Evo da odgovorim na neke starije postove i nekoliko pitanja... koja nisu bila upućena meni.
- Volja jeste najbitnija, to je 100% istina. Kondicija je bitna u smislu da nakon breveta ne možeš da hodaš 2 dana ili si manje-više ok...
- I još nešto: recimo, ja kad završim brevet 200 km i da mi neko kaže "aj sad još jedan krug", odgovorio bih mu "aj ne seeeri, gde sad još 200 km da motam". A kad vozim 400, na 200 km samo konstantujem "aha, polovina puta već prošla, još toliko i gotovo". Zato greše oni koji voze 200 i, znajući kako se osećaju na cilju, misle da ne bi mogli 400. Odgovorno tvrdim da bi mogli... naravno, ako to silno žele. Moja teorija je GLAVA UDVOSTRUČAVA, tj. koliko km imaš u nogama, sa jakom voljom možeš i duplo od toga (najmanje).
- Nespavanje... Pa jeste nezdravo, ali to nam je u opisu "posla", pa može povremeno.
Ja sam na PBP-u spavao samo na polovini puta, a može se spavati i svake noći po 3-4 sata i opet se završiti u roku. Kako ko voli.
Imao sam sreću (ili pamet) da uoči PBP-a tako naštelujem ritam spavanja, da sam se probudio sat i po pre starta, tako da mi je start bio praktično kao da je ujutro.
Dok, recimo, na 1000 km brevetu, 50 dana pre PBP-a, nisam se "naštelovao", spavao sam noć uoči od 03 do 05, a start je bio u 06. Spavao sam u 3 dana: 21 minut, 53 minuta i 1sat i 14 minuta. I preživeh nekako...
- Što se tiče ishrane, moram da kažem da me prilično nervira što se u fb grupama, na forumima (srpskim, hrvatskim, žabarskim...) toliko pažnje pridaje toj temi. Toliko komentara, replika, šala... Meni je to toliko dosadna tema, ali sam u ogromnoj manjini, čini se...
Tako da sad ne bih detaljno o tome (biće ipak nešto na postu koji planiram za blog), samo ukratko: jedem sve normalno, samo izbegavam tešku hranu. U početku više UH, kasnije mora i proteina.
Na PBP ne mora da se vozi brzo (mnogo je važnije ne gubiti vreme na bezbroj malih pauza), nema ni nekih vrućina, tako da bilo koja hrana je ok, osim za one trkače sa 80 sati limitom.
- Što se tiče posebnih priprema... ja ih nisam imao. Vremenski limit je veliki, tako da nema problema. Da je 60 ili 70 sati, pa ajde... Ali ovako, dovoljno je bilo samo imati veliku kilometražu u nogama tokom 2019 (ja imao). Start je bio 18.8. a ja sam u avgustu bio sa porodicom na kampovanje i vozio sam 6 dana (5-10 avgust) po 40-ak km čeličnog mtb-a ujuto ili uveče. Nakon povratka još 2 vožnje (103 i 130 km), 13.8. pa na put. Nikakve druge aktivnosti, teretana, trčanje i sl.
- Troškovi... Ja sam išao svojim kombijem, tako da u ekstra trošak računam samo benzin i putarine.
A ni to nije bilo baš malo, pošto žvim u Solunu.
- Grupno ili solo? Ja u principu vozim solo (nosim hranu od starta, pa samo pičim, ne stajem
), ali često usput naletim na nekoga, pa imam privremeno društvo. Ali volim da sam slobodan da mogu da izađem iz društva kad hoću, što i činim. Ali činjenica je da je lakše u društvu. Primetio sam da, nakon vožnje sa drugima (drumašima), čim ostanem sam - odmah sporije vozim.
- Treća najteža stvar nakon nespavanja i hladnoće? Za mene bolovi u dupetu...
Nakon 500-600 km počinju jači, nakon 800 baš veliki, nakon 1000 neizdrživi, a nakon 1200... pa već se nekako i navikneš da živiš s tim... ali, na sreću, stižeš na cilj.
- Ja sam vozio Scott trekinga, Alivio, sa prednjim amortizerima, prenosi 48-36-26 i 11-34, ali najmanje brzine nisam ni koristio, pošto nije bilo teških uspona, iako je trasa valovita, 1200 km non stop gore-dole, ravno ne postoji...
- Svetla obavezno i rezervna, čak i na manjim brevetima, a kamoli na PBP. Moraju biti uključena od sumraka do jutra. Ja sam imao neka kineska, koriste one 18650 tip baterija, a mogu i obične male od 1,5 v (po 3 komada u adapteru). Za brevete do 3 dana nije problem, za nešto duže ne znam, mada je Dragan Mladenović 2 puta vozio TCR bez dinama.
- Bilo je mnogo tandema, čak i "trindema" (kako se to zove, kad ih je trojica?), više vrsta ležećih, onih Velomibila (kao Formula 1
) [najbrži je to vozio], čak i tricikala...
- Što se tiče "staraca", ja se tako vaš ne osećam, ali imao sam prošle god. 53
A bilo je baš starih, stvarno (naročito francuza, rekao bih).
- Ja razmišljam o nečem još većem, naravno. Prijavio sam se (i platio 220€) za ovogodišnju 1001 milju (1600 km) u Italiji, ali je odložena za 2021. Voleo bih i nešto žestoko da probam, tipa Transcontinental Rice, dok još mogu... videćemo. RAAM ne dolazi u obzir, jer tamo moraš imati prateći tim sa nekoliko vozila i za evropljane put i učešće ne može nikako da košta ispod 50-60 hiljada €. Tako da tamo učestvuju ili bogataši ili oni koji ostvaruju dobre rezultate, pa imaju sponzore...
- U Grčkoj najčešće brevete voze ljudi od 30 do 65 god. Retki su ispod 30, kao i iznad 65, a najviše je onih između 35-50, rekao bih.
- "Mali procenat ljudi koji "teraju točak" mogu da naprave ovakve, slobodno mogu reći, poduhvate", reča kolega...
Ma ne... Mali broj OBIČNIH ljudi, to da. Ali svako ko "tera točak" može! Ako želi... Ja sam počeo da vozim sa 51 god, avgusta 2017. (pre toga vozio kao dete, kao i svi, pa malo više nekoliko godina početkom milenijuma, ali ništa posebno). Znači oko 12 godina pauze, pa počeo ponovo avgusta 2017. Već u oktobru išao sam biciklom (bugarski čelični mtb, gume 50 mm) od Leskovca do Beograda, pa nakon 2 dana i nazad, već u martu 2018. prvi brevet - i to 400 km, već u junu brevet 1000.
Ali za sve to volja mi je bila nadljudska, to sigurno.