Sećanje na jedan od omiljenih mi breveta...
Kad sam se već ovoliko raspisao, da kopiram i ovde (sa svoje fb stranice).
***********
Ovaj brevet, koji sam vozio na današnji datum pre 2 godine, i završio ga za 27 sati i 29 minuta, ostao mi je baš u lepom sećanju...
Nakon breveta od 200, 300 i 400 km, koje sam odradio u februaru i martu te godine, sa ovim brevetom okončao sam kvalifikacije za Pariz-Brest-Pariz, koji ću voziti kasnije te 2019. godine (avgusta meseca).
Završio sam ga prvi, od 55 učesnika, i sećam se koliko mi je bilo milo i drago zbog toga.
Pogotovo jer sam u to vreme vozio treking bicikl, koji nije bio baš lagan. Sa ovim biciklom koji sad teram, prošle god. je postalo sasvim normalno da prvi završavam brevete, ali tad sa tim trekingom sam se baš bio obradovao "pobedi" (*) i sećam se kako sam u to vreme sestriću pričao da to prvo mesto ne bih dao ni za 500€.
(*) Breveti nisu trke, jedino postoje vremenski limiti, i unutar njih svako može da vozi kako mu drago: sporije, brže, sa više manjih pauza, sa manje dužih itd. Tako da nema govora o pobedi, svako ko u roku završi brevet - pobedio je!
Elem, start je bio u petak 12. aprila 2019. u 22:00. Bilo je prijavljeno čak 90 biciklista, ali zbog kiše koja je padala tokom celog dana, njih 35 nije se pojavilo, tako da je startovalo nas 55-oro.
Padala je malo kiša tokom noći, ali ne jako i ne dugo. Prva kontrola bila je na oko 100 km, druga na oko 250, treća na okretnici u gradu Pirgos (300 km), pa onda u povratku samo još jedna, na 500 km.
U to vreme nisam koristio nikakvu navigaciju (sad koristim Openrunner aplikaciju), studirao sam rutu pre vožnje, pravio beleške, pitao ljude usput... a ako bi zagustilo - ulazio bih na Google mape da bih video gde se tačno u tom trenutku nalazim.
Tako da sam često pravio greške, najčešće zato što sam mislio da sam na dobrom putu i mrzelo me je da proveravam beleške. A u stvari, promašim neko skretanje...
Ni ovaj brevet nije bio izuzetak, vozio sam oko 13 km više nego što treba, napravio 2-3 sitne greške, a najveću na oko 50 km pre cilja i sećam se koliko sam bio ljut na sebe zbog nje, jer sam se plašio da na samom kraju breveta ne izgubim "prvo mesto".
I o tome sam baš pričao sestriću par nedelja kasnije u Leskovcu. Kao, kad sam se (nakon pogrešnog skretanja) vratio na pravi put, nisam znao da li me je u međuvremenu neko "pretekao" (a znao sam da sam prvi prošao poslednju kontrolu) ili nije... I da mi je u tom trenutku neko ponudio 500€ a da jeste neko prošao ili da sam ostao vodeći (i da ne dobijem tih 500€), ja bih 'ladno odbio lovu, samo da prvi završim brevet...
Ali kasnije (kad sam se o'ladio), nakon 20-ak dana, kad sam o tome pričao sestriću, već sam bio spustio cenu i tada sam već bio u nedoumici što se tiče 500€, ali 200€ ne bih prihvatio ni tada...
(sad bih tu "pobedu" 'ladno prodao i za 50€
)
Ali, ne... niko nije stigao pre mene, kasnije je stigla jedna grupa od njih 7, ako se dobro sećam, ali tek nakon 1 sata i 20 minuta.
I, eto tako, zadovoljan sam bio i zbog te "pobede" (prve), i zbog završene kvalifikacije za PBP, pa mi se ovaj brevet svakako nalazi među 5-6 omiljenih u karijeri...