363 odgovora na ovu temu

[MI1966]

Najvažnije sam zaboravio... (*post ostao na prethodnoj strani*)

Spavanje mi je bilo najveći problem i tu treba da promenim neke stvari.

Pre svega, da prestanem da se precenjujem, pogotovo ako noć uoči starta nisam spavao dovoljno, i da ne čekam da zabljavim potpuno, već da malo ranije počnem da tražm mesto gde bih legao.

Takođe, za neki naredni 4CC, možda da ponesem podmetač, jer po Istri i Dalmaciji nema baš travnatnih terena. A mogao bih ga upotrebiti i za spavanje u nekoj kući u izgradnji, što ovog puta nisam mogao, a bilo je prilika. Znači, s njim bih mogao i na beton. A te nedovršene kuće su mi zgodnije nego da spavam negde napolju, zbog zmija.

[MI1966]

Što se tiče odustajanja, u Hrvatskoj bi to bilo komplikovano izvesti, pa nisam ni pomišljao, ali u nekim momentima ti dođe ono "ko me tera da ovo radim, koja je svrha ovog mučenja?", to sigurno. U takvim trenucima samo treba odspavati, ako je umor od nespavanja u pitanju (kao kod mene), ili pojesti nešto dobro...

Ja u teškim momentima pokušavam da sledim "uputstva" jednog velikog ultrabicikliste, zove se Nico Valsesia, i da sebi govorim "Zar ovo što sada radiš nije ono o čemu sanjaš tokom zime i proleća? Zar ovo nije ono u čemu uživaš, stvar koju voliš da radiš?" I još "Ako batališ, biće ti žao, nećeš to sebi oprostiti", ili "Sve prolazi, i lepe i ružne stvari, pa će tako i ove teškoće proći..."

I stvarno, sve prođe i na kraju ostane samo zadovoljstvo zbog uspešno obavljenog posla. Nadam se da nikad neću odustati na nekoj važnoj vožnji, ali ako odustanem sigurno to neće biti zato što je teško, već zbog nekog nerešivog problema s biciklom ili zbog neke teže povrede. Za kišu i hladnoću nisam siguran, još nemam to iskustvo da, recimo, vozim 24 sata ili više po kiši, vetru, hladnoći... to mi je još nepoznanica.

[chamade]

ali u nekim momentima ti dođe ono "ko me tera da ovo radim, koja je svrha ovog mučenja?", to sigurno. U takvim trenucima samo treba odspavati, ako je umor od nespavanja u pitanju (kao kod mene), ili pojesti nešto dobro...

To je na hiljadarci i meni pravilo problem. Na 605-om km uz Goliju sam pukao oko 22h posle 40 sati vožnje bez spavanja. Na nekih 3 km do vrha sam sišao i gurao nekih 500 metara jer mi je uspon od 7-8% postao pretežak. I onda je Mića viknuo "ajde ljudi, još malo ima do vrha, nemojte sad popustiti". I to je bilo dovoljno da se mozak probudi. Pola sata kasnije završili smo u Ivanjici i odspavali dobrih 7 sati pa je preostalih 380km iško kao po loju.

[MI1966]

Da, sećam se tog guranja uzbrdo.
Ja sam u tim trenucima bio svež, jer sam u Studenici spavao par sati, ali vama sigurno nije bilo lako, jer još od Svrljiga niste oka sklopili.

U svakom slučaju, i to voženje u društvu mnogo pomaže. Zamisli da voziš solo sve vreme, kako bi teže sve podnosio. I sam si napisao na drugoj temi da ste od Valjeva do BG jedan drugog vukli.

[chamade]

Da, ja sam popustio izmedju Loznice i Osečine a Zoran kod Uba. Sreća je da nismo obojica popustili u isto vreme
Tu dodje do izražaja onaj koji je pri sebi.

[MI1966]

Evo me u mestu Parabiago, nedaleko od Milana. Odavde sutra kreće Brevet 1001 milja. Ja startujem u 16:05.

[Smasher]

Odustajanje nije opcija.

[MI1966]

Normalno.
Pogotovo što ću ovo lagano da vozim, sa redovnim dremkama, tako da planiram da uživam, pa kad završim. Limit je 130 sati, mislim.

[boki_ns]

Juče završio brevet 300 koji je ujedno zadnji koji mi je falio za celu seriju.

[MI1966]

Završio sam sinoć Brevet "1001 miglia. Italia".
1600 km i 16.000 metara elevacije, za 127 sati i 39 minuta.
Malo sam razvlačio i odugovlacio (kao što sam i najavio uoči starta), ali bolje je ovako, jer lepe stvari treba da traju što duže.
Poslednja 2 dana zezao me mali prst na desnom stopalu, vozio sam od 820. km bez prednjeg menjača, dupe počelo da se buni zbog previše sedenja nešto ranije nego što sam očekivao, a sve ostalo uglavnom ok.

[Smasher]

Šta bi sa prednjim menjačem? Kako si vozio ostatak puta, na malom lančaniku?

[chamade]

Auuu Mićo, alal vera.

[Milan777]

Mogao bi nam reći štošta o izdrljivosti i kvalitetu pojedinih komponenti, delova, brendova i sl, koristilo bi nam pri izboru za sebe.

[chamade]

Mogao bi nam reći štošta o izdrljivosti i kvalitetu pojedinih komponenti, delova, brendova i sl, koristilo bi nam pri izboru za sebe.

Nema tu mnogo mudrosti.. Dura ace//xtr, Ultegra/xt i eventualno 105/slx/deore.
Sve ispod toga je za vozikanje po okolini.
Opterećenja na ultra brevetima su velika. Dugotrajni neprekidan rad na velikoj vrućini forsira mehaniku.
Meni je na 1000K počelo grebanje u patroni pogona. Po završetku sam menjao te ležajeve.

[Milan777]

Da, i to što kažeš...

[chamade]

Ne kažem da Sora, Alivio ili Acera neće moći da se koriste na ultramaratonu, ali stisni mu*a pa kreni sa tim

[Milan777]

Sora (9-o faz) je mene dobro služila, smeo bi ja i sa Sorom.

[chamade]

Menjači su tu najmanja briga. Mislim da su presudne nable i patrona.. lageri točkova i patrone su tu opterećeni i ako to zataji tu nastaje problem. I tu dolazi do izražaja viša klasa.
Sve ostalo više omogućava elegantniji i precizniji rad.

[Smasher]

Sala Brate je, ako se ne varam, PBP kao i sve prethodne kvalifikacione brevete i pripreme za isti vozio na Sori i nije se žalio.

Još bolji primer je i naš Zoran koji je prevalio preko 100 000 km na biciklu niže klase i uz sve to detaljno beležio kad je šta menjano i koliko je izdržalo. Sećam se da sam se frapirao podacima koliko dugo izdrže neke low end komponente a on vozi u baš svim vremenskim uslovima i u svim periodima godine, uz apsolutno minimalno, ako i ikakvo održavanje.

Tako da ta priča da jeftinije grupe brzo riknjavaju i da je ruski rulet sa njima na maratonima, ne znam koliko ima smisla. No da je sa skupljim grupama bolje i da je veći užitak, to niko ne može da opovrgne...

[Milan777]

..."kad je šta menjao i koliko je izdržalo" - to bi bilo zanimljivo videti, na to sam mislio.

Znao sam da i Sora može kao što kažeš, vozio sam je bez ikakvih problema preko 30ak hiljada.