Jump to content


Fotografije

Kilaza, Mac, Coca Cola, Fast Food


  • Molimo uloguj se da bi odgovorio
278 odgovora na ovu temu

#141 dare986

dare986
  • Members
  • PipPipPip
  • 101 posts
  • Location.:.Krusevac-Nis.:.

Postavljeno 10 June 2009 - 02:08 PM

Ono sto sam cuo, to sam ovde i napisao. U svakom slucaju,ja kupujem integralni hleb ili crni ili razeni, kad sta ima, jer izbegavam beli hleb vec dugi niz godina, a hleb generalno i ne jedem nesto mnogo tako da kad ne nadjem(citaj ne odem na vreme u prodavnicu) hleb koji hocu ne opterecujem se previse.
  • 0
I close my eyes, only for a moment, and the moment's gone

#142 Ciklo

Ciklo
  • Administrators
  • 3853 posts
  • Location-= BGD =-
  • Bajk:Pinarello/Trek

Postavljeno 10 June 2009 - 03:02 PM

Maksi je imao (nema vise) bezkvasni hleb, i uglavnom sam taj kupovao. 400g 40din. Njega ne mozes pojesti mnogo kao belog jer je jak, nego seces tanje snite. Medjutim vise ga ne dobavljaju. Trenutna ponuda u maksiju, a o pekarama i da ne govorim, je ocajna. Pekare samo otrove drze (probajte samo ona peciva), dok maksi ima i razani hleb ali je preskup..

Pre neki dan sam uzeo integralni hleb u pekari, ali mislim da taj hleb integralnog brasna video nije. Trebala bi inspekcija da zadje po pekarama, ovo je cista obmana kupaca. Cuo sam i ja da farbaju beli hleb ne bi li dobili "crni".

Mislim da niko nema veci izbor hlebova od Nemaca. Kad udjes u pekaru 20 vrsta hlebova i isto toliko vrsta zemicki, pa biraj. n:party0021
  • 0

#143 biciklista

biciklista
  • Members
  • PipPip
  • 63 posts
  • LocationBeograd/Zvezdara

Postavljeno 10 June 2009 - 03:09 PM

Super Vero ima odlican izbor integralnih stvarcica (hleb, kifle i sl.)
  • 0

#144 stolegrom

stolegrom
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 4578 posts

Postavljeno 10 June 2009 - 03:11 PM

A bar da nemamo uslova za proizvodnju hleba, pa 'ajde... [-X ](*,) ](*,)
  • 0

#145 aiwa

aiwa
  • Members
  • PipPipPipPip
  • 254 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 10 June 2009 - 06:01 PM

Tema je krenula u pravom smeru :)
Sto se tice hlebova, i farbanja istog, kod nas je sve moguce. Naravno niko ne moze da 100 % tvrdi, ali inspekcija bi trebala (ako i ona nije potkupljena) da radi svoj posao.
Uvek postoji resenje da sami mesite hleb. Cak postoje i mini pekare, videli ste verovatno u Kaufmax brosurama. Samo ne znam koliko je kvalitetno, posto je verovatno Kina u pitanju.

Jos jedna velika zabluda je da je zdrava ishrana mnogo skuplja od obicne. To je samo donekle tacno. Recimo, uzmimo opet primer hleb, onaj beo sundjerasti hleb mogu da pojedem celu veknu i da za sat vremena opet budem gladan, dok od hleba od integralnog ili crnog sit sam posle nekoliko parceta. Nije bitan kvantitet, nego i kvalitet.

Malo o suhomesnatim preradjevinama. Imate na svakoj sastav, ali obicno trazimo da nam seku pa i ne vidimo sastav, pominjem parizere, tzv. "podriguse". To su ubedljivo ostaci najgoreg mesa i kosti koje se melju, tu ima vise dodataka nego mesa. Isto vazi i za mleveno meso. U mleveno meso ide najgore meso, cesto dosta staro, pa se dodaje toliko aditiva da bi samo bilo onako crveno da bi moglo da se proda. Ako vam treba mleveno meso, uvek trazite da vam melju direktno pred vama od parceta buta koje ste izabrali. Od suhomesnatih proizvoda ako mozemo da kazemo da nesto valja (i to pod uslovom da znamo odakle dolazi i kako je gajeno) su pecenice i prsuta. Kulen, cajna, suvi vrat, sve to lepo izgleda li je mnogo nezdravo.
  • 0

Shimano Line-up chart 2020

 

http://productinfo.s...no.com/#/lc/1.4


#146 nesrulz

nesrulz
  • Members
  • PipPipPip
  • 159 posts
  • LocationZemun

Postavljeno 10 June 2009 - 09:51 PM

aiwa, lepu si priču pokrenuo. =D>

Ja uzimam neki Beogradski hleb (tako se zove) i deluje OK, u Maxi-ju, a uzimam i neki dvopek integralni...

