Izveštaj sa breveta... ↓↓↓
(kopiram sa fb str, pa zato ima nekih objašnjenja, jer ne poznaju svi brevet pravila)
*
Ovaj brevet, koji sam vozio sad u subotu, bio mi je važan iz dva razloga:
1. Kao kvalifikacija za Pariz-Brest-Pariz;
2. Kao test za ultra trku B-Hard.
*
1. Uz ranije izvožene brevete od 200, 300 i 400 km, sa ovim 600 km brevetom ispunio sam kvalifikacionu normu za učešće na velikom PBP-u, koji se vozi od 20. do 24. avgusta. Biće preko 8.000 učesnika iz celog sveta. Održava se jednom u 4 godine (ja bio 2019.), tako da ne sme da se propusti tek tako...
2. B-Hard se približava, još oko 25 dana do starta 10. juna iz Banja Luke. To je ultra trka na 1200 km (1215 km i 15.500 metara elevacije). Ovaj brevet poslužio mi je kao test (način vožnje i neki noviteti u opremi) za tu trku.
★
A sad o vožnji...
Start je bio zakazan za 22:00 u petak. Jeste nezgodan termin (ako se ne požuri, ulazi se duboko i u drugu noć, ili čak i u naredni dan), ali opet, kao noćnoj ptici, meni je više odgovarao nego da je bio u 6 ujutro, na primer...
Pripreme su mi odnele više vremena nego što sam planirao i malo sam zakasnio, stigao sam na start u 22:02. Nigde nikoga... Raspitujem se kod ljudi koji sede u obližnjem kafiću i oni mi kažu da su biciklisti već otišli. Meni je čudno bilo što nema barem nekoga iz organizacije, jer znam da je vreme za start uvek 60 minuta, znači od 22h do 23h, u ovom slučaju.
Odmah da kažem da je stvar bila u tome da su oni bili zavučeni 15-ak metara, u dvorištu jednog kafića, nisu bili na ulici, pa ih zato nisam našao.
I šta da radim... krenem ja bez kartona (koji moramo da imamo, jer nam u njega lupaju pečate i upisuju prolazna vremena na kontrolnim tačkama), nadajući se da će se na prvoj KT, na 98. km, rešiti problem. Mislio sam da su i organizatori krenuli sa biciklistima i da će biti na kontroli, pa ću tamo dobiti svoj karton.
Međutim, sustižući usput kolege brevetaše i razgovarajući sa njima (a to sam namerno radio sa mnogima, da bi mi, eventualno, ako zatreba, bili svedoci da sam i ja vozio od početka, tj. nisam se naknadno ubacio
), dobio sam informacije da zapravo na prvoj KT neće biti organizatora, već će kontrolu obaviti osoblje iz tog fast fooda gde ćemo se zaustaviti.
Vidim ja da je vrag odneo šalu, a ovaj brevet mi je veoma bitan zbog PBP-a, pa vrlo rado prihvatam ponudu jednog kolege da pozove organizatora (njegov broj piše na kartonu) i objasni mu moj slučaj. Sve se to dešava tokom vožnje, baš na jednom usponu... (jedan kolega diktira brojeve, drugi tipka po telefonu)
Organizator mu je rekao da nema problema, da će da javi kontrolorima da stiže i jedan padobranac bez kartona, a da će mene taj moj karton da čeka na cilju, pošto je tamo ostao.
Pošto mi mnogo laknulo nakon toga, zahvalim se kolegama na pomoći i odlepršam...
E da, namera mi bila, a imajući u vidu B-Hard trku, da vozim onako kako bih i tamo vozio: malo brže nego što inače vozim (a inače sam dosta spor
) i sa što manje pauza. Poneo sam dovoljno hrane (8 sendviča, između ostalog...
), tako da sam minimum 300 km miran, a verovatno i više...
Vozio sam 7-8 puta u životu tu deonicu uz more od Korinta prema Patri i ovo je bilo prvi put da nije bilo talasa, da nema vetra. A obično duva ili sa istoka, ili sa zapada.
U mestu Ksilokastro (Drveni zamak
) bila je prva kontola. Tu mi je žena iz radnje na jednom listu papira udarila pečat, upisala vreme i stavila svoj potpis (rekoh joj da otcepi veći deo lista, da bi mi isti poslužio i za naredne KT) i odmah sam nastavio dalje...
Već je bilo oko 02h i milina za vožnju, jer nema tog drljavog vetra, a nema ni saobraćaja.
Na kontrolu u Patru, koja je na 202. km stižem tačno u 6h, taman kad je svanulo, znači za 7:55 (krenuo sam u 22:05): desetak minuta pauziranja (voda, wc, oblačenje...) i oko 7:45 čiste vožnje. Jeste valovito pored mora, ali nema na tih 202 km ni 1000m elevacije.
Dobijam pečat od koleginice sa kojom sam vozio dve hiljadarke (2018. i 2019.), a koju su postavili da lupa pečate u Patri, i teram dalje...
