Isidora Stankovic, naučnica:
Zašto naučnici nemaju lek za koronavirus? Zato što je nauka spora i u 9.9/10 slučajeva ne funkcioniše i pored milijardi dolara koje se sipaju u nju.
S COVID19 pandemijom naučnici su postali centar zbivanja, a šira javnost ima priliku da "iz prvog reda" prati kako funkcioniše naučni proces. Dok bi šira javnost želela da se lek za koronavirus stvori odmah i sada, naučnici su srećni ako posle par meseci uspeju da izoluju jedan od hiljada proteina tog virusa i sa sigurnošću kažu da, to je protein X ovog virusa.
Nauka nije svemoguća - ograničeni smo mašinama koje imamo u laboratorijama (koje koštaju milione dolara, ali ne mogu dizajnirati eksperimente i postavljati pitanja već su samo naš alat), ograničeni smo vremenom (većina naučnika ne provodi 24h u lab, imamo hobije, porodice, prijatelje, pa provodimo samo 16h), ograničeni smo novcem - možete zamisliti lek protiv kancera, ako nemate novac da ideju realizujete, džaba vam (tek svaki 10ti naučni projekat u Americi biva finansijski podržan).
Najveće ograničenje nauke je to što naučnici konstantno greše - neke greške su male, kao kad pomešamo pogrešne reagense pa nam to unazadi istraživanje za par nedelja. Neke su mnogo veće, kada provedemo godine istražujući nešto što se završi ćorsokakom, ali o tome nikad ne čujete.
Skoro svaki eminentan naučnik je proveo godine istražujući problem bez ikakvih rezultata i proboja pre nego što je postao "poznat", "nobelovac", "onaj kome se veruje". Naučnici nisu uvek u pravu kada istražuju problem, potrebne su godine rada i mnogo sreće pre malog proboja. Najnovija dobitnica Nobelove nagrade, prof. dr. Jen Doudna je pre 15ak godina dobila novac da finasira svoje istraživanje ( a kada se istraživanje finansira, samo 1% tog novca ide na plate naučnika) na temu "kako se bakterije razboljevaju?" (znam, znam u svetu gde imamo desetine strašnih bolesti ona leči bakterije
).
Prof Doudna nikada nije dala odgovor na to pitanje, ali je istražujući ga došla do najvećeg otkrića 21. veka - mogućnosti preciznog izmenjivanja DNK (CRISPR) za koji je pre par dana dobila Nobela.
U skorašnjem razgovoru sa šeficom moje laboratorije (koja je kao post-doktorant radila na nekim "sitnim" istraživanjima koja su kasnije dobila Nobela), dobila sam fantastičan savet: "Znaš kada sam ja bila u laboratoriji, ja sam 3 godina samo pokušavala da održim ćelije u životu pre nego što sam mogla da radim ikakve eksperimente na njima, dve godine mi to nije uspevalo nikako... nauka je jedan veliki neuspeh prošaran sa par sati uspeha za koje svi čuju"
Zato, naučnici vam neće sutra dati odgovor kako COVID19 inficira čoveka, kako se leči, zašto neki ljudi teže a neki lakše obole, koji je suplement najbolji za prevenciju. Neće ni za godinu ili dve. Saznanja će stizati "na kašičicu" i na osnovu njih će se praviti planovi za lečenje i prevenciju. Za ovih 7 meseci o COVIDU19 se saznalo onoliko koliko je za HIV npr. trebalo 20 godina. Nikada nauka nije išla toliko brzo i toliko precizno, zahvaljujući novcu koji se ulaže, alatima i znanjima koje imamo od ostalih koronavirusa.
Pandemija nas sve zamara, niko ne voli da nosi masku po ceo dan i da ne može da zagrli svoju baku, ali naučnici svuda oko sveta rade enormnom brzinom da se ona što pre završi. Nažalost, činjenica je da je nauka neverovatno, neverovatno spora, kao i da bez nje ne bismo imali nijedan lek, nijedan napredak, nijedno novo saznanje.
Slika: COVID19 virus pod mikroskopom (sivo), i njegova super-kompjuterska rekonstrukcija (boja). Da, COVID19 postoji i naučnici su ga videli pod mikroskopom. Nažalost, takav mikroskop košta 50 miliona dolara i na svetu postoje desetak ljudi koji znaju kako da ga koriste, pa ne gledate slike virusa kako pozira za objektiv svakog dana.
Izvor: Sai Li, Tsinghua University School of Life Sciences
https://www.nytimes....m8aHrO1iZ-t7-Yg
Na ovom linku nalazi se fantastične mikroskopske slike i rekonstrukcije virusa. Zahvaljujući nauci, danas možemo da rastavimo koronavirus na individualne atome, rekonstruišemo ga i proučavamo na atomskoj rezoluciji (jedan atom je oko sto miliona puta manji od 1cm).