. Ово наравно, нису правила, већ нека лична запажања и животна искуства.

[milovuk1967]

Da ne ispadne sada neko hvaljenje, samo da vidite dole na slikam sta sam nekada popravljao. Racunska masina, koja je mogla mislim da racuna do 7 decimala, mnozenje, sabiranje, oduzimanje ,deljenje. znaci sve je to radila bez ijednog elektronskog sklopa. Samo jedan el. motor, koj je sluzio da pokrece sve te hiljade, opruga, poluga, cesljeva, itd. Znaci za mene vrhunac mehanike. Bila je teska preko 6 kg i velika masina. Niko to vise nece nikada znati popraviti, posle moje generacije.

[milovuk1967]

I sada da ispricam, kako smo od nekada vrhunske radionice polako poceli da propadamo kao majstori. Za tih 20 godina sam svasta radio u prec. meh. Pocetkom devedesetih mi daju da radim foto kopire. To je tada bio vrhunac tih masina. Ogromne masincine, cetiri coveka je moralo da nosi, ako je bilo potrebno da popravljamo u radionici. Visoke metar i po, iskomplikovali da nema kud. Vrhunska mehanika, vrhunska elektronika, izuzetno ozbiljna optika, i dosta hemije, developeri, toneri, silikonska ulja, masti itd. I sada kako nas je Bog dao mi smo kao znali da popravljamo sve i Canone i Minolte i Nashue, Xeroxe. Medjutim to su vec postale masine koje su imale samo dijagnostiku. Izbacila bi neku sifru na ekranu, bez znanja sta ta sifra znaci, popravka je bila nemoguca misija.

 

Ali mi nismo znali te sifre, nismo imali knjigu sifara. Zasto nismo imali. Tada su npr po Bg, poceli da se specijalizuju servisi za samo jednu marku aparata, za razliku od nas. Oni su slali ljude u Nemacku ili su dolazili ljudi iz Japana i drzali obuku. Nasi nisu pocetkom devedesetih imali para za sve to.

I sta smo onda radili? 85% kvarova bi uspeli da otklonimo. Zezalo nas tih 15 %. Sifre nije hteo niko da nam da, konkurecija normalno. Onda su u ispomoc dolazili elektro inzinjeri iz Zastave, pa se mi mucili sa njima i nekako popravljali.

Ali se to meni nije nista svidjalo.. Krenem na teren a zebnja u srcu da li cu to znati da uradim. Tako da smo uspeli od jedne od najacih radionica u Srbiji da spadnemo veoma nisko. Odrzavali smo pola Srbije tada, ali je tada brzo doslo i do zatvaranja Zastave, pa sam se nekako spasao tog mucnog posla.

[chamade]

Malo da popricamo o majstorima i zanatlijama uopste.
Citam na tviteru, dosao majstor kod neke zene, namestio WC dasku za 10 min i naplatio 6000 din. Ona kaze da je doktorirala, pa ne moze da zaradi toliko. Zasto smo dosli do toga i da li ce biti sve gore?

Mojoj drugarici letos došao majstor zbog zapušenog odvoda u podu kupatila.. pola sata posla i 5000 din.
Mišljenja sam je je ipak mnogo.. kao 6000 za wc dasku. Realno bi 2500 bilo sasvim ok.
Drugo su majstori na strugu i sličnim mašinama jer tu već treba znanje za rad na istim.

[milovuk1967]

Slazem se da je skupo, i to je nastalo iz gore nabrojanih razloga.

 

Ali ima jedan drugi fenomen. Pisao sam vec ovde dosta puta da je u Nemackoj cena za pletenje CrossMax tocka,  za ruke 250 e. Kod nas ako uzmes 20 da budes srecan.

Znaci 1000% skuplje. Sada ce neko reci, pa vece su plate kod nijh. I to je tacno. Ali bi onda i hrana trebala kod njih da je 1000% skuplja, ali nije, ista je kao kod nas.

Znaci samo je skupo ono sto je za majstora, i nije isti odnos cena-plata.

