110 replies to this topic

[mirek200]

Nisu mladići svi koje viđaš, nego su ljudi mladoliki  

Ok. Ali,da li ti to sebi delis kompliment? Ili meni? Sumnjiv si ti meni . 

 

Salu na stranu,ali jos jedan razlog za voziti bicikl.

[marvas]

Ok. Ali,da li ti to sebi delis kompliment? Ili meni? Sumnjiv si ti meni .

Salu na stranu,ali jos jedan razlog za voziti bicikl.

Sa 36 sam ni tamo ni 'vamo, al majka me od milošte zove matora konjina, pa mislim da sam ipak prevagnuo na matoru stranu

Послато са SM-G965F помоћу Тапатока

[vladetaub]

Mali procenat ljudi koji "teraju točak" mogu da naprave ovakve,slobodno mogu reći,poduhvate.Cenim i poštujem to.Moje iskrene čestitke. Jedino treba voditi računa da u toj borbi protiv sebe samog ne dođe do Pirove pobede.Koliko sam razumeo Saša je, manje ili više,skoro ceo brevet vozio sa izvesnim Dejanom? Mene zanima nešto više o Dejanu,kako je on izdržao vožnju,koliko ste bili podrška jedan drugom? Ako ste toliko vozili zajedno šteta je da niste završili zajedno?

[chamade]

Koliko sam razumeo Saša je, manje ili više,skoro ceo brevet vozio sa izvesnim Dejanom? Mene zanima nešto više o Dejanu,kako je on izdržao vožnju,koliko ste bili podrška jedan drugom? Ako ste toliko vozili zajedno šteta je da niste završili zajedno?

Deja, ili kako ga mi zovemo "Gumeni" je posebna priča. Teško je njega izdržati

[SalaBrat]

Mali procenat ljudi koji "teraju točak" mogu da naprave ovakve,slobodno mogu reći,poduhvate.Cenim i poštujem to.Moje iskrene čestitke. Jedino treba voditi računa da u toj borbi protiv sebe samog ne dođe do Pirove pobede.Koliko sam razumeo Saša je, manje ili više,skoro ceo brevet vozio sa izvesnim Dejanom? Mene zanima nešto više o Dejanu,kako je on izdržao vožnju,koliko ste bili podrška jedan drugom? Ako ste toliko vozili zajedno šteta je da niste završili zajedno?

 

Hvala na cestitkama,srecom nije doslo do Pirove pobede,sto se Dejana tice naravno da mi je bio podrska i pre samog breveta i za vreme istog!

vozili smo zajedno eto do samog kraja skoro,medjutim tu smo se razisli ali svakako jedan deo moje medalje pripada i njemu!

Kao sto smo vec i spomenuli tesko je voziti zajedno brevet 200 a ne PBP!

 

[Smasher]

U kom smislu kazes tesko je voziti zajedno i brevet 200? Zar nije naprotiv lakse ako imas nekog tocak uz tocak sa kim mozes da podelis muku?

Prosle godine smo Chamade i ja zajedno vozili brevet 200, meni prvi a njemu kako on sam kaze, najtezi do sad. Umesto 2000, zapravo bilo je skoro 3000 metara visinca i to sve u skoro prvih 100 kilometara. Ali kad su ljudi zajedno, nekako bodre jedan drugog. Uvek razmisljas u sebi ako on moze mogu i ja, i tako se cerate do kraja.

[SalaBrat]

U kom smislu kazes tesko je voziti zajedno i brevet 200? Zar nije naprotiv lakse ako imas nekog tocak uz tocak sa kim mozes da podelis muku?

Tesko je da se usklade dva coveka a kamoli vise njih,kada sam pocinjao sa brevetima nisam to razumeo bas najbolje!

Nemamo iste potrebe,jednom se pisa drugom ne...onda se jednom spava a drugom ne,jedan hoce da stane malo, drugi nema potrebe itd itd. ima hiljadu razloga zasto je tesko voziti sa nekim!Naravno ja sam od onih sto ne voli da vozi sam i zato sam se trudio na svim brevetima da sam u drustvu i da nikog ne usporavam..lako se uklapam i to je jedna vazna stvar po meni!!

