151 odgovora na ovu temu

[Boris_volimCorbe]

 

... Tu sam prokleo i sebe i svoju glupu glavušu, a ni za Nikicu (organizatora) nisam imao bogzna kakve riječi hvale. ...

 

 

Nikada nisam vozio nista slično B-Hard-u, ali mislim da mogu da zamislim stanje.

Odlično piše čovek (Nikola Čuić, po svemu sudeci), hvala Mićo.

 

[chamade]

 
Nikada nisam vozio nista slično B-Hard-u, ali mislim da mogu da zamislim stanje.

Zapravo dok ne probaš ne možeš ni zamisliti.
Vozio sam prošle godine Paradis koji je ustvari produžena verzija B harda. I psovao i Živkovića, i planine, i loše puteve,i vrućinu u Hercegovini.. i prekinuo na 1100km. Hteo i ove godine ali ipak nisam jer je falilo tu i tehničke i fizičke pripreme.
Pratili smo Miću i Boris i ja danonoćno. Još kad sam video da se približava krajnjem limitu počeo sam i da se nerviram jer sam dobro znao kakav je uspon uz Vlašić. Nisam sumnjao u uspešan završetak ali realno uspon je dug a vremena ponestaje.

[Boris_volimCorbe]

Pih, kod mene to psovanje svoje blesave glave i svega vezanog za tu vožnju počinje mnogo ranije, uopšte mi nije potreban B-Hard

[MI1966]

B-Hard je opak...

PBP ima istu kilometražu, ali elevaciju od "samo" +11.000m i to sam završio 14 sati pre roka, a ovo samo 3 sata ranije.

 

Još i taj raspored da ti tek nakon 700 km dolazi preteških 500 km, sa +9000 m.

 

Breveti se uglavnom ne prave da su ovoliko teški, mada je ovde bilo dodatnih 1:25 za brevetaše, što jeste neka mala pomoć.

 

Taj Paradiso u BiH je 2000 km, ali limit je 200 sati, ako se ne varam. Tako da ispada po 10 sati na svakih 100 km. Znači za B-Hardovskih 1200 km dobiješ 120 sati.

 

Ovih 90 je stvarno knap, što se kaže. Nema zajebavanja, inače ode vreme.

Ja, kao prosečan vozač, samo sam mogao da se uklopim u limit ovako da spavam samo drugu noć i da pazim da ne pravim duže pauze. Znači nikakvo sedenje i blejanje, nego samo nužne pauze. A kod mene to je bilo: nabavka hrane, točenje vode, povremeno na usponu zastati u hladovini na 2-3 minuta, pišanje (a u jednom periodu od oko 16 sati - to je bilo jedno 50 puta) i eventualno noću i ujutro oblačenje pre spusta i posle svlačenje. I naravno, 6 sati u hotelu druge noći.

[chamade]

 
Taj Paradiso u BiH je 2000 km, ali limit je 200 sati, ako se ne varam. Tako da ispada po 10 sati na svakih 100 km. Znači za B-Hardovskih 1200 km dobiješ 120 sati.
 

Dobiješ 200 sati jer imaš 8 noći. I elevaciju od 26 000 metara. Zapravo još je teže nego na B hardu.
A u Srbiji ima i SSR.. 600km i 11 000 u plusu. Još surovije od B harda. Malo se zna o tome jer gotovo niko neće to da vozi.

[MI1966]

Pa 26.000 m+ na 2000 km je otprilike isto kao na B-Hardu, tj. nešto malo slabije: na Paradiso ispada po oko 1.300 m+ na svakih 100 km, a na B-Hard po oko 1.333 m+ na svakih 100 km.

Naravno, ako je tih 26.000 m+ realno, a ne po Ride with GPS, jer po njemu na B-Hard ima 18.600 m+, a u stvarnosti je oko 16.300.

Ako jeste 26.000 m+ po Ride with GPS, onda nema šta ni da pričamo, džabe sam pisao sve ovo što sledi.

 

Kao što rekoh, stvar je u vremenskom limitu. Zamisli da na Paradiso izvezeš 1200 km, sa +16.000 m, za 90 sati. Onda bi ti ostalo još 110 sati za još 800 km, sa "samo" 10.000 m elevacije. A to, ako se baš zapne, možda može da se odradi za polovinu tog vremena. Da je na Paradiso limit 150 sati, onda bi bilo stvarno čupavo. Da je 175 sati, to bi već bilo OK, ali 200 sati je stvarno sasvim dovoljno.

 

Znači LIMIT je ključna stvar u ovim računicama.

 

Ja sam na 4CC imao 1500 km i posle, u povratku kući, još 700 km sam vozio lagano cela 3 dana, sa spavanjima u hotelima i opet je sve to ispalo taman 8 dana. I ne 2000 km, već 2200 km. 

Stigao sam na brevet cilj oko 21h u utorak, krenuo kući tek narednog dana oko 11 h, znači 14 sati pauze. Pa posle spavanje u Podgorici, pa spavanje u Beranama... 3 dana za 700 km i opet 2200 km za tačno 8 dana, ili 192 sata. Znači, ne 2000 km, već 2200 km i ne 200 sati, već 192. 

 

*

 

Što se tiče SSR-a, on je otprilike kao druga polovina B-Harda, možda za mrvicu teži. Tamo je 600 km sa 11.000m+, drugi deo B-Harda je 520 km, sa 9100 m+, s tim što na drugu polovinu B-Harda stižeš sa već 700 km i 7300 m+ u nogama, a na SSR krećeš odmoran. Da bi ti za drugu polovinu B-Harda ostalo 60 sati, ili ajde 55 (pošto je, rekoh, za mrvicu lakše), morao bi prvih 700 km, sa 7300 m+, da pređeš za samo 35 sati, a to nije baš lako, je l' tako...

Jeste i to (SSR) preteško, mada je limit opet dosta veliki (60 sati). Teži je, po meni, bio jedan Grčki 600 km brevet sa preko 9000 m+ i normalnim limitom od 40 sati.

 

★

 

Ali sad... što ono kažu, "svaki Ciga svoga konja hvali..."

Mada ja pokušavam da matematički sagledam realnost. Nadam se da se negde nisam zeznuo u računici. Ako jesam, ispravljaj...

[MI1966]

Samo da dodam:

Na tom SSR ispada po oko 1833 m+ na svakih 100 km, a na drugoj polovini B-Harda po oko 1750 m+ na svakih 100 km. A, rekoh, na drugu polovinu B-Harda stižeš sa već 700 km (i preko 7000m+) i teško da ti je ostalo još 60 ili 55 sati do kraja.

[MI1966]

I još jedan dodatak:

 

Pošao sam iz Višegrada u ponedeljak ujutro, u 03:30.

Stigao sam na cilj u utorak uveče, u 20:42.

Računica kaže: oko 520 km i 9100 m+ za 41 sat i 12 min. A nisam krenuo od nule, već sam pre toga već odvozio 700 i neki km, sa 7300 m+.

I to je bilo taman, skoro pa knap. Manje od 3 sata mi je bilo ostalo do limita.

 

A šta da mi je, kao na SSR, bilo potrebno oko 55 sati za taj deo?

(kažem 55, a ne 60, jer je malo kraće, tj. lakše)

Pa prebacio bih limit za više od 10 sati. Ili, u prevodu, za SSR se dobija dosta vremena. Naravno, ne generalno, već u poređenju sa B-Hardom.

 

Znači, B-Hard ne može da se upoređuje ni sa čim, nemojmo se zajebavati...

 

Opet ponavljam: vremenski limiti su ključna stvar, a naravno da su sve te vožnje teške. A B-Hard je težak po dve osnove: 1. uopšte ga izvoziti; 2. stići na cilj unutar limita.

[chamade]

Vidi, sve što je duže to je teže od onog kraćeg. A brojevi su tu samo da ti daju uvid u ono što te čeka. Ne možeš podeliti matematički i reći "tako i na toliko ću voziti".
Mnogo faktora tu odlučuju da li ćeš završiti u nekom vremenu.

Prošlogodišnji Paradis imao je realnih 26 500 u plusu.. toliko je Slavenu izmerio Garmin.

[chamade]

Nego, pustimo brojeve. Završio si nešto o čemu mnogi mogu samo da sanjaju.
Hoćemo opis, ovako kako si ti doživeo planine u RS/BiH, vrućinu, borbu protiv sna, itd.
Ovakva vožnja zaslužuje jednu kvalitetnu foto priču.
Čekamo..

[MI1966]

Trka "Epic Rides", ovako je bilo: ↓↓↓

 

Start je bio zakazan za petak u 20:00, iz grada Florina, na severozapadu Grčke, 30 km južnije od Bitolja (Bitola).

 

Iz Leskovca sam krenuo u četvrtak popodne, a stao sam da prespavam u gradiću Edesa, jer znam da tamo ima jedna dobra hladovina pored reke, a trebalo je što kasnije da se probudim narednog dana. Ustao sam oko 12h (zaspao oko 04h), svratio u supermarket, kupio sam hranu za celu trku (čajnu Zlatiborac poneo sam iz LE ), da bih se što manje zaustavljao tokom vožnje.

 

Stižem u Florinu oko 17h, malo odmaram od vožnje (prethodnog dana oko 400 km, danas oko 80), pa oko 18:30 polako počinjem da pripremam bicikl (podmazivanje lanca, montiranje svetla itd.) i pakujem stvari u torbe. Kiše neće biti, a neće biti ni hladno, tako da mi treba malo dodatnih stvari za noć.

Hrane imam puno, tako da ipak moram da nosim i dodatnu torbu na leđima, ali ona mi uopšte ne smeta, jer navik'o sam da je nosim na svim dužim vožnjama.