[Doutdes]

"Znaci 1000% skuplje. Sada ce neko reci, pa vece su plate kod nijh. I to je tacno. Ali bi onda i hrana trebala kod njih da je 1000% skuplja, ali nije, ista je kao kod nas.
Znaci samo je skupo ono sto je za majstora, i nije isti odnos cena-plata."

Ne treba tamo da hrana poskupi, nego da ovde porastu plate i da se cene snize za neke stvari.

Sent from my SM-S908B using Tapatalk

[milovuk1967]

Naravno da treba, ali to ce kod nas da se desi na sveti nikad.

Za to vreme Nemac jede sa istom kolicinom posla kao npr. nas serviser, koliko puta jeftiniju hranu?

Kako da nas prezvi sa istom cenom hrane a toliko nizom zaradom?

[chamade]

Da, u zaradi je zapravo problem. Cene goriva i hrane kao i mnogih drugih potrepština slične su kao u EU ali zarada na Balkanu je nekih 3-4 puta niža. A da se zarade podignu na nivo EU taj film bojim se da nećemo gledati.

[milovuk1967]

Pogotovu su bic servisi u problemu. Kakva je bila zima dosada, lako je moguce da imamo kise ceo april i maj. Tada obicni ljudi ne isteruju bicikle. Onda dodje jun, isterju, ali im smeta vrucina. Dolazi posle septembar, kazu, ma kraj vec sezone, mora zimnica, knjige, ogrev.

 

Sezona nekada zna da traje samo 3-4 meseca. Sada neka su davanja drzavi min 30 000 mesecno X 12 meseci, koliko je to? A gde je zakup lokala ko nema svoj? A radi se par meseci. Uzas.

I pored toga mislim da su od svih usluga jos najprihvatljivije cena bic usluga. Iako bi zbog ovoga gore nabrojanog trrbale da su min. 2x vece. Ali minimum. Da bi se samo prezivelo.

[chamade]

Pogotovu su bic servisi u problemu. Kakva je bila zima dosada, lako je moguce da imamo kise ceo april i maj. Tada obicni ljudi ne isteruju bicikle. Onda dodje jun, isterju, ali im smeta vrucina. Dolazi posle septembar, kazu, ma kraj vec sezone, mora zimnica, knjige, ogrev.
 
Sezona nekada zna da traje samo 3-4 meseca. Sada neka su davanja drzavi min 30 000 mesecno X 12 meseci, koliko je to? A gde je zakup lokala ko nema svoj? A radi se par meseci. Uzas.
I pored toga mislim da su od svih usluga jos najprihvatljivije cena bic usluga. Iako bi zbog ovoga gore nabrojanog trrbale da su min. 2x vece. Ali minimum. Da bi se samo prezivelo.

A sa druge strane mi koji aktivno vozimo dosta toga radimo samo pa ni od nas nema neke koristi.

[mhetlerovic]

Problem je što stvari postavljate pogrešno - pitanje cena bilo koje usluge je pitanje ponude i tražnje. Postoji tražnja za majstorom koji menja WC dasku i može da naplati 6.000 dinara jer ta žena koja je to platila nema drugu alternativu, da ima nekoga koga može da pozove i da joj uzme 2.000 dinara sigurno ne bi davala tri puta više zato što joj se svidelo kako je čovek baš artistički zašrafio WC dasku. Ili za pločice i bilo šta. I recimo meni ne bi bio problem da dam više para za kvalitetnu popravku bicikla. Par puta sam bio kod vrlo ok majstora za bajseve pa sam bio poprilično zaprepašćen koliko su mi malo para tražili za neke stvari shodno količini posla, ja bih svakako platio više, ali velika većina ne bi, pa su zato i takve cene. 