Hleb uglavnom slabo i jedem, a beli sam skroz izbacio iz ishrane.
Beli šećer sam takođe izbacio, a so uzimam morsku...

Šećerim jedino, i to tanko, limunadu kad pravim, a često umesto šećera ubacim i kašiku meda unutra...

Za suhomesnato se slažem, i ja to uglavnom ubacujem (pršuta, pečenica...) u sendviče koje retko i jedem...
  • 0

2qu23uw.png


#147 makio

makio
  • Members
  • 1 posts

Postavljeno 22 June 2009 - 01:07 PM

pokusaj da jedes bez hleba, osim ako neces da doruckujes varijantu namaza i integralnog hleba, koji moze da bude od raznih vrsta zitarica, npr:razeni, psenicni, kukuruzni...
nabolje da odes do prodavnice zdrave hrane u svom gradu pa da se posavetujes sa prodavcima koji treba da su upuceni u materiju, (tako bi trebalo da bude, je li, mada u ovoj zemlji svako je strucnjak za sve), i isceprkaj neki hleb koji je pravljen bez kvasca, naravno da ces se iznenaditi izgledom i ukusom,(posto uglavnom ovako pravljeni imaju ukus)pa ces posle izbegavanja svih, ili barem nekih stetnih materija poceti da otkrivas nove ukuse koji su oduvek bili oko nas samo smo ih izbegavali zato sto smo navikli na previse slatku i\ili slanu hranu....
ima jos mnogo da se pricha o ovoj materiji ali je sushtina jednostavna a to je:NE MESATI VOCE I POVRCE, JESTI STO JEDNOSTAVIJU HRANU STO MANJE SPREMANU, PO MOGUCNOSTI KONZUMIRATI STO VISE PRESNU HRANU, UZ OBROKE JESTI STO VISE SALATE OD POVRCA
malo je tesko na pocetku, ali upornost se isplati....valjda :wink:
  • 0

#148 mixitron

mixitron
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 5802 posts
  • Bajk:Moj, moj

Postavljeno 22 June 2009 - 03:06 PM

Što ste bre napali na 'leba kad ga treba izbegavati? :)

Ako vam se baš prijede (a nema da se kupi neki dobar) - recept za vodeničarski hleb sledi.

So (po ukusu), voda (po potrebi), pšenično brašno po izboru.

- napraviti testo od ovoga, bliže gumastom nego žitkom, ali da može da se razvuče
- razvući u lepinju
-malo, mrvu zabrašnaviti
- baciti direktno na 2.5 plotnu
- peći i paziti da ne zagori, okretati, mrdati...

Gotov je kad napravi lepu koricu, ne mora da porumeni. Ako je negde uhvatio, ostrugati.

Voila, svež, vruć hleb bez aditiva. Ko ga ne napravi od nule do opečenog jezika za 10 min. nek' se ubije.

™ Mixovo vodeničarsko nasleđe 8)
  • 0

#149 Filip

Filip
  • Members
  • 1 posts

Postavljeno 25 June 2009 - 01:18 PM

Odlicno napisano, super moze da posluzi, nego nigde se ne pominje soja i njeni proizvodi jer izgleda da ljudi imaju pogresno misljenje o njoj ili ga uopste i nemaju jer je relativno nova sirovina na nasem trzistu, raspitajte se vrlo je korisna..... (i samo jedna zamerka ADITIV i EMULGATOR nije isto jer je emulgator u stvari aditiv koji regulise pravilno mesanje dve emulzije, npr mleko rastvoreno sa par % vode, u zelji da se dobije na kvantitetu i izgubi....ovime se bavim ali nek me ispravi neko ako misli drugacije) :o
  • 0

#150 marko035

marko035
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPip
  • 991 posts
  • LocationJagodina

Postavljeno 25 June 2009 - 02:14 PM

Što ste bre napali na 'leba kad ga treba izbegavati? :)

Ako vam se baš prijede (a nema da se kupi neki dobar) - recept za vodeničarski hleb sledi.