 

[chamade]

Nije uopšte problem zastati ako se nekome iz grupe prišora ili hoće da popije kafu. Na 300K Svilajnca prvih 150ak km vozio sam ili sam ili sa različitim ljudima. Na drugoj polovini negde oko Požarevca ili Smedereva skupi se nas 5-6-7 i dalje se držimo zajedno jer od Smedereva ili Kovina već smo u mraku i poslednjih 80-ak km završavali smo u grupi jer je tako sigurnije i niko nije razmišljao da napusti grupu kako bi završio ranije.

Prošlogodišnji 200K Svilajnca bio je poprilično težak za moj ukus. Deo rute je bio dosta loš, jedan deo preterano strm. U prvih 100km Smasher i ja smo ubili 2000 visinaca. Smashu prvi, meni najteži i vožnja u društvu obojici je prijala posebno u poslednja 2 sata jer smo vozili po mraku a umor je već bio prisutan. Tu zapravo dolazi do izražaja prednost vožnje sa nekim i tada se zanemare lične potrebe zarad nužnih potreba ostalih članova u grupi. Najčešće se u startu odvoji najjača grupa onih koji kidaju. Ostali se grupišu, neko sa poznatim, neko usput naidje na nekog sličnog te često završe zajedno.
Uostalom osnovni cilj breveta je završetak u zadatom roku, i usput stati i pomoći nekom učesniku ako ima problem. Ciljna pozicija je nebitna, zato u rezultatima i postoji samo DNS, DNF i DSQ.

[SalaBrat]

Nije uopšte problem zastati ako se nekome iz grupe prišora ili hoće da popije kafu. 

 

Nije ni meni problem nikad da stanem, cak i volim da pravim kratke pauze,medjutim dosta drugacije iskustvo imam na brevetima!

Ne bih da ovde iznosim svoja misljenja o tome ipak to nije tema!

 

[MI1966]

Guglao sam nešto i naletim na tekst i baš sam ga sa uživanjem pročitao.

Ja sam inače taj "brljivi" Mića, kako me neko ovde nazvao i vozio sam trekinga na PBP, kog su mi, zajedno sa novim Canyon-om i još nekim stvarima, nedavno pokupili iz garaže...

Treba i ja da napišem post o PBP-u, ali nikako da se nakanim. Čitajući ovaj Saletov tekst, dobio sam volju da pišem svoj, nadam se da ću ga i napisati do kraja karantina...

[Smasher]

To bi bilo bas lepo sa tvoje strane. Jedno tako veliko iskustvo u smislu velicine samog dogadjaja kao i mentalne i fizicke snage da se on privede kraju, retko koji ljudi kod nas imaju. Oni koji su prosli kroz tu golgotu i uzivanje na bajsa moraju te muke i srecu kroz papir i olovku da podele sa nama. Pa taman i da na forumu kroz postove, ti momenti ostanu ovekoveceni. Cestitke Mićo, pravi si ratnik na biciklu.

[jelchica]

Ispraćaj prvih srpskih PBP brevetaša "onomad":
https://www.2bike.rs...donnuera-na-pbp

A kapa dole učesnicima koji su se javili u ovoj temi! 😎💪🏼

[MI1966]

To bi bilo bas lepo sa tvoje strane. Jedno tako veliko iskustvo u smislu velicine samog dogadjaja kao i mentalne i fizicke snage da se on privede kraju, retko koji ljudi kod nas imaju. Oni koji su prosli kroz tu golgotu i uzivanje na bajsa moraju te muke i srecu kroz papir i olovku da podele sa nama. Pa taman i da na forumu kroz postove, ti momenti ostanu ovekoveceni. Cestitke Mićo, pravi si ratnik na biciklu.

Nemam sad vremena, ali noćas, nakon što se vratim sa vožnje, napisaću nešto ukratko (a to "ukratko" kod mene relativan je pojam ), pošto post za blog o PBP-u neće baš skoro.
Mogu i da pregledam ponovo temu od početka, pa da i ja odgovorim na pitanja koja su g. Brdaru postavljena.

