126 odgovora na ovu temu

[Serbian_SPIRIT]

Važno da čovek slika crkve na svojim vožnjama, da se smatra vernikom.
A Bibliju ko j..., kao i ono o okretanju drugog obraza.

Učestvujmo u ratovima, ubijajmo. Ako smo sa prave strane, svakako idemo u raj, bez obzira na Bibliju.

Nisu samo dobrovoljci učestvovali u ratovima. Nisu ni svi imali šansu da pobegnu ili su imali kod koga da se sakriju, neki su ostali svoj na svome i branili svoje a sa druge strane biti vojnik/pod ili oficir je častan posao i ne znači biti željan krvi i mrtvih.

Sent from my SM-N960F using Tapatalk

[MI1966]

Da, ali onda teško za sebe možeš da kažeš da si vernik...

[Pustolov_pb]

Pa ako si na svome onda nešto braniš od nekoga i to je časno a ako ideš da osvajač tudje, to je teško da je časno i bogougodno.

[MI1966]

Da, ali onda teško za sebe možeš da kažeš da si vernik...

(ako ne j...š Bibliju)

[IgorN]

Da, ali onda teško za sebe možeš da kažeš da si vernik...

..hmmm, zasto je onda tesko da kazes za sebe da si vernik ?

 

Nisi rekao da si savrsen, vec da se trudis.

 

E sad, ko ce da zavrsi u raju ili u paklu, ima ko ce o tome da sudi, zar ne?

[Serbian_SPIRIT]

Mislim da poređenje vojne službe (regularne vojske) i para-vojnih formacija i/ili privatnih vojski i stavljanja znaka jednako nije uredu. Da vojska ima diverzante ali i oni imaju zadatak ne jurcaju okolo i dižu sve u vazduh.

Što se tiče religije ja to smatram dosta lično i smatram da se treba tumačiti na ličnom nivou. Ja nju vidim kao jednu davnu granu psihologije koja je dosta uticala na razvoj društva (pozitivno/negativno) i po meni i danas ima dosta pozitivne ali i negativne primene. Što se tiče crkava opet to su na neki način pečati vremena i na nesreću u Srbiji su isti retki. Zbog velikih religiskih razilaženja kao i socijalnih previranja i ratova dosta tih drugih pečata vremena (dvorci, tvrđave, kuće, itd.) su porušeni. Ja slikanje pored crkava vidim više kao slikanje pored neke znamenitosti a ne kao neku vrstu hodočašća.

P. S. Ovo sve pišem kao neko ko boga vidi kao apsolutnog alfa mužjaka (koji pruža ali i traži apsolutnu ljubav, pruža vam ceo njegov svet ali i sve vam može oduzeti ako ste mu na neki način okrenuli leđa) i koji je meni apsolutno nepotreban.

Sent from my SM-N960F using Tapatalk

[Pustolov_pb]

Ovo na kraju je malo čudno.
Valjda sve što nam treba u životu je upravo Bog i od njega smo sve i dobili i njemu sve dugujemo. Zajednicom sa njim postajemo celovita bića jer smo sada daleko nedovršena zato put ka njemu već ovde i sada počinjemo u nadi da ćemo postati deo njega tj prihvatiće nas i prepoznati kao svoje.