160 odgovora na ovu temu

[Woody]

Ovaj tip ima dosta dobrih saveta inače, konkretno ovakav pristup je nešto o čemu smo pričali i ranije. Da li je bolje trenirati sa većim opterećenjem, težim točkovima/gumama, čeličnim biciklima? Ispada da jeste, samo je lakše i jeftinije nabaviti dva kompleta točkova i guma nego dva bicikla koji bi bili identične geometrije, a različite težine. Takođe mi ima smisla da treniranje na težim točkovima/gumama pospešuje eksplozivnost i razvija dobre navike (manje vožnje u leru jer se mnogo gubi na brzini čim prestane pedalanje). Maratonke ili čak one 'pune' gume su najbolji kandidati, u kombinaciji sa nekim jakim i težim točkovima, a ja bih dodao vožnju sa rancem koji povećava i otpor i težinu

[veljo1981]

Ili kao ja, nabijes 130kg i pocnes a treninzima

Poslano sa mog KING_KONG_3 koristeći Tapatalk

[Woody]

[MI1966]

Ja počeo sa mtb, pa 2 god. vozio treking, pa sad na ovom aluminijumskom biciklu (posle 2 godine) konačno stavio lakše točkove, sledeći će biti karbonac... Kako starim, sve bolji bajs teram i performanse prividno kao da ne opadaju.

[MI1966]

(piskarao na fb stranici, pa ajde da iskoriram ovde   )

 

 

▪ Treniranje na moj način ▪

Nikad do sad neka moja vožnja nije bila trening, mislim trening u pravom smislu te reči.
Dešavalo se, naravno, da odem da vozim a da mi se baš nije išlo. To bi bilo onda kad sam već imao pauzu od nekoliko dana, ili sam znao da narednih nekoliko neću moći da vozim (posao, obaveze, loše vreme i sl.), ili mi se približavao neki važan (veliki) brevet, pa eto, kao da održavam dobru formu... (mada, i u takvim situacijama, obično me samo mrzi da krenem, a posle bude ok)

Međutim, nikada nisam trenirao u fazonu da odem negde i više puta uzastopno penjem isti uspon, ili da radim kratke sprintove, intervale, polaske iz mesta sa teškim prenosom i sl. Jesam ponekad vozio malo brže (retko), a najčešće lagano, ali to je zavisilo od trenutnog raspoloženja, da li sam krenuo odmoran ili umoran, naspavan ili nenaspavan, na početku ili na kraju dana itd.

Nisam nikada trenirao zato što nikad nije ni bilo potrebe. Jer sam se uvek samo ili vozikao, ili učestvovao na brevetima, gde su vremenski limiti dosta veliki, tako da ne treba voziti nekim jačim intenzitetom, dovoljno je samo biti izdržljiv, a toga mi nikada nije falilo, s obzirom na to koliko km godišnje prepedaliram.

Od prošle godine, počeo sam da vozim i ultra trke. Uoči one u Sloveniji prošlog leta (slo24ultra) nisam trenirao, bio sam siguran da svakako mogu da ispunim svoj cilj, a on je bio 600 km za 24 sata (a i povredio sam koleno na basketu, mesec dan ranije). Ali imam nameru (već sam se i prijavio) da početkom juna meseca učestvujem na ultra trci B-Hard (1200km), pa ne bi bilo loše da na njoj ne zauzmem baš poslednje mesto.

Ali kako sebe da nateram da treniram, kad mi se baš ne da?
Za početak, pronašao sam način da vozim brže... i već sam ga isprobao nekoliko puta.
Koji način?
Pa ima ih više:
◦ Treba da sačekam ćerku iz škole u određeno vreme → pođem na vožnju kasno, pa moram brzo da vozim da bih se vratio na vreme.
◦ Treba da je vodim na balet u određeno vreme → pođem kasno...
◦ Znam u koliko sati pada mrak → ne ponesem prednje svetlo, pa moram da žurim.

Na takvim vožnjama mi prosečna brzina bude za 2-3 km/h veća nego što bi bila inače, što je velika razlika.