[badabing]

Mogu i da pregledam ponovo temu od početka, pa da i ja odgovorim na pitanja koja su g. Brdaru postavljena.

 

To bi bilo sjajno.  

[MI1966]

Elem...

Uoči PBP-a razmišljao sam na koji način da ga vozim.
1. Da jurim vreme, znači da vozim najbrže što mogu, da pravim što manje pauza i da spavam samo koliko da preživim;
2. Da vozim opušteno, pričam sa kolegama, pravim fotografije i videe.

Na kraju je ispalo nešto između, do Bresta sam vozio po opciji 1. a nazad do Rambujea po opciji 2.

Pošto sam u 2018. imao izvežen i brevet 1000 km, mogao sam da biram startno vreme (prednost prilikom predregistracije) i odabrao sam prvu grupu od 90 sati. Pre nas krenuli su oni koji voze na 80 sati i svi specijalni bicikli (tandemi, ležeći i sl.), a mi, G grupa, pošli smo u 17:30.

I zaista, nisam nikad imao gužvu na kontrolnim tačkama, uđem i praktično mogu da biram kom kontroloru da dam karton. A čuo sam da kad naiđe onaj veliki talas, da ljudi čekaju i po 10 minuta na pečatiranje.

Imao sam sa sobom hrane dovoljno da do Bresta ne moram da jedem u restoranima (tu se gubi mnogo vremena), mislim da sam samo jednom stao da kupim u nekoj pekari nešto (ne sećam se tačno šta).
Čak sam pre starta navukao dodatne nogavice i rukave, pa ih spustio do stopala, odnosno šaka, tako da bih kasnije mogao da ih povučem na gore ili tokom vožnje ili kad budem stao zbog wc-a. Eto koliko sam pazio na svaki minut.

I stigao sam u Brest za 31:45, u 01:15.

Međutim, smrz'o sam se u poslednjih par sati, bilo je i hladno, a i vlaga je bila velika. Ja sam čak taj kritični spust (ne motaš i hladno je) imao pre ponoći, a mogu da zamislim kako je bilo onima koji su kasnije naišli, tokom noći i u zoru. Kažu da je u to doba bilo samo par stepeni iznad nule, uz neku nenormalnu vlažnost vazduha.

Mislim da su mnogi pukli te druge noći i odustali, a ovaj PBP je rekordan po broju odustajanja.

Ja sam ranije čitao blogove ljudi (uglavnom "žabara") koji su vozili prethodna izdanja PBP-a i znao sam da tamo u blizini okeana postoji taj problem sa noćno-jutarnjom hladnoćom i vlagom, tako da sam bio dobro opremljen. Na spustu sam obukao čak i kišnu jaknu i pantalone, i opet mi je bilo hladno, a video sam i ljude sa golim nogama, nisu ni nogavice poneli, mislili ono, kao, "leto je..."

Kad sam stigao u Brest, jeo sam u restoranu, pa potražio neko mesto za dremku. Nije mi se išlo nazad, jer sam se već bio smrzao i kud sad da krećem nazad u najgore vreme, bilo je oko 02h.

Pitao sam nekog iz organizacije gde su spavaone, pokazao mi je prstom, ja odem tamo i vidim popadali ljudi po patosu, po stolicama... Tek narednog jutra sam ukapirao da je odmah tu, ali drugi ulaz, bila spavaona... a ja budala mislio to je to, spavanje ko gde stigne...

I ništa, umotao sam se u onu aluminijumsku foliju, legao dole na patos i komirao se. Probudio sam se posle... ko zna koliko, pojma nemam, možda jedan sat... i bilo mi je mnogo loše. Smrznut, boleo me stomak, vrtelo se u glavi, hladan znoj obliva čelo... Nisam smeo da ustanem na noge, da mi se ne bi smrklo, da ne bih pao i polomio se...
U tim momentima stvarno nisam znao kako će sve to da se završi, da li ću dobiti temperaturu, proliv, pojma nemam... i da li ću nastaviti da vozim ili je "festa finita".

