Potreban mi je savet za izbor bicikla, ali imam vrlo specifične zahteve, tako da će neki da se smeju, drugi će misliti da trolujem, treći da sam lud, itd.
Imam 40 god, visok 185, težak 115 kg, ali planiram da skinem na 100. Budžet 400-500-600 evra.
Trenutno imam Capriolo 26¨ iz neke najniže klase. Do sada mi je bio sasvim OK, uz prateće probleme sa kočnicama i menjačem, ali glavni problem mi je ipak neudobnost, a želim da ga vozim van asfalta.
Ranije mi je bio dobar – dok sam bio u boljoj kondiciji, imao 15 kg manje, bio mlađi (ne mnogo, ali dovoljno), a i realno uglavnom sam ga vozio po asfaltu.
Sada imam ideju da se na leto vozim npr. po nasipu pored Dunava i drugih reka i kanala, poljskim putevima i slično. A poljski put može da bude gori od kamena – prođe traktor po blatu, blato se osuši i ostanu kao kamen tvrdi tragovi. Vozim po tome minimalnom brzinom, raspadam se ja, raspada se bicikla...
E sad, ja ne bih uzimao full-suspension, nego klasičan MTB sa 29 točkovima i prednjim amortizerom. Da bih donekle imitirao zadnje oslanjanje, stavio bih onu šticnu sa amortizerom – nemam pojma koliko je to efikasno, kakve postoje, isplate li se, itd. Svaki savet dobrodošao.
Na to, naravno – „najseljačkije“ sedište sa oprugama, samo da bude što udobnije i da što bolje upija neravnine.
Poseban problem – ja bih MTB zbog 29-ki, ali bih da sedim što uspravnije. Imam neki problemčić sa kičmom, plus još neki zdravstveni problemi, pa mi ne prija da budem onako suviše nagnut. Koliko tu može da pomogne ona lula sa nagibom? U suštini korman što više u visinu i što više ka meni. Što približnije da pozicija bude kao na klasičnom gradskom biciklu – znam da im je geometrija različita, ali...
Nov ili polovan? Iščitao sam mnogo tema, pa znam da ćete reći polovan, tako da ću 90% ići na polovan, ali mi je već muka od traženja, pregledanja, proveravanja... Ali dobro, videćemo kad dođe do toga.
Kočnice – kad sam iščitao sve i svašta o disk kočnicama, hteo sam da se ispovraćam od muke. Ne znam ni šta da pitam u vezi njih – kad dođe do kupovine, uzeću one koje dođu uz bicikl i to je to.
Iskreno, najviše bi mi odgovarao onaj stari seljački bicikl, samo da ima što deblje gume i amortizere.
Što se tiče same vožnje, ne planiram nikakvo jurcanje, ni akrobacije, ni spuštanje niz padine i slično – samo vožnja po tim vojvođanskim predelima van asfalta. Ali i ti putevi mogu da budu pakao. Dok sam bio mlađi, sedište mi nije ni trebalo, ali sada – udobnost na prvom mestu, da mi se vožnja ne bi zgadila posle pola sata.
PS – razmišljam da ugradim i elektropogon. Ne skačite mi odmah za vrat, pošto znam da je to jeres za pravi biciklizam, ali kad leti upeče sunce, a temperatura 60 stepeni, pedalanje može bukvalno da me ubije. Znam – zato što poredim iskustvo korišćenja bicikla i skutera u takvim paklenim uslovima.
Svaki savet i kritika su dobrodošli. Ne očekujem da će mi neko dati gotov i pritom savršen recept za moj problem. Samo mi je potrebno nešto na 2 točka sa čime ću moći što dalje da pobegnem u prirodu, uz što bolju „izolaciju“ od lošeg terena – u stilu, odem ujutro, vratim se uveče – naravno uz mnogo odmora u zavisnosti od kondicije koju uspem da steknem. Ovaj aktuelni bicikl me jednostavno odbija od takve vožnje.