So (po ukusu), voda (po potrebi), pšenično brašno po izboru.

- napraviti testo od ovoga, bliže gumastom nego žitkom, ali da može da se razvuče
- razvući u lepinju
-malo, mrvu zabrašnaviti
- baciti direktno na 2.5 plotnu
- peći i paziti da ne zagori, okretati, mrdati...

Gotov je kad napravi lepu koricu, ne mora da porumeni. Ako je negde uhvatio, ostrugati.

Voila, svež, vruć hleb bez aditiva. Ko ga ne napravi od nule do opečenog jezika za 10 min. nek' se ubije.

™ Mixovo vodeničarsko nasleđe 8)




BRAVO MixiTRONe,ja sam za laksu varijantu,nateram moju baku da mi napravi ovakav domaci lebac umesto da gleda Grand [-X ,ona radi dobru stvar,ja jedem dobru stvar a TV odmara od vec pomenutog sranja,TO SE ZOVE PSIHO-FIZICKI zdrav zivot :D
  • 0

#151 aiwa

aiwa
  • Members
  • PipPipPipPip
  • 254 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 25 June 2009 - 03:20 PM

Odlicno napisano, super moze da posluzi, nego nigde se ne pominje soja i njeni proizvodi jer izgleda da ljudi imaju pogresno misljenje o njoj ili ga uopste i nemaju jer je relativno nova sirovina na nasem trzistu, raspitajte se vrlo je korisna..... (i samo jedna zamerka ADITIV i EMULGATOR nije isto jer je emulgator u stvari aditiv koji regulise pravilno mesanje dve emulzije, npr mleko rastvoreno sa par % vode, u zelji da se dobije na kvantitetu i izgubi....ovime se bavim ali nek me ispravi neko ako misli drugacije) :o


Soja je industrijska biljka, a vise o njenoj stetnosti ovde:

http://www.mercola.c...y/avoid_soy.htm
  • 0

Shimano Line-up chart 2020

 

http://productinfo.s...no.com/#/lc/1.4


#152 aiwa

aiwa
  • Members
  • PipPipPipPip
  • 254 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 27 June 2009 - 06:09 AM

Jedan tekst sa Neta o vestackim zasladjivacima, u prvom redu aspartamu, ima ga svuda ali najvise u zvakama, gaziranim picima i instant kafama. Tekst je izvucen iz jedne studije o bolestima vida, ali se odnosi na sire probleme. Ne budite lenji, procitajte ga do kraja:

Veštački zaslađivači

Ovde ćemo malo da govorimo o eksito toksinima, a to su MSG i zaslađivači u hrani. MSG je otkriven kao materija koja ozleđuje mrežnjaču i oštećuje vid. On je nehranljivi pojačivač ukusa u hrani koji se dodaje u bukvalno svaku upakovanu hranu iz prodavnice, u brzu hranu i u hrani koja se služi u restoranima. Obično je maskiran pod imenom "hidraulični protein za povrće", ili "aroma prirodnog ukusa". On se prodaje u prodavnicama i sa markama "aksent" i dr. On ulepšava ukus hrane, ali je smrtonosni toksin.
Od 1940. do danas, svake decenije količina MSG dodatka u hrani se udvostručavala. Dva oftamologa, Lukas i Njuhaus su 1953. resili da testiraju MSG na mladuncima miša u cilju proučavanja bolesti koja je poznata pod imenom "nasledna distrofija mrežnjače oka". Kada su proučili tkivo oka žrtvo¬vanih životinja došli su do zapanjujućih otkrića. MSG su uništili sve nervne ćelije u unutrašnjim slojevima mrežnjače, a te ćelije su vizuelni receptori oka.
Desetak godina kasnije doktor Džon sa univerziteta u Sent Luisu, neurolog, ponovio je ovaj eksperiment Lukasa i Njuhausa. Njegovi nalazi pokazali su da MSG ne samo da je toksičan za mrežnjaču oka, već i za mozak. Kada je proučio mozak životinja, otkrio je da su specijalizovane ćelije u kritičnim oblastima mozga životinja - hipotalamusu -uništene od jedne doze MSG-a.
Pacovi koje su u Japanu hranili MSG hranom imali su tanju mrežnjaču i počinjali su da oslepljuju. Tokok šest me-seci su ih hranili sa tri različite vrste hrane. U obrocima je bilo velike količine MSG-a, male količine MSG-a, ili ga uopšte nije bilo. U životinjama koje su jele velike količine MSG-a, mrežnjača oka se istanjila za čak 75%. Testovi koji su pokazivali reakciju mrežnjače na svetio otkrili su da je vid pacova bio oštećen. Oni koji su jeli umerene količine MSG-a takođe su imali oštećenje vida, ali u manjoj meri.
MSG je otrov i oni koji se bave sastojcima hrane su odobrili otrov. Taj otrov prouzrokuje gubitak vida, slepilo, moždane tumore, Alchajmerovu bolest, Parkinsonovu bolest i druge neurološke bolesti.
Sada da spomenemo i neutralne slatkiše. Oni se spominju pod nazivom "aspartam". Da li je ova sintetička zamena za šećer otrov koji je odobrila vlada? Itekako. To je neurološki otrov koji lagano truje ljude širom sveta, a vladino mini¬starstvo za ishranu mu je dalo "zeleno svetio". Donald Ramsfeld (jedan od clanova Bilderberg grupe, prim. aut.) je bio šef jedne od najvećih farmaceutskih korpo¬racija u svetu. Ramsfeld je bio sekretar odbrane u adminis¬traciji Džordža Buša. U martu 1977. ta korporacija ga je zaposlila.
U tekstu koji je poslao osoblju rečeno je da će upotrebiti sve svoje veze i učiniti da neutralni zaslađivač, to jest "aspar¬tam" bude odobren za upotrebu. Godine 1981. upotrebio je svoju polugu vlasti da dobije delimično odobrenje vlade za upotrebu ovog veštačkog zaslađivača i pored protesta onih koji su branili interese kupaca zbog svih negativnih posledi-ca koje nanosi taj toksin.
Istraživanja Odseka za ishranu su pokazala da su labora¬torijski testovi te farmaceutske korporacije bili bezvredni, lažni i da su prikazivali netačne podatke. Izveštaj tog Odseka doveo je do istrage o pokušaju korporacije da obmane mero-davne institucije koje se bave ishranom stanovništva. Ali, od tog vremena, odobrenje ovog sintetičkog zaslađivača nas¬tavilo je da se proširuje i danas se može pronaći u 7.000 namirnica, napitaka i lekova koji se uobičajeno koriste.
Godine 1994. pokazalo se da 94% tegoba i poremećaja zdravlja, na koje se stanovništvo požalilo Odeljenju za ishranu i lekove, dolazi između ostalog i usled ovog zaslađivača. Isti odsek je objavio listu od 92 simptoma koji ukazuju na trovanje "aspartamom". U te simptome spadaju i astma, rak mozga, seksualna disfunkcija, razdražljivost, drhtavica, problemi sa vidom, višak kilograma, hroničan pre-mor i smrt.
Uprkos svim negativnim posledicama po zdravlje potrošača, broj namirnica, napitaka i lekova koji sadrže "aspartam" raste iz godine u godinu. U svojoj knjizi doktor Roberts je do najsitnijih detalja izložio sve posledice tog toksina po zdravlje ljudi. Rasel Blejlok, međunarodno priz¬nat hirurg, podržava Robertsov rad. On je autor knjige o eksido toksinima i njihovom ukusu koji ubija. U mnogim izveštajima koje je sprovela vlada, zdravstveni radnici, i u nezavisnim izveštajima, nalazi se obimna dokumentacija ko¬ja podupire njihove zaključke.
Korisnici "aspartama" mogu da dozive gubitak pamćenja, seksualne disfunkcije, slepilo, preskakanje srca, glavobolje, drhravice, gubitak sluha, neravnotežu šećera u krvi, raz-dražljivost i razne stepene ludila. Određen broj onih koji su konzmirali "aspartam" pokazali su razne neurološke simp¬tome među kojima su multipl skleroza, Alchajmerova i Parkