Ako lekarski pregled od petnaest minuta košta 3000-6000 dinara, onda fizijatar neće da "proda" dva sata svog vremena za 50 evra. Druga je stvar što kod nas to ne rade fizijatri nego bivši biciklisti. To je glavni razlog zašto još nisam otišao.
Fizijatar koji je i sam rekreativac je idealni bike fitter. Bivši profesionalci su razgibani i imaju potpuno drugačiji položaj od rekreativaca, ako sude po sebi (a ko to ne radi), lako mogu da forsiraju agresivniju poziciju od one koja je odgovarajuća za amatera.
I da ponovim: oni koji su skladno građeni, verovatno mogu da se postave uz pomoć iskusnijeg kolege. Oni koji imaju nekakav problem, ograničenje, možda neće nikad naći idealnu poziciju, već samo kompromis, čak i uz pomoć profesionalca.
Potpisujem.
Inače, diskusija o cenama u surovom kapitalizmu je besmislena.
Malo ljudi će tražiti da im se smanji plata.
Velika većina gledaju zaraditi koliko mogu (neki uz ograničenje da nikoga baš ne pokradu ili prevare).
Usluge bike fittinga ne spadaju u one za koje je moguće napraviti monopol (poput notara na primer, gde mora da se dobije posebna tozvola i tarife koja država propisuje su da zvone uši - neka me pravnici isprave ako grešim i može kontakt povoljnog i dobrog notara u NS ).
Svako može da se oproba i vidi kako ide posao. Isto kao što svako bira hoće li koristiti i koliko je spreman platiti za uslugu.
Uz to, ko dobro naplaćuje svoje usluge (i ima dobru platu), obično ima i prostora za pro-bono rad.
Ko radi za siću, taj mora naplatiti i onome koji stvarno nema, a treba mu/joj pomoć - jer inače ide u minus/bankrot.
Sve ima prednosti i mana, ništa nije savršeno.
Tužno je što kod nas većina ljudi radi za manje od 5 evra na sat, neto. Ali to ne znači da svi moramo biti siromašni - ko pošteno i kvalitetno radi, a može naplatiti više, mislim da je sumanuto da spušta cene (ako ne mora).