363 odgovora na ovu temu

[Nesoni]

Vozio sam u nedelju jedan 200 km brevet. Sve zajedno sa odlaskom i povratkom ispalo mi je 514 km.

(ovde ↓ je manje, jer sam nakratko pauzirao snimanje pre i posle starta breveta)

Danas pišem opširnije na fb stranici, pa kopiram i ovde.

Pretpostavljam da je sada ludnica u saobraćaju dole i da treba otvoriti četvoro očiju. Mnogo njih umornih i nestrpljivih dolazi na more. Plus breveti se uvek voze vikendom (dodatna gužva)

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

[MI1966]

Pa i ne baš, još je rano. A i breveti se obično voze po sporednim putevima.

*


↓↓↓ Ovo stiglo jutros, 2 meseca putovalo, već sam se bio oprostio od svega, samo sam se nadao u medalju koju bi mi organizator Kornel poslao (ima zalihu).

[mhetlerovic]

Pretpostavljam da je sada ludnica u saobraćaju dole i da treba otvoriti četvoro očiju. Mnogo njih umornih i nestrpljivih dolazi na more. Plus breveti se uvek voze vikendom (dodatna gužva)

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

 

Ovo što i Mića kaže - ne voze se breveti po auto putu, samo još izbegneš vožnje po Halkidikiju gde naši vole da divljaju i bude ok  

[Nesoni]

Razmišljao sam da u drugoj polovini jula vučem bajs na Sitoniju (pogotovo što su mi leđa sve bolje) ali vrućinčine, gužve, žena - jeftinije a i manje košta da bude "čist" odmor. Zato sam i pitao

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

[MI1966]

Ma slobodno nosi bajs, pogotovo ako budete sa istočne strane, nema tamo mnogo gužve. Ja sam nosio MTB avgusta 2019, kad smo kampovali (da ne sj.... formu uoči PBP ) i ne sećam se da je saobračaj bio problem, jedino usponi i vrućina.

[MI1966]

O brevetu koji sam vozio u nedelju (slike ostavljam u komentarima)

Krećem od kuće nekoliko minuta posle ponoći. Do startnog mesta, u selu Stomio, imam oko 150 km, a ako uskočim na auto-put na jednoj deonici, mogao bih da skratim putovanje za oko 20-ak km. Međutim, hoću da napravim više od 500 km na ovoj vožnji, a i rano krećem, pa ne koristim tu mogućnost, pogotovo što kiše tokom noći uopšte nije bilo, a zbog nje sam krenuo nešto ranije nego što je bilo potrebno (start breveta zakazan za 8 sati), računajući da bih mogao da izgubim nešto vremena čekajući da stane, ako bude jak pljusak (u slučaju slabe kiše, vozio bih, poneo sam opremu).

Ništa značajno usput nije se dogodilo. Da bih čuvao snagu za težak brevet koji me očekuje, plan je bio da vozim vrlo lagano, oko 22 km/h, ali onako odmoran nisam uspeo toliko sporo, pa je prosek ispao nešto preko 24 km/h.





Svanulo je kad sam bio negde na oko 120 km, a u Stomio sam stigao u 7:20. Uzeo sam od organizatora putni list i karton, platio 10€ i otišao u jedan šumarak da malo sredim i sebe i bicikl: da se umijem, obrišem vlažnim maramicama, promenim dres, namažem ruke i noge kremom za sunčanje, obrišem (opet vlažnim maramicama) i podmažem lanac...

Skinuo sam veliku torbu sa bicikla, u nju potrpao sve što mi ne treba za brevet, ostavio je kod organizatora, pojeo nešto i u 7:50 bio sam spreman.

Startujemo u 8:01, nas 38 (2 devojke).