E, ali tek sad počinje zabava...
Ranijih godina na ovom brevetu, od Patre do Pirgosa ruta je išla uz more. Međutim, sad tamo ima velikih radova na putu, pa smo išli alternativnim pravcem. Zato je i brevet ispao kraći, samo 590 km.
A ta nova deonica je opasno brdovitaaaa...
Oko 93 km jednom pravcu, u oba znači oko 186 km, a ukupna elevacija je oko 3000 metara (aplikacija Ride With GPS povećava, tako da ukupna elevacija za ceo brevet nije tolika koliko piše na slici, već za jedno 20% manje).
Ali ok, ajmo malo da treniramo i uspone. Jer na B-Hard biće 15.500 metara (pravih).
Vreme je bilo super za vožnju po tim brdima: nit' toplo, nit' hladno, i uglavnom oblačno...
Stižem u Pirgos, čekiram se na KT u jednoj taverni, pa odmah nazad. Imao sam do tada oko 30 minuta stajanja (može to i bolje, recimo kao na 300 km brevetu pre 3 meseca, na kom sam imao manje od 13 minuta ukupnih pauza). Okrećem nazad u 10:35 otprilike (ne sećam se tačno), znači 295 km, za oko 12 sati i 30 minuta ukupno.
Nazad do Patre istim tempom. Srećem usput bicikliste (bilo je oko 40 učesnika na brevetu) koji voze svako svojim ritmom. One poslednje susrećem kad sam bio već oko 60 km od Pirgosa (znači oko 120 km iza mene su bili) i pitam se gde su izgubili toliko vremena, pošto je od Elefsine (start) do Patre vrlo laka deonica. A istovremeno ih i žalim, jer ne samo da će videti još jedan izlazak Sunca, nego teško da će završiti do podneva narednog dana, ako tako nastave...
U Patru stižem oko 15:05. 388 km za tačno 17 sati, a ukupno stajanja oko 40 minuta. Znači vožnja oko 16:20 (prosek ispada nešto manje od 24 km/h).
Naravno, opet se ne zadržavam dugo na KT, već odmah nastavljam dalje...
Računam da bih mogao na cilj najkasnije do ponoći, znači čak i da potrošim 1 sat više nego u odlasku.
Tako bih završio brevet ispod 26 sati.
Međutim...
Negde na 12-13. km od Patre već je došlo vreme da se nešto ubaci u kljun, ali bilo mi je muka, gadila mi se bilo koja hrana. Pokušavam da jedem na silu (hleb), ali jedva gutam. Pa onda neke napolitanke... Isto. Ja hoću da gutam, a hrana hoće da se vraća. Ne ide nikako...
Naravno, totalno sam usporio...
Crne misli mi dolaze...
Šta ću na B-Hard, ako me ovako nešto zadesi? Mislim, pošto mi nije ni prvi put. Već sam imao takvih problema na 2-3 duža breveta, kao i prošlog leta na trci slo24ultra, i uvek tako negde nakon 400-500 km.
Imam još nešto hrane (jedan sendvič i neke slatke stvari), ali da bih malo promenio, stanem i kupim Coca Colu i picu. Coca Cola je dobra u ovakvim slučajevima i pomogla je malo, pa sam uspeo nekako i tu picu da pojedem (u 3 nastavka).
Mislio sam da kriza prolazi, tako mlitav vozio sam već 2-3 sata, ali vratila se. Pa sam ponovo stao i opet kupio Coca Colu, ali i jedno mlekce od ½ litra. Nije da je nešto mnogo pomoglo, ali eto... nastavio sam da vozim. Najbolje je bilo da sam mogao da stanem i možda malo odmorim, dam vremena želucu da se povrati iz mrtvih (
), možda i da dremnem pola sata... ali hteo sam da vidim kako će teći dalje ako nastavim da vozim.
(a i ne spavam nikad na brevetima do 600 km, pa nisam hteo ni sad)
I kako je teklo dalje?
Pa nikako...
Vozio sam sporo, bezbroj puta zastao na kratko, počeo je na pola puta i vetar da mi duva u facu...
Stigao sam u Elefsinu oko 01:37. Znači na 202 km od Patre, potrošio sam 10 sati i 32 minuta (u odlasku 7:55).
Na pauze mi je u prvih 400 km (do početka krize) otišlo ukupno 40 minuta, a u tih poslednjih 190 km 1 sat i 10 minuta.
*
Retko koristim gelove, ali na B-Hard moraću da ponesem 7-8 komada, baš za ovakve situacije, jer lakše je to popiti, nego žvakati hranu... a i za želudac je valjda lakše...
★
Sutradan, negde oko 12h (u podne), dok sam napuštao Elefsinu, video sam petoro brevetaša kako uleću u grad. Ok, bili su unutar vremenskog limita, koji za 600 km iznosi 40 sati (završavaju 2 sata ranije), ali baš sam se pitao kako li su preživeli još jednu celu noć i celo jutro...