 

Idem oko 19:35 na mesto odakle treba da startuje trka na 400 km, a to je kafić "Coffee Train", na ulazu u grad. Nema nikoga, što mi je bilo vrlo čudno, pa se malo vrtim tu okolo, a i proveravam na sajtu da li je baš tu start (jer cilj je na drugom mestu). Konačno, oko 19:55 srećem se sa organizatorom, koji mi kaže da sam ja jedini prijavljeni na 400 km, kao bilo ih je još nekoliko, ali su ipak odustali. Ja ga pitam za trku na 200 km koja kreće narednog jutra, a on odgovara da će biti dvadesetak učesnika i, ako hoću, mogu i ja da se prebacim na nju.

Nakon razmišljanja od jedno 3 sekunde, ipak odlučujem da vozim 400, pa makar i sam. Već sam se spremio, naspavao, a i što da vozim kraće, kad već mogu duže (plus mi fali 399 km za 3000 km u ovom mesecu ). Da sam prešao na 200 km trku, morao bih da se probudim oko 07h narednog jutra, a teško da bih uspeo da zaspim pre 05h.

 

Ništa, proveravam kod organizatora da li zaista mogu sam da biram rutu (to mi je prvo takvo iskustvo) i on mi to potvrđuje. Dakle, samo moram da prođem kroz 5 kontrolnih tačaka, a između njih sam slobodan čovek...

 

Nudi mi čovek banane, ovo-ono, ali ništa ne uzimam, imam sve što mi treba za 400 km.

 

U 20:00 krećem.

 

Odmah iz grada imam dugačak uspon. Već sam ga vozio 2018. na jednom brevetu i 2022. na solo vožnji. Nisam hteo da proveravam, ali sećanje mi je govorilo da je dugačak oko 30 km, tako da sam se obradovao kad sam posle 18,5 km stigao do mesta gde završava. Već je mrak, oblačim reflektujući prsluk i stavljam rukave, jer sledi spust. Priključujem glavno svetlo na powerbank.

 

E da, pre polaska, kaže mi organizator nešto kao "možda da ih uključiš..." i pokazuje na moja zadnja svetla, a ja: "Neka... kasnije ću". Mislim da je on hteo da proveri da li rade, ali ja nisam ukapirao...

 

Veliki spust, na jednom mestu put se odvaja ka Prespanskom jezeru, a ja nastavljam ka Kastoriji. Tamo mi je prva kontrolna tačka (KT u nastavku). Slikam bajs na kružnom toku, pa odmah teram dalje.

 

Hteo sam da vozim kao da je prava trka, tj. kao da nisam sam, ali to nije baš lako, naravno. Ajde u početku malo i jesam, ali kasnije kad svane i upekne Zvezda, pa kad dune kontra vetar... ko da vozi na max, ako se uopšte ne mora...

 

Vozim prema gradu Grevena. Pratim provizornu rutu koju je dao organizator, mada je na jednom mestu bilo bolje zaobići jedno brdo, nego skratiti put preko njega. Mogao sam i da uhvatim prečicu prema toj drugoj KT, što bih i uradio da je bilo još učesnika trke, ali ovako odlučio sam da nastavim glavnim putem i odličnim asfaltom, makar bilo 5-6 km duže. Tamo ne znam kakav je put, a možda ima i džukaca, jer već je oko 02h i poznato je da oni iz treće smene obožavaju da kidišu na noćne bicikliste ludake...

 

Grevena, 2. KT, slikam se ispod starog sata na glavnom trgu.

 

Nastavljam dalje. Sledi valovita deonica. To je put za Kalabaku (Meteora), koji kasnije napuštam, skrećem levo i vozim kroz potpuno nepoznat predeo (nikad prolazio u životu). Put je malo lošiji, ali svanulo je, pa je lakše. Treća KT na izlazu iz jednog sela (putokaz). Na nekoliko mesta bilo je džukaca, ali nikad kad je bio uspon, na sreću, tako da sam uvek mogao da im umaknem bez "borbe" (prskanja vodom ).

 

Sledeća KT bila je u mestu Servia, benzinska pumpa Jet oil.

 

Onda je usledio dug i iscrpljujući uspon prema gradu Kozani. Sunce je već bilo visoko.

 

Od Kozanija mnogo jak severni vetar, a ja sam vozio baš na sever prema mestu Ptolemaida i četvrtoj KT (jedan kafić).

 

Dalje glavnim putem, a ne organizatorovom rutom, pa se kasnije spajamo, pa opet razdvajamo, pa opet spajamo pre poslednje KT (kružni tok u jednom selu).

 

Stižem u Florinu u 16:31, 20 sati i 31 minut nakon starta. Jeste teška ruta, ali da je bila prava trka, vozio bih brže, manje stajao i završio najmanje jedan sat ranije.

 

Dobio sam drveni pobednički ( ) trofej i drvenu medalju.

 

Ovo je bilo 2. izdanje trke. Prvo je bilo još 2019. Nadam se da će zaživeti i biti više učesnika, jer u Grčkoj nema nijedne druge ultra trke.

Attached Thumbnails

• 
• 
• 
• 
• 

[MI1966]

Prati li neko TCR10?