25 odgovora na ovu temu

[Woody]

Samo se mora umreti.. sve ostalo je Božija volja.

I da se čučne kad se k*nja

[Smasher]

Kraj godine samo što nije, a kako stvari stoje, ovih desetak dana sigurno neću na bajk.

 

 

Kad god sam u životu pravio neke planove i slepo ih se držao, uglavnom sam se zajeb'o. Jer kako mi se čini, čovek pravi planove a Bog se smeje i i smišlja iznenađenja. Zbog toga sam rešio da za sad ne planiram mnogo ni u detalje.

 

Glavni biciklistički plan za narednu godinu bi bio da petogodišnjoj ćerki kupim prvi MTB sa brzinama, ozbiljnijim kočnicama i debljim gumama, i da je vikendom vodim u vožnje po okolnim šumama i bici stazama. Želim da je polako ali sigurno uvodim u biciklizam kao vid hobija i nadam se iskreno da će joj se svideti. Daću sve od sebe da joj bude zanimljivo, obećao sam da ćemo na svaku vožnju nositi slatkiše i sokove, i da ćemo ih jesti brz granica. .

 

Drugi, manje bitan cilj bi bio da sa drugarom odvozam jedan brevet u Nemačkoj, najverovatnije u Hesenu, 200 ili 300 km, za više teško da će biti vremena i za pripremu i za realicziju. Može ali ne mora, bilo bi lepo...

 

Treći, kad god mi se prilika ukaže, da li iz gušta i viška slobodnog vremena ili zbog obaveza, da sam što više na 2 točka i da uživam za "sve novce".

[Boris_volimCorbe]

Moj prvi plan je da odbacim štap sa kojim hodam otkako sam se skršio niz stepenice 13.oktobra, uganuo članak i razvalio sve ligamente koji postoje u njemu. Dobra strana je što članak skoro da me više i ne boli, a sa štapom hodam prvenstveno zato što me još uvek strah da hodam bez njega. Loša stvar je što me još uvek strah da hodam bez njega.

Idealno, otišao bih na turu jer nisam bio već dve godine. Da li ću i moći, videće se. A ostalo je prosto - samo da se vozim što češće i što više.

[mhetlerovic]

Glavni biciklistički plan za narednu godinu bi bio da petogodišnjoj ćerki kupim prvi MTB sa brzinama, ozbiljnijim kočnicama i debljim gumama, i da je vikendom vodim u vožnje po okolnim šumama i bici stazama. Želim da je polako ali sigurno uvodim u biciklizam kao vid hobija i nadam se iskreno da će joj se svideti. Daću sve od sebe da joj bude zanimljivo, obećao sam da ćemo na svaku vožnju nositi slatkiše i sokove, i da ćemo ih jesti brz granica. .

 

Moj mali je sad napunio 6 godina i zapravo je tek ovog leta provozao bicikl, nije toliko zaluđen za bajs koliko za fudbal (na opšte tatino oduševljenje  ) ali je bila dobra situacija prošli vikend kad je hteo da vozi bicikl, i ja kao tmurno je vreme, kiša može da bude a i ne mora, ali aj kad već traži da iskoristimo. I to je sad neka vožnja od 5-6km, nije ništa strašno, na pola smo stali na kolače, međutim kako krećemo iz poslastičarnice kreće da pada baš ozbiljan pljusak. E tu je bilo dosta kuknjave  ali kao nema sad nazad, moramo da se vratimo kući i po pljusku. Za sad je još na 16" točkovima bez brzina, nisam siguran koliko će skapirati brzine za sada, ali mi je neka ideja da ukoliko uspemo da ustalimo vožnje bicikla i ovog proleća/leta da polako pređe na 20" sa brzinama. 

 

a sa štapom hodam prvenstveno zato što me još uvek strah da hodam bez njega. Loša stvar je što me još uvek strah da hodam bez njega.

