Samo MI1966 treba na neki način nagraditi za ovaj odnos. Ovo sada bez šale mislim. Ako ništa za doprinos unapredjenju biciklističkog sporta ali pošto je forum u pitanju onda i komunikacije.
***
Ma nagradio bi ga ja da bude moderator foruma . I ja mislim bez sale. Uh kako raste ovaj posts merac
★
- "Unapređenje biciklističkog sporta..." Baš sam ga ja unapredio.
Ne znam zapravo gde sam pokupio te zelembaće, pretpostavljam da dobijem određeni broj kad odvezem neki veliki brevet i pišem o tome, pa mi onda to podigne % zelenih u odnosu na ukupan broj postova.
- A kad sam već kod "ne znam", eto ne znam, tj. nije mi jasno ni kako sam nakupio ovoliko postova, preko 1000 komada, za oko 1,5 godinu. Šta sam ja to pisao, na kojim temama trabunjao, pojma nemam... ja imam osećaj da sam aktivan samo na 3-4 teme, a ostale samo čitam.
*
Fala za predlog da budem moderator. Baš sam se uželeo da opet budem policajac.
Imam svoj forum o AC Milanu već 11 godina i prošle godine je bio u ropcu, a ove je izgleda konačno pandrknuo. Takođe, fb stranica o Milanu (AC Milan Serbia) sa preko pola miliona fanova, gde sam bio admin 10 godina (ali slabije aktivan otkako sam počeo da vozim, znači od 2017.), nedavno je obrisana i ne postoji više.
Tako da... oću ponovo da budem vlast negde na internetu.
Kujem ja tako danas, dok sviram, biciklističke planove za 2022. godinu, gde ću sve da vozim i tako to... planiram, planiram...
I baš se nešto sad pitam: da li će na kraju sve ispasti po planovima ili će možda iskrsnuti i nešto nepredviđeno, i ako bude tako, šta li mi je to sudbina spremila za narednu godinu?
Svaka čast facebook-u, ali...
I pored ostavljanja linka za ovakav isti post koji je na mom privatnom Google blogu, a link sam ostavio u 3 fb biciklističke grupe, na ovoj mojoj fb stranici, kao i na svom fb profilu, takođe i na 2 biciklistička foruma, manje od 1000 ljudi kliknulo je na taj link, tj. njih 853 za sada.
Dok je čitanost tog istog teksta na B92 blogu (gde inače imam status VIP blogera ) skoro 19 puta veća (na drugom delu, na prvom nije toliko [tamo je tekst podeljen na 2 dela]), a link nisam baš nigde ostavio. Samo sam tekst sa svog bloga kopirao i tamo i objavio, nigde reklamirao. I ljudi klikću i ulaze u post (e sad, nije poznato koliko njih pročita ceo tekst ).
Eto šta znači posećen sajt... A ko bi rek'o da toliko ljudi (još uvek) prati taj B92.
Danas moj Canyon Roadlite (AL SL 8.0) slavi rođendan!
Za ove 2 godine, koliko smo zajedno:
• 41.567 km u 6 država
• 12 breveta u 4 države
• Dve najduže vožnje u životu (breveti 1001 milja u Italiji i 4CC u Hrvatskoj)
• Jedan "Neveresting", 200 km (+1300m) za 7:37 (bez sekunde pauze)
• Nekoliko lakših padova (jednom me oborio auto) i jedan teži (na 4CC)
★
• Zamenjene su mu za sada samo pločice na kočnicama i patrona (uskoro će kaseta, diskovi i ponovo pločice)
• Trenutno troši (tek) 4. lanac i 3. par guma
★
Glavne karakteristike mog Kanjonca:
• Pogon 50-34 (Ultegra)
• Kaseta 11-34
• Menjači Ultegra R8000
• Ručice menjača 105
• Točkovi Alexrims, 24 žbica, felne duboke 30 mm
• Pedale flat
• Karbonske viljuška i šticna (koju sam zamenio nakon 6 meseci)
• Hidraulične disk kočnice
• Gume Continental Poly Breaker, 23 mm (od pre mesec dana, ranije 25 mm) [fabrički Schwalbe G-one 30mm]
• Sedište Selle Royal, model Respiro (moderate) [originalno neko drugo]
• Šticna sa amortizerom, marke M-wave
• Fabrički, težina bicikla, sa pedalama, bila je 9,25 kg, a sa Respiro sedištem, šticnom sa amortizerom i "rogovima" na upravljaču sada je oko 10 kg (ali "golog" bicikla, ne računajući sve ostale sitne dodatke)
• Cena je pre 2 god. bila 1400€ bez carine (za EU), sada je 1500€ (poštarina i kutija, koja se plaća, koštaju još oko 50€)
Evo mene na italijanskom YT kanalu GCN.
Od 20. pa do 22. minuta govore o mojoj vožnji od 200 km bez ikakvog stajanja, koju sam im opisao (i poslao isečak sa Ride with GPS) za njihovu rubriku "Ljudi koji rade (neke-razne) stvari".
Sutra ću da titlujem tih 2 minuta, da se vidi šta su pričali.
Znači taj deo počinje tačno na 20:00 i završava tačno na 22:00.
Kada ćeš da završiš story za PBP? Na blogu samo I deo, od ostalih delova ni traga ni glasa.
Zaboravićeš šta se izdešavalo a mi ćemo ostati uskraćeni za vrhunsku avanturu
Počeo sam i o slo24ultra, i tamo imam jedan deo (ali na fb stranici, ne na blogu), to moram najpre da završim.
Nadam se da ću PBP da završim sad tokom januara. Naravno, neće biti mnogo opširno, jer sam zaboravio razne detalje... (a oni daju glavnu draž )
Poslao sam kanalu GCN italija (202 hiljade pratilaca na YT) svoju vožnju od 200 km bez ikakvog stajanja, za njihovu rubriku "Ljudi koji rade (neke/razne) stvari". Mislio sam da isečem taj deo (od 20:00 do 22:00) u kome govore o njoj i meni, pa da ga titlujem, ali to bi mi oduzelo mnogo više vremena, pa ću samo prepričati...
Alan, onaj levo (bivši profesionalac, vozio 5 puta Giro i po jednom Tour i Vueltu), kaže na početku da je dobio mail od njihovog fana...
Tu se ubacuje Đorđo (takođe bivši profesionalac, a kasnije se obrazovao, pa je postao stručnjak za mehaniku i biomehaniku [tzv. bike fitting]) i kaže MANDRAGO...
Alan nastavlja i čita ispravno Miodrag Ivanović (samo je pogrešno akcentivao na O: IvanOvić), kaže da sam srbin (ja sam u mailu napisao da živim u Grčkoj, ali sam iz Srbije), dalje kaže "taj momak... dobro, generacija 1966, uradio je nešto posebno: 200 km bez ikakvog zaustavljanja" i tu dodaje da sam vozio po putevima (a ne negde na nekoj kružnoj pisti). Čita dalje ono što sam mu ja napisao u mailu, a to je da je izazov bio izdržati bez pišanja (pipí : D ) 7 i po sati i da je problem mogao da mi napravi neki semafor. Pa onda da sam poneo sa sobom hranu i 3 litra vode...
Tu se ubacuje Đorđo i kaže "Odličnan potez, da se izbegne pišanje..."
Alan nastavlja sa čitanjem: "... i počeo sam da pijem malo pomalo tek posle 2 sata vožnje..." Na kraju je pročitao i ono što sam dodao, a to je da je bio 11. april i, na sreću, nije bilo je hladno, a ni pretoplo.
Ali, dragi Miodraže - nastavlja Alan - naš Đorđo (i pokazuje obema rukama prema njemu), iako nije to želeo, nije ti to bio cilj (obraća se njemu), vozio je 400 km na velodromu... možda nije pogledao taj video (kaže njemu za mene)... i nije pišao 13 sati.
Đorđo kaže da je tako bilo zato što nije mogao. Pokušavao je (u bidon), ali pipi nije htela nikako da izađe...
Tu su nihovi video kreatori ubacivali snimke sa te njegove vožnje, dok su oni pričali i zafrkavali se.
Alan je tu nešto hteo da kaže, počeo je sa "smešno mi je, jer je Miodrag napisao kao da je...", ali ga Đorđo prekida i kaže: "Po meni, ovo je bio ispravan način da shvati rubrika "Ljudi koji rade stvari", sviđa mi se. Perfektno se uklapa u ono što tražimo za ovu rubriku...
Alan se ubacuje, Đorđo ga ne čuje i nastavlja "neko želi da vozi 7,5 sati bez pišanja... to je to: ljudi koji radi razne stvari..."
Alan ponavlja "ne samo ljudi koji putuju po svim kontinentima...", a Đorđo kaže, "da, upravo tako".
To su rekli zato što su se za ovu rubriku, koja postoji odnedavno, javljali do sada ljudi koji su zapravo činili neke podvige, uglavnom putovanja po Africi i tome slično. Ja sam prvi im je javio da je uradio nešto neobično.
Jedino su malo više stavili akcenat na to (ne)pišanje, kao da je meni to bio cilj - da vozim bicikl 7-8 sati bez pišanja. Ja sam samo želeo da izvozim 200 km bez pauza, a činjenica je da mi je tu najveći izazov bilo to (ne)pišanje, jer ne znam kako se to radi "u letu"... nisam nikad probao, niti nameravam da naučim to da radim.
Ali dobro, ja sam im dao šture informacije u mailu. Trebalo je da podsetim da je trebalo dobro se organizovati da bi se sve (sem tog famoznog pišanja ) moglo obaviti bez zaustavljanja. A tu spada odeća: šta poneti, šta obući, da ne bi bilo hladno (krenuo sam rano ujutro) i da ne bi bilo prsviše znojenja kasnije. Tu spadaju i hrana i voda. Šta i koliko poneti i kako sve to (odeća, hrana, voda) napakovati da bi tokom vožnje bilo pri ruci, gde odložiti ono što se skine kad tokom dana otopli... Takođe, trebalo je dobro odabrati rutu, da nema semafora (ja sam imao samo u Asprovalti) itd. itd.
Možda ću im se ponovo javiti da malo preciziram neke stvari, a takođe da im najavim da ću na proleće NA PUTU da oborim taj rekord koji je Đorđo postavio na velodromu. Rekord od 400 km bez stajanja mu ostavljam, ali oboriću mu rekord od 13 sati bez zaustavljanja. A istovremeno će mu pasti i taj rekord od 13 sati pišanja bez... Pošto neću sad pod stare dane da učim da pišam dok vozim bajs.
Ništa, na kraju Alan završava sa čitanjem maila, kaže "između ostalog, Miodrag je neko ko se bavi ultrabiciklizmom, vozi brevete, vozio je mnogo ultrabiciklističkih trka..." (Đorđo: "bravo") Tu je pogrešio, jer sam mu ja napisao da vozim brevete, da sam vozio 6 breveta od preko 1000 km, između ostalih i Paris-Brest-Paris i 1001 miglia Italia, kao i trku slo24ultra, na kojoj sam napravio 605 km za 24h. Dakle nije bilo mnogo trka, već samo ta jedna.
Kaže "pozdravljamo ga...", ali u poslednjem momentu dodaje "Miodrag je, između ostalog, i muzičar, za sebe kaže da je musiciclista". Pa dodaje "Taj Miodrag je neki umetnik...", a Đorđo: "Pa da..."
Ponovo me pozdravlja i poručuje mi "obavesti nas o nekim budućim podvizima..." Đorđo istovremeno izgovara reč "cose" (stvari), pa se Alan ispravlja: "Da, cose, ne podvizi... cose!"
Ja sam mu u mailu napisao da sam ulični muzičar od 1989. god, ali on je malo skratio, rekao da samo da sam muzičar.
A to musiciclista koristim kao nick kad se registrujem negde kod "žabara" (forum, neki sajt, neka app) i šteta je što po naški ne može da se napravi ta kombinacija (pa sam samo Mića Biciklist): muzičar + biciklista.
Na italijanskom je musicista + ciclista = musiciclista (muzičista/čiklista/muzičiklista).
Da, da... I meni je delovalo da je najveći akcenat zapravo na nepišanju. Ne želim da obezvređujem Mićin podvig, taman posla, ali je činjenica da izvoziti 200 km bez stajanja i pauza i nije neko čudo, pogotovo što u profesionalnom biciklizmui neretko postoje etape od 200 km (i to sa dobrom elevacijom) u kojima se samo pegla i ne staje. Čak su i mnogi poluprofesionalci i amateri često vozili 200 km bez stajanja. Naravno 99% je pišalo usput pa se zbog toga više stavlja akcenat na ne pišanje.
Po meni, imaš ti Mićo daleko većih i impresivnijih biciklističkih podviga od tog nepiškenja.
0
"Jedina prava greška je ona iz koje ne naučimo ništa". H. Ford
Vidi, na trkama oni imaju podršku tima, dodaju im sve što im zatreba.
Takođe, zatvoren je saobraćaj.
Veruj mi da nije baš tako jednostavno organizovati se, kao što sam i napisao gore.
Ali u pravu si, pošto su oni bivši pro, njima nije ništa impresivno ako neko vozi 200 km bez zaustavljanja (mada mojih 7:34 vredi kao njihovih 300 ), njima je zanimljivo to što sam ja rešio da ne pišam za to vreme. Iako nisam zapravo rešio, nego je samo tako i moglo.
. I ja mislim bez sale. Uh kako raste ovaj posts merac
Baš sam ga ja unapredio.
