koja ludnica u komentarima...
(btw, ne poručujem ja ništa, samo objavim ono što mislim da je zanimljivo)
pa je posle objavila ovo:
Zahvaljujući mojoj poslednjoj objavi, otkrila sam neke za mene neprihvatljive činjenice o nekim od mojih pratilaca, te stoga moram da napišem sledeće i nadam se da ćemo se nakon ovoga ili rastati, ili će grupa takvih pratilaca na koju ciljam promeniti svoje ophođenje.
1. Ovo je privatni nekomercijalni profil. Na njemu pišem ono što ja želim i kad želim. Ako putujem, pišem o putovanju. Kad ne putujem, pišem o koječemu. Kad me neka tema zanima, pišem o njoj.
2. Nikome ne dugujem nikakvo objašnjenje o svom mišljenju ili delanju. Ja od lajkova ne živim, stoga, nemam nikakvu obavezu da ispunjavam nečija očekivanja.
3. Ja sam pre svega misleće biće, intelektualac i građanin sveta. Imam pravo da promišljam sve što me zanima i dotakne i da o tome javno pišem kao i svi drugi.
4. Ako neko želi da čita samo o putovanju, ima moj blog, pretplata je jedan evro i teme su strogo putničke. Mojim čitaocima to jesam obećala i to ispunjavam. Ostalima ne ispunjavam muzičke želje i nisam dužna da ih zabavljam.
5. Možete da se ne slažete sa mojim stavom i da mislite da nisam kompetetna - i to je potpuno legitimno. Ali ne možete da budete drski, mizogini, agresivni, prosti. Ne možete da nastupate s pozicije: ja od tebe očekujem... S kojim pravom očekujete? S kojim pravom vi meni branite slobodu mišljenja i izražavanja? Da ne govorim o uvredljivim nastupima u kojima mi se naređuje da sednem dole, da promenim temu, ocenjuje se šta je dobro za mene a šta ne. Takvi neka pozdrave svoje majke koje su propustile da ih vaspitaju na vreme.
6. Ja radim samo shodno svojoj savesti i volji. Da me je bilo briga šta drugi misle o meni i mojim izborima, nikad ne bih bila ovde gde sam. Stoga, pre nego što me prozovete za ono što napišem, zamislite se malo nad činjenicom da ova žena ovde ne hebe živu silu i da je uradila i radi nešto što niko od vas koji me kritikujete nije, niti će. I kako onda mislite da vi možete da mi kažete šta i kako ja treba da radim? S kojim pokrićem?
7. Ništa od onog što radim, ne radim zbog publike. Ja nisam zabavljač. Pisala sam objave i blogove i pre devet godina, i pre sedam, i pet, kad me je pratilo 30-ak ljudi. Snimam video bez ikakve zarade sad sa 4k pratilaca, snimaću ga i ako budem imala 4mil pratilaca. Radim to zato što volim, što sam kreativna i što moram da delim moj svet. Dovoljan mi je jedan čovek, makar zamišljeni budući čitalac, da moja misija ima smisla za mene. Dakle, ne očekujte od mene da vam podilazim.
8. Na početku mog puta priglašavali su me anti Srpkinjom. Pa velikom Srpkinjom. Na kraju su odustali od kategorizacija, shvativši da nisam ništa od toga što bi da mi prilepe. Pre par dana jedna FB prijateljica odrekla me se jer sam napisala da nema sanitarnih kontrola i da vlast manipuliše građanima Čilea. Sada me se odriču oni koji su mi aplaudirali pre par dana. Ali ja opet nisam ni u jednom taboru. "Drag mi je Platon, ali draža mi je istina." Uvek ću govoriti ono što mislim, makar to bilo i pogrešno, ali ću ga reći ako verujem u to. Kao što ću se korigovati kada saznam da sam pogrešila.
9. Melodramatično odjavljivanje iz kruga mojih pratilaca uopšte me ne dotiče, štaviše, smešno je. Idite, ljudi, doći će drugi, ili neće. I ja imam neke prijatelje sa kojima se ne slažem, pa preskočim njihove objave i ne pišem im na profilu o čemu i kako bi trebalo da pišu. Iznesem svoj stav i to je to. Ako ćemo raskidati prijateljstvo jer ne mislimo isto, onda je to jako tužno prijateljstvo. I kad odem sa nečijeg profila, uradim to bez pompezne objave. Mislim, koga briga što sam ja otišla?
10. I nadalje možete očekivati da ću povremeno, kad me nešto intrigira, pisati o tome, iznoseći svoj stav. Ako niste shvatili do sad - to je sloboda. I ne postoji niko na ovom svetu zbog koga ću se odreći prava da kažem šta mislim.