 

Ja imam slično iskustvo od prošle godine od operacije ligamenata kolena, nisam hodao sa štapom, samo sa štakama, međutim posle kad sam se oslobodio mi se desilo da sam bukvalno promašio stepenicu tom nogom i svom snagom petom udario u stepenicu ispod. Ako izumemo inicijalni bol gde sam mislio da će i koleno i noga da mi otpadnu, posle sam jako dugo imao strah da ponovo nešto ne sjebem (sva sreća u toj situaciji osim toga što sam unazadio oporavak nisam ništa značajnije sjebao). Čak i kad sam počeo da vozim bicikl baš iz straha sam skinuo SPD pedale (s kojima vozim 20 godina bukvalno) i stavio flat "za svaki slučaj" da ne bih slučajno zaboravio da se iskopčam. Nažalost tu je rešenje samo da kreneš da hodaš/voziš pomalo pa da polako skidaš strah. I naravno vežbice neke u dogovoru s fizioterapeutom za jačanje mišića okolo, to uvek pomaže jer su ti u međuvremenu sigurno ozbiljno atrofirali. Meni je obim jedne butine posle mesec-dva bio fazon 3-4cm manji od druge... 

Što se planova za sledeću godinu meni je ideja da što više uspem da uklopim bajs i odlazak na posao, plus neke vožnjice u jutrarnjim časovima. I da krenem opet da vozim neke mtb maratone, možda i neki brevet, ali verovatno samo onaj na leto od 200km, za sad mi ne deluje nešto interesantno da idem više od toga. S druge strane potencijalno bi mi delovao interesantno neki triatlon, ali otom potom. 

[Smasher]

Moj mali je sad napunio 6 godina i zapravo je tek ovog leta provozao bicikl, nije toliko zaluđen za bajs koliko za fudbal (na opšte tatino oduševljenje  ) ali je bila dobra situacija prošli vikend kad je hteo da vozi bicikl, i ja kao tmurno je vreme, kiša može da bude a i ne mora, ali aj kad već traži da iskoristimo. I to je sad neka vožnja od 5-6km, nije ništa strašno, na pola smo stali na kolače, međutim kako krećemo iz poslastičarnice kreće da pada baš ozbiljan pljusak. E tu je bilo dosta kuknjave  ali kao nema sad nazad, moramo da se vratimo kući i po pljusku. Za sad je još na 16" točkovima bez brzina, nisam siguran koliko će skapirati brzine za sada, ali mi je neka ideja da ukoliko uspemo da ustalimo vožnje bicikla i ovog proleća/leta da polako pređe na 20" sa brzinama. 

 

I moja ćerka je tek letos počela da tera bez pomoćnih točkića, iako sam ja nešto bio ubeđen da će to biti mnogo ranije, ali roditeljske ambicije su često dijametralno suprotne od detetovih želja. U svakom slučaju ona će u junu napuniti 6 i možda je malko prerano za bajk od 20 inča, ali realno gledano ne isplati se nikako prelaziti ne neki od 18 inča, to će prerasti za pola godine, a i jako slabo ti maleni bajkovi od 18 cola imaju brzine. Pohvataće oni brzine jako brzo, brže nego što misliš. ja sam  moju ćerku jesenas naučio i rolere da vozi a ženu nisam uspeo. Ona je jednom bubnula i odustala, a ćerka samo piči, da li na 2 ili na 8 točkova.

U svakom slučaju polako ali sigurno počinjem da živim za život mog deteta i Bože zdravlja, biće i množine. I iskren da budem, kroz to neko iskustvo se čovek vraća barem delimično u one dane bezbrižnog detinjstva kad je život bio tako jednostavan, tečan, zabavn i veseo. Ne postoji ništa lepše od dečijeg osmeha i iskrene sreće....

[omega]

Немам планове за наредну годину (нисам талентован планер, а немам ни могућности за планирање) али имам жељу да се провозам до Књажевца.