Nastaviću sa takvim fazonima još neko vreme, a onda tokom marta i aprila ne bi možda bilo loše da povremeno ubacim i neku kraću, a još intenzivniju vožnju. Ili da u neku standardnu ubacim neke intenzivnije delove.
Da li ću uspeti da se nateram na sve to ili ne, ne znam sad... probaću... (ali nisam baš siguran) A na B-Hard ultra trci moraće i neko da stigne poslednji na cilj...

[Smasher]

Može ti se lako desiti da ti tako u knap utempiraš vožnju i kreneš jako kasno da bi požurio da stigneš po ćerku na balet i usput ti se probuši guma.

Ne bih se ja motivisao na taj način.

Prosečna brzina na vožnji je relativna stvar i zavisi od puno spoljnih faktora. Ako je cilj vožnje poboljšanje fizičke spreme ja bih se radije koncentrisao na puls, kadencu i ako ima opcija da se to koristi, merač snage.

[MI1966]

A dobro, kad radim takve stvari imam uvek opciju da javim kući ženi ili sinu da me zamene.

 

Znam da ima mnogo drugih (ozbiljnih) načina, ali imam problem da ne mogu sebe da nateram da se patim.

Jedino kad moram, onda moram...  Tad nema oću-neću...

[flocus]

Ja nisam trener, ali zbog malo vremena sam se interesovao šta i kako, preporučujem i tebi da pogledaš šta može da se nađe o "polarized training".
Postoji verovatnoća da je trening koji si opisao neproduktivan, pa čak i kontra-produktivan. Ne kažem da jeste, jer nemam podatke sa vožnje, ali obrati pažnju da ne preteraš.
Produktivnije je da voziš duže vožnje (3+ sata) lagano (zona 2), a da povremeno ubaciš jače, a kraće vožnje (1-2h). Recimo, 3x20min onoliko jako koliko možeš da ideš 20 minuta, a između 10-15 minuta lagano. Ili 4,5 ili 6 puta po 3-5 minuta, opet maksimalnim tempom koji možeš da izdržiš, a lagana vožnja između da bude ista kao dužina intervala (ili minut kraća). Jedna ili dve te jače/kraće vožnje nedeljno, ne više, nikad dva dana uzastopce. Obavezno zagrevanje i "hlađenje" pre/posle.
Uglavnom, pokušaj da se informišeš, vredi.

[Boris_volimCorbe]

Ovo nema veze sa treningom, ali svejedno. S obzirom da voziš duge vožnje i da pri tome poprilično insistiraš na nezaustavljanju i, generalno, nije da se baš ubijaš od hodanja na vožnjama, zašto se ne kopčaš? Okretanje pedala u krug pri čemu gubiš minimum energije jer ti se đonovi ne uvijaju čini veliku razliku u odnosu na pritiskanje pedala gore-dole, dok se đonovi uvijaju.. Ja sam jedno pola godine vozio u MTB cipelama i to bez kopčanja i razlika u odnosu na planinarsku obuću u kojoj inače vozim (i koja takođe ima krut đon) nije zanemarljiva. Ja sam to batalio jer na vožnjama i hodam, a i volim dodatnu udobnost više od dodatne efikasnosti, ali ova tvoja situacija zvuči potpuno suprotno i kao dušu dala za prelazak na kopčanje.

[MI1966]

@flocus

Jasno... samo meni je problem motivacija, a ne kako pronaći odgovarajući trening.

 

*

 

@Boris

Ima više razloga:

- vozim u različitoj vrsti obuće tokom godine

- svi kažu da mora da se malo i pada dok se čovek navikne (a i kasnije može lako da se desi), a meni se u mojim godinama baš nijednom ne pada, jer mogu nezgodno da tresnem, pa da mi teba mnogo vremena da se oporavim (kao letos, nakon povrede kolena na basketu, kad su mi bili potrebni meseci)

- mislim da je bolje da nisam vezan, pa nisam stalno u istom položaju, mislim na noge, stopala, na kolena... na dugim vožnjama (grešim?)

[Boris_volimCorbe]

...

@Boris

Ima više razloga:

...

- mislim da je bolje da nisam vezan, pa nisam stalno u istom položaju, mislim na noge, stopala, na kolena... na dugim vožnjama (grešim?)