 

I nelogično je porediti cene ovde i u EU s logikom "to treba da košta više". Sve usluge su tamo xx puta skuplje, pa i popravka bicikala. Šišanje tamo nemaš ispod 20 evra a kod nas imaš opušteno za 300-400 dinara ponegde. Sad zavisno od frizera neki naplaćuju i ovde više, čak i evropske cene, ali to je prosto zato što postoji taj momenat sviđanja, elitizma i slično, kod popravke bicikla to ne postoji - ili  je popravljen ili nije, ili je točak ispleten kako treba ili nije, pa samim tim su cene vrlo ujednačene. Ali zato prosečan frizer u Nemačkoj tuče mesečno recimo 2000-3000 evra mesečno, a frizer u Srbiji tuče 400-500 u najboljem slučaju. A cene su iste - plate ne zavise od cene hleba i dizela u prodavnici, već od onoga šta su ljudi voljni da plate za određenu uslugu. I zato prosečan frizer ili majstor za bicikl živi u Srbiji mnogo gore nego u Nemačkoj. 

 

To što se nekada popravljale precizne mehaničke mašine ili nešto tog tipa u današnjem potrošačkom društvu nema više vrednost - uvek će se zameniti novijim umesto da se popravlja starije, tako su postavljene stvari, do te mere da se popravka često i ne isplati. I zato više ne postoji ni sajdžija na primer kao zanimanje - imaš možda par ljudi koji će popravljati neke luksuzne ili antikvarne satove i za to naplatiti debelo, ali kao standardni majstor za time prosto više nema potrebe. I nije to samo kod nas, tako je svuda. 

[milovuk1967]

Dosta si stvari ispisao ali nisi potrefio sustinu.

 

Upravo to dokle je za nas "normalnjao" da cene u Nemackoj usluga budu 1000% vece, bice ovo o cemu sam pokrenuo temu. Majstora biti nece. Jer ne mogu da prezive. Nije stvar imati u drzavi par zanimanja, majstorskih koji mogu da prezive. Mnogo zanatlija ima i trebalo bi da mogu od plate da prezive.

 

I ovih par zanata sto u zadnje vreme uzimaju neke pare, to je odskora. Videcemo da li ce dati pozitivnog pomaka, pa da deca pocnu da se vracaju na zanate.

 

Dokle smatrate da je to normalno, imacete nenormalne cene. Niko ovde nije rekao da usluga treba da kosta kao u Nemackoj, ali 1000 % je nenormalna razlika.

 

Za preciznu mehaniku isto nista novo nisi rekao. Da je dobro ne bi se ugasila. Ko ce npr da da za onu mehanicku racunsku masinu par hiljada evra kada jedan digitron kosta 200 din Plus sto je nezgrapna velika i bucna, to ne treba nikome osim kao muzejski primerak.. Usluge popravke jos samo neki kolekcionari mogu da traze i to je to.

[milovuk1967]

Kada spomenu sat da ispricam i ovo. Nadiru secanja. Na Kragujevackoj gimnaziji imamo veliki sat na vrhu. Pokvari se taj sat i posalju nas da popravimo. Sat je iz mislim 1850 godine. Ponemo se gore i onda sok. Ja nisam mogao da zamislim koliko je to cudo ogromno. Satni mehanizam je veci od 2-3 ormara. On stoji na nekoliko metara od onog dela sa skazaljkama, i povezano kao nekom sipkom. a skazaljke imaju metar. Onda gore na vrhu krova gimnazije postavljene koturace gde idu  preko sajle sa tegovima. Ako se secam dobro imaju sajle jedno 15 metara.

 

Posto nismo mogli da popravimo na terenu sve to rasturimo i u Zastavu. Jedva smo nasli kod nas tako visoku prostoriju da okacimo ta klatna. Trajala popravka blizu mesec dana. Kakav je to rad bio tih majstora tada...

Na kraju smo pravili neke delove ali se ne secam vise sta.

 

 Budzet nam naravno bio niikakav. Sada da ne poredim sa Big Benom, ali oni popravljali sat 5 godina i kostala popravka 9 miliona evra. stvarno smo bili vrhunska ekipa.

 

E to je to. Da su pozvali ekipu iz Engleske da poprave uzeli bi im jedno milion evra , a mi poravljali devedesetih za platu od 5 evra. Tako da je glupo bilo sta pricati.