Odmah nakon nekoliko km bili smo podeljeni u 2 veće grupe. Ja sam bio u onoj prvoj, ali vozio sam na njenom začelju, na sigurnoj distanci (7-8 metara iza poslednjih vozača), jer ne osećam se sigurno ako ispred sebe ne vidim put (zbog rupa). Ravnica je i vozi se dosta brzo, oko 30-31 km/h.

Na 9. kilometru naletim prednjim točkom na kamen (na sred puta), udarim ga nekako sa strane (odbacim ga). Nije bio čak ni nešto veliki, ali posle 5-6 sekundi vidim da mi je otišla guma...

Stajem, menjam unutrašnju, završavam sve za 17 minuta i nastavljam. Sreća da nisam pocepao spoljašnu gumu (što mi je malo misterija, jer kako sam pocepao samo unutrašnju, a ne i nju?) [btw, napumpane gume na 8 bara], jer nisam poneo rezervnu. Nije bilo namerno, nego sam zaboravio da je ubacim u torbu. Obično je nosim na dužim vožnjama, ali ovog puta sam smetnuo s uma da ne vozim samo mali brevet od 200 km, nego imam i odlazak i povratak.

Jeste da brevet nije trka, ali moram da priznam da, dok smo jurili u tih prvih desetak km, gledajući one ispred mene, razmišljao sam u fazonu "samo vi jurite, sad kad naiđu usponi, ima svi da mi gledate leđa..." Šta da radim, takav sam, volim nadmetanje...
Ali eto, izgubih tih 17 minuta zbog gume, ona prva (brza) grupa pobegla mi je za to vreme 7-8 km, pa sam odustao od jurnjave vremena i "plasmana" i nastavio lagano sve do kraja. Što je zapravo bila dobra odluka, jer je brevet bio mnogo težak, a nakon njega morao sam još i pospan da se vraćam u Solun.



Nakon Platamona (23. km), kreće veliki uspon, pa na 28. km kontrolna tačka (dobijamo puding), dopuna zaliha vode i onda sledi nastavak uspona, još "samo" 18 km pentranja. Nakon toga mali spust, još jedan manji uspon, pa onda veliki spust, gde je veliki problem pravio jak vetar. Spust strm, krivina za krivinom, vetar jak... i moraš mnogo da paziš da ne odletiš u provaliju kad te vetar opiči bočno.

Nakon ludačkog spusta prolazim kroz kanjon Tempi (gde je ranije išao glavni put Solun-Atina (sad ima drugi gore koji prolazi kroz dugačke tunele), pa nazad u pravcu odakle smo startovali, na drugi krug: penjanje na planinu Kisavos. Negde na polovini uspona imali smo kontrolnu tačku, dobili po sendvič, ponovo puding i voće po izboru (ja uzeo jednu breskvu). Taj drugi uspon bio je teži, a i vrućina je bila veća, ali izgurah ga nekako, kao i spust koji je sledio nakon njega (opet uz jak vetar).



Onda, za promenu, malo vožnje po ravnom, pa lagani uspon prema mestu Agia, gde je trebalo da bude klasična KT, ali nas je organizator Panajotis na startu obavestio da tamo ipak neće biti nikoga, pa treba da napravimo fotografiju na glavnom trgu (ili da uzmemo fiskalni račun u nekoj radnji). Slikam trg, pa teram dalje prema moru. Put uz more prema Stomiju (cilj) ide najpre ravno, 5-6 km, a onda 20 km gore-dole, gore-dole, što je stvarno izluđujuće kad te tako zadesi na samom kraju breveta (praktično 10 km uspona i 10 km spustova).

Stižem na cilj u 19:58, znači za 11 sati i 57 minuta, što mi je najgori rezultat u karijeri na 200 km brevetima. (a imam ih 13 komada, najbrže završen za 7:33)
[jednom sam brevet 300 km završio za 12:15, i to sa starim dobrim (ukradenim) trekingom].
Mislim da je nakon mene na cilj stiglo samo još njih 5-6 možda, a koliko ih je odustalo ne znam (još nisu objavljena vremena), ali ima ih sigurno (kao i uvek), jer bio je ovo ubitačni brevet.
(btw, meni je ovo bio 33. brevet u karijeri i nisam još nikad imao priliku da odustanem pre cilja)
Prosečna brzina na 201 km breveta bila mi je celih 18 km/h ( ), znači na pauze je otišlo oko 50 minuta (imam 200-ke i sa samo 7 ili 9 minuta pauziranja).
Sve u svemu, brojevi za zaborav.
Ali zato pogledi sa planina za pamćenje!

A na cilju sve po redu: Panajotis proverava fotografiju, ja mu plaćam 10€ za medalju, potpisujem se na karton, pitam ga gde su ti famozni suvlakiji koje su najavljivali na fb eventu... (suvlaki = drvce na kom su nanizani komadi mesa)
On me pita mogu li da pojedem 4 komada (inače je svakom biciklisti sledovalo po 2), a ja mu odgovorim "pa, ako ima, mogao bih..." I on mi ih donosi, kao i malo hleba (tvrd k'o kamen), a takođe i torbu koju sam mu ostavio na startu.



Dok grickam suvlakiće, pakujem se za put, pozdravljam Panajotisa, uzimam vodu na česmi u parku i krećem nazad za Solun. Mrak samo što nije počeo da pada.

Ni u povratku ništa značajno nije se desilo, dosta dobro sam izdržao put, za razliku od prethodna dva slučaja (2019. godine), kad sam isto ovako daleko biciklom išao na brevet. Tada sam se mnogo mučio u povratku, najviše zbog pospanosti. Sada sam tek možda u poslednjih pola sata osetio da nailazi kriza.

Ali, na sreću, stigoh kući (u 4:40) ali toliko je već počelo da mi se spava, da sam odlučio da ne idem odmah gore u stan (treba da se tuširam, ovo-ono...), nego da najpre odremam desetak minuta u kombiju, u garaži. Nisam uključio alarm da me probudi, tako da me je žena probudila oko 12 sati (zna za moje fix ideje da kad se tako nekad vratim s posla, ili sad sa hobija, u ranu zoru - mrzi me da idem gore i tuširam se, nego legnem u kombi). Međutim, rekoh joj da ću još malo da odspavam, pa me je sledeći put probudila oko 18:15, kad je pošla da vodi ćerku na balet. Tad sam ustao. A smešno je što u kombiju pozadi imam spremljen krevet, samo treba da se sklone neke stvari sa njega, a ja (budala) spavao sam 11 sati na sedištu napred (koje sam oborio maksimalno) sa nogama gore iznad volana...

Znači, sve ukupno ispalo mi je 514 km (na Ride with GPS je manje, jer sam pauzirao aplikaciju u Stomiju, uoči i nakon breveta), što mi je 12. najduža vožnja u životu (u cugu).

I na kraju jedna mala zanimljivost: Izlete mi negde tokom vožnje breveta zmija ispred bicikla, ne baš mala, sigurno preko 1m dugačka. Htela je da pređe put, ali nije puzila kao normalna zmija, nego nekako kao da skače, izdigla se iznad asfalta i leti. Nisam imao vremena da je izbegnem, odjednom se stvorila na putu, pa sam samo podigao noge u vazduh... šta znam, da me ne gricne za noge. I dok smo se mimoilazili, samo sam se uplašio da mi ne upadne u točak, među ž(b)ice (jer bih onda pao sa bicikla, a možda bi me ona posle i ugrizla). Ali ništa od svega, na sreću...

[MI1966]

Sa jednog breveta u Grčkoj...

[MI1966]

Kalendar 1200+ km breveta za 2023: https://www.randonne...endar_2023.html

•

Breveti u Grčkoj: https://brevets.gr/b...evets-2023.html

[MI1966]

https://vasterbotten...hXTSnm5P9NdbXkY

[MI1966]

Trebalo je danas da vozim ovaj 300 km brevet, uplatio sam pre nekoliko dana i 13€ za učešće, ali ipak sam odustao od vožnje, a evo i zašto...

Vozeći sinoć iz grada Thiva (gde sam boravio 2 prethodna dana) prema selu odakle se startuje (30-ak km severno od Atine), video sam u kakvom je stanju put (a išao sam brevet trasom), a stanje je bilo ovakvo: sneg koji su putari sklonili pored puta se topi (jer je od petka otopilo) i to je katastrofa... To je mokar asfalt, to su velike bare po putu, ti su potoci po putu... Trasa je valovita i ima bezbroj mesta gde tako voda teče po drumu ili ga preseca. A danas je još topliji dan, tako da se taj sneg tamo još brže topi i stanje je sigurno još mnogo gore.
I zato sam, teška srca, sinoć samo produžio prema Atini (dole sve suvo, uopšte nema snega), pa dalje na Peloponez (umesto da večeras, nakon breveta, putujem).
I mislim da sam doneo ispravnu odluku, jer da sam vozio usvinjio bih se od glave do pete, a takođe i bicikl. Jer nije samo što bi točkovi od bicikla bacali uvis tu prljavu vodu sa asfalta, nego bi me njom tuširala i vozila koja bi me usput preticala. Tako da... ne, ne bih, hvala lepo...
A imam već sledeće subote novu 300-ku ovde u blizini.

**************

P.S. Mogu i da radim danas... (a subota je dobar dan za moj posao )

[MI1966]

Pošto sam u subotu propustio 300 km brevet, juče po kazni vožnja po vetru. U odlasku bio je povoljan, ali slabašan, ali zato u povratku se pojačao i bio je nepovoljan + nemilosrdni ubica...
Vozio sam od Korint(os)a do čuvenog mosta u mestu Rio (juče objavio kratki video) i natrag...
Plan je bio ići malo dalje od Patre (za 300 km), ali mnogo sam zakasnio sa polaskom, pa sam skratio put.
U odlasku uživancija, u povratku (po mraku) mučenje s vetrom...

*

Sreo sam usput dva ciklo putnika, jedan je vukao mini kamp prikolicu.

***

(i danas me vetar ubijao dok sam radio, smrzli su mi se prsti )

[MI1966]

Sutra 300 km brevet, sa 82 učesnika. Bilo bi nas i više (Grčka je svetska brevet sila), ali prošle subote takođe je održan ovde u blizini jedan 300 km brevet, sa oko 60 učesnika.

Nemam nikakvih posebnih pretenzija za sutra, osim da uživam u vožnji po pravom prolećnom vremenu i odradim ovo onako rutinski. Prošle god. sam na ovakvom istom brevetu obarao rekord u minimalnom stajanju i završio sam ga za 14 sati i nešto, a sa samo 17 minuta ukupnog stajanja. Sada neću ništa da jurim, dovoljno će mi biti samo da završim brevet i tako započnem kvalifikacionu seriju (200-300-400-600) za Paris-Brest-Paris.

Sve je spremno, hrana za sutra kupljena, radim 3-4 sata večeras, pa onda odlazim u Elefsinu (na spavanje), odakle startujemo sutra ujutro u 7 sati.

[Gadjan]

A protiv koga se takmičiš u minimalnom stajanju? Znaju li ostali učesnici da se takmičite u tome, ima li neka rang lista? xD

[MI1966]

Isti protivnik kao tvoj, na tvojim vožnjama...

[Gadjan]

Jesi siguran? Mada ne bih dalje širio priču ovde

[MI1966]

Nisam siguran. To što sam napisao važi jedino u slučaju da i ti sam sebi postavljaš neke ciljeve, neke izazove.
Ako kod tebe nije tako, onda sam pogrešio...

[Nesoni]

Mićo, a koji otprilike stižeš na brevetima (među prvima, sredina ili druga polovina tabele)? Znam da to nije suština breveta ali npr. kada bi se zainatio da stigneš prvi, da li bi to mogao da izvedeš na ponekom brevetu (pitanje je sobzirom na tvoje godine sa jedne strane a imajući u vidu koliko voziš sa druge). Pri tome ne mislim na brevete sa 3-4 učesnika. Čisto me onako zanima bez ikakve namere da provociram ili pokrećem neku raspravu...

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

[MI1966]

U prve 2 godine, dok sam vozio treking bajs, uglavnom sam stizao među prvima, među prvih 3-4-5-10 (recimo u prvih 10 %), ali samo jednom prvi, na 600 km brevetu 2019, sa 55 učesnika.

Kad sam uzeo ovaj bajs koji sada vozim, poleteo sam...
Na prva 2 breveta stigao drugi (200 km, sa 80 učesnika i 400 km sa 14 mislim...), a zatim 4 puta uzastopno stigao sam prvi (300, 400, 600 i 200), pa mi je prestalo biti zanimljivo.
Jer zapravo vrlo mali broj ljudi gleda da izvuče svoj maksimum na brevetima. A i kad sam stizao prvi, to nije bilo zato što sam najjači i najbrži, već zato što ponesem hranu i stajem samo kad moram.

[Gadjan]

Mićo, a koji otprilike stižeš na brevetima (među prvima, sredina ili druga polovina tabele)? Znam da to nije suština breveta ali npr. kada bi se zainatio da stigneš prvi, da li bi to mogao da izvedeš na ponekom brevetu (pitanje je sobzirom na tvoje godine sa jedne strane a imajući u vidu koliko voziš sa druge). Pri tome ne mislim na brevete sa 3-4 učesnika. Čisto me onako zanima bez ikakve namere da provociram ili pokrećem neku raspravu...

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

 

Naravno da nije suština i da nije trka ali bez obzira na to većina itekako obraća pažnju na vreme završetka i "rang" mnogi ljudi su neverovatno opterećeni time xD to jedan deo ljudi zna i vidi (ko vozi brevete) ali mnogi nisu ni svesnii, misle tamo se ljudi voze lagano i druže xD (što bi bilo logičnije). Ego zna da radi i pršti samo tako, bude par km pre kontrole gas patos i otresanja grupe ne bi li se na kontrolu stiglo ranije i obavilo i nastavilo dalje pre drugih, bude laktanja na kontroli za pečat frka haos, vozi se "za prvo vreme" tj "trka" (protiv imaginarnih protivnika ) onda ko ne može brzinom da parira zakida sebi vreme na pauzama za odmor i dragocenu hranu pauzira se minimalno ne bi li se što brže stiglo na cilj, ma svega sam se nagledao.

Inače nikada nisam vozio brevet brzo, jedini iole brži mi je bio poslednji lazarevački sa prosekom 27.5 tako nešto, gde se tako sticajem okolnosti potrefila kompakta ekipica negde od polovine pa smo išli zajedno, do tamo sam se zezao, pričao, slikao, pauzirao puno čekao svoje društvo i komirao jedini izazovan uspon na Rajac tj selo Ba.

Ko hoće da se nadmeće u bilo čemu, moraju se porediti babe s babama i žabe s žabama, znači da i ostali znaju da je nadmetanje i da su se svojski potrudili za isti cilj. Za to služe trke, i kod rekreativaca strava segmenti.

[MI1966]

Kad smo kod brzine, najbrže sam odvezao na poslednjoj "pobedi" ( ) septembra 2020, 200 km brevet sa prosekom 28,1 na sat (9 minuta pauza), ali nije bilo mnogo uspona, malo preko 1000 m.

Ali jače od toga bile su mi vožnje na brevetima sa trekingom 2019: 300 km sa prosekom 26,7 ili 200 km sa prosekom 25,5 , sa dosta uspona.