 

Nema šta da grešiš, ako ti je to važno onda je važno   To je i meni jako važno jer, kao što menjam položaj ruku na kormanu, tako ponekad i pomerim stopala, uglavnom na kratko ali svejedno ih povremeno pomerim, pa pomerim dupe na sedištu što onda promeni i položaj nogu... Sve to mnogo pomaže, a efekat svega toga ne bi bio tako dobar da sam ukopčan jer bi položaja bilo mnogo manje. Ali, tebi je rezultat daleko važniji nego meni, pa sam zato pomenuo (nije da sam očekivao da o tome nisi mislio, ali reko' da se napravim pametan)
 

[MI1966]

 

Ok performanse, ali moram u ovim mojim godinama pre svega da mislim da to da mi bude udobno i da ne opterećujem previše neke delove tela, a tu pre svega mislim na kolena, koja su uvek kritična, i ne samo kod nas matorih. 

[Smasher]

Baš zbog tih stvari postoje različite pločice i pedale koje imaju različit nivo tolerancije. Pod tolerancijom se podrazumeva mogućnost pomeranja stopala u stranu čak i kada su sprinterice ukopčane u pedalama. Look je za to koristio različite boje, pa je na primer (ako se dobro sećam) siva boja bila sa najviše tolerancije, crvena nešto između a žuta gotovo bez ikakve tolerancije. To je značilo ako neko tek počinje da koristi spd pedale može da uzme one sa više tolerancije ako nije u potpunosti siguran kako da podesi pločice prema položaju stopala, ili ako neko vozi ultra daleke distance da ima tu mogućnost fleksibilnosti položaja stopala.

To je važilo za drumske sprinterice, e sad verovatno ima tako nešto i za MTB samo nisam siguran kako ide. U svakom slučaju nisu sprinterice i spd sistem pravljeni tako da nema baš nikakvog pomeranja stopala u njima. Treba samo okvirno znati kako podesiti pločice i odabrati prave pedale i pločice spram svojih potreba.

[MI1966]

Verujem (a i znao sam to već), ali to je samo jedan od razloga. Ostaje ono padanje...

(kao i vožnja u različitoj obući: od sandale do čizme )

[Smasher]

Mićo, pa imaš jedno 16000 različitih torbica za bajs, red bi bio da imaš bar dvoje sprinterica.

Što se padanja tiče, jedini razog da pobedimo naše strahove je da se suočimo sa njima. Iznenadio bi se kako se čovek brzo navikne na ukopčavanje i kako to postane instinktivna reakcija čak i u slučaju nužde.

[Nesoni]

Ja sam prošao 3h km uglavnom gradske vožnje sa prvim spd pedalama bez ijednog pada (ne računam kada sam jesenas pregazio goluba sa 5 km /h i pao jer sam računao da će da se pomeri mrcina ali bi pao i da nisam bio vezan - jednostavno se prednji točak smaknu nekako)
Koristim kombinovane SPD (sa jedne strane se kače, sa druge strane klasične). Čim je neka gužva, zastoj, prepreka itd. odmah izvlačim jednu nogu i stavljam na ravnu stranu pedale. Toliko sam se ispraksirao da instiktivno/telepatski/jebemligakako uvek kada mi treba nameštena je na pedali strana na kopčanje ili ravna stranu kada mi ona treba.
A kada u isto vreme jednom nogom vučeš a drugom guraš e onda Mićo, to je turbo pogon.
I na kraju Mićo, što se tiče vezivanja za pedale, jedna izreka
"ljudi jedite govna, nemoguće da nekoliko stotina miliona muva greši"


Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

[mhetlerovic]

To je važilo za drumske sprinterice, e sad verovatno ima tako nešto i za MTB samo nisam siguran kako ide. U svakom slučaju nisu sprinterice i spd sistem pravljeni tako da nema baš nikakvog pomeranja stopala u njima. Treba samo okvirno znati kako podesiti pločice i odabrati prave pedale i pločice spram svojih potreba.

 

Imaš i kod Shimano cleatova za SPD-SL, tj drumske i dalje po bojama koliko ima mogućnost da pomeranje. Kod MTB imaš Shimano dve opcije SH51 su bez pomeranja, SH56 mogu da se pomeraju do 13 stepeni. Drugi proizvođači, tipa Crankbrothers imaju recimo 4 različita tipa cleatova. Plus recimo na Shimano SPD imaš mogućnost da imbusom podešavaš koliko će jako pedala da stegne cipelu, od toga da maltene samo ispada pa do toga da moraš baš muški da ga cimneš da izađe. 

 

Generalno što se padanja sa kopčanjem tiče mislim da je tu više problem navike. Zato što situacija gde zaboraviš da se otkopčaš se dešava samo na početku i samo prilikom stajanja, kada ideš jako sporo, pa je više udar na ego nego što je opasnost. Meni se desilo prvi put kada sam ih koristio, što je bilo smešno jer sam pao ispred prepunog kafića a još sam bio klinac pa me bilo blam. A drugi put nisam bio dugo vozio pa sam bio na poslu, pa se zapričao s koleginicom i krenuo i zaboravio i opet pao, malo sam odrao kožu, ali osim toga ništa. Tako da je tu samo stvar glave. 

 

E sad da li pomažu ili ne, meni su primarno za mtb pa je to malo drugačije, ali recimo su mi na brevetu neke kolege tvrdile da su drumske SPD-SL pedale mnogo bolje od mojih SPD jer je veća površina kojom prijanjaju na pedalu pa manji imaš problem s umorom. Ja drumske prosto nisam nikada probao jer hoću da koristim istu obuću i za mtb i za drum a mtb je tu bio prvi Uostalom to se lako da proveriti - samo pogledaj šta koriste ostale kolege koje učestvuju na tim ultra distance trkama pa je verovatno najbolje ići logikom koju koristi većina. 

 

Što se treninga tiče mislim da je problem sa treningom koji je čisto "iz glave" što s njim možeš doći samo do nekog nivoa, da bi išao dalje moraš da radiš ponavljanja penjanja, intervale i slično. I tu je problem sa trkanjem - kada se u nekoj disciplini takmičiš onda prosto više nemaš luksuz da radiš samo ono što ti se sviđa nego treba da radiš ono što bi ti popravilo rezultat. Jbg, treba naći balans koji odgovara. 

[Smasher]

Mnogi kažu da su drumske pedale efikasnije u prenosu snage, a zapravo dosta toga zavisi i od same konstrukcije đona sprinterica, to jest kolika mu je tvrdoća. Jer mi kad vozimo guramo i povlačimo celo stopalo gore i dole. Sigurno je da je veća površina kontakta bolja ali se ta razlika meri sigurno u nekim manjim procentima.

Međutim mogućnost normalnog hodanja, penjanja i spuštanja niz stepenice kao i opcija za kopčanje sa obe strane koju pružaju mtb pedale po meni umnogome odnosi prevagu u praktičnosti spd u odnosu na spd sl sistem. I ja imam i mtb i drumske sprinterice i u 80% vremena uvek koristim spd... Mada ja nisam baš neki preambiciozan biciklista, iskren da budem.

[chamade]

 
Ok performanse, ali moram u ovim mojim godinama pre svega da mislim da to da mi bude udobno i da ne opterećujem previše neke delove tela, a tu pre svega mislim na kolena, koja su uvek kritična, i ne samo kod nas matorih.

Upravo tu dolaze do izražaja spd pedale i obuća jer ti daju mogućnost da povlačiš nogom suprotnom od one koja gura i tako rasterećuješ kolena posebno na usponima gde im je i najteže.
U početku otpustiš pedale u minus do kraja kako bi noge otkačio sa minimalnom snagom prilikom zaustavljanja. To sa padanjem je više mit nego realnost. Prednosti su višestruke fok mana jednostavno nema.
Na tebi je da odlučiš.. ili hoćeš ili nećeš.

[chamade]

Ostaje ono padanje...
(kao i vožnja u različitoj obući: od sandale do čizme )

Samo se sise boje padanja. Pravo muško dekne, ustane, otrese prašinu i nastavlja dalje.