Seo sam na stolicu, kacigu na sto, glavu na kacigu... i nastavio da spavam.
Mučio sam se tako celu noć, a mislim da sam tek pred jutro uspeo da utonem u neki dublji san.

Ujutro počela buka, dreka, izašlo Sunce... Probudio sam se oko 08h i, na sreću, bio sam ok. Ponovo sam jeo u restoranu, očistio lanac na biciklu alkoholom, podmazao ga i krenuo nazad u 09:10. Znači, u Brestu sam ostao od 01:15 do 09:10, skoro 8 sati.

(E da, bicikl sam našao mokar kao da je cele noći padala kiša, znači strašna vlaga)

I pošto sam izgubio tih 8 sati u Brestu, umesto 3 ili 4, propao mi je plan da PBP završim negde za oko 65 sati. Ali bio sam zadovoljan što se osećam dobro, čak odlično, pa sam rešio da okrenem drugi list i u povratku vozim po opciji 2. Tako da sam u nastavku prestao da gledam sat i broj pređenih km, pričao sa ljudima, jeo 2-3 puta u restoranima (osim što sam se snabdevao u pekarama), fotografisao...

- Bilo je i jedne krize tokom poslednjeg jutra, počeo sam da gubim vodu u nenormalnim količinama (opširnije na blogu, kad budem napisao post), verovatno zbog previše Nes kafe (a inače nikad ne pijem kafu)
- Bilo je i promašivanja puta, ukupno desetak km viška (i o tome na blogu)
- Bilo je i sudara sa kolegom, tj. udario on mene otpozadi dok sam stajao pored puta, vozi čovek i drema (i o tome će biti opširnije)

Stigao sam na cilj oko 22:45, nisam spavao ni tu treću noć, kao što nisam ni prvu.
Do Bresta za 31:45, tamo ostao 7:55, od Bresta nazad za 37:35.
Ukupno vreme 77:15.
Nemam nikakve druge podatke, prosek brzine, efektivno vreme... ništa.

Odspavao sam u svom kombiju, ustao oko 11h, šetkao se gore-dole, gledao ostale kako dolaze (stizali su do popodne), vozili su me (nas) džipom na tuširanje na lokalni fudbalski stadion, jeo sladolede, pričao sa ljudima...
Ma to mi je bilo veliko uživanje, tih 5-6 sati poslednjeg dana.

Na kraju, ne smem da zaboravim ono najvažnije: Najlepša stvar na PBP-u je "publika". Znači svi ti ljudi koji stoje kraj puta, aplaudiraju, svi ti ljudi koji iznose stolove na drum i nude besplatno piće i hranu (neki noću odu da spavaju, ali ostave napolju sto sa posluženjem), sva ta deca koja koja pružaju ruke (give me 5) itd. itd.

★

Bio sam mnogo tužan kad se sav taj cirkus završio, a ostao sam do kraja u kampu... Jedino što sam želeo, bilo je da što pre prođu 4 godine i ponovo dođem...

*

Od PBP-a je prošlo već skoro 9 meseci, tačnije oko 175 dana.
Od tih 175 dana, nije bilo ni jednog jedinog da ja nisam mislio na PBP. I ne samo jednom dnevno...

****************************

Malo sam odužio, već je kasno, pogledaću sutra starije postove na ovoj temi i probati da odgovorim na pitanja. Takođe, može i nova pitanja, meni će biti zadovoljstvo da odgovorim na svako.
(postaviću i nekoliko fotografija)

[Smasher]

Jbg... Da moze da se jednim klikom nekom da odjednom 100 lajkova, od mene bi ga momentalno dobio.

Sve ja razumem... Da covek moze da se fizicki pripremi na svasta nesto kao i da cesto telo moze da izdrzi vise nego sto um moze da zamisli. Mene samo interesuje odakle toliko velika, jaka u neumorna volja?

[miree]

Izasao je novi kalendar breveta.

[MI1966]

Izasao je novi kalendar breveta.

Postoji posebna tema o brevetima, ali nije baš aktivna...

[MI1966]

zaboravih link...

https://www.2bike.rs...ratoni-kod-nas/

[MI1966]

.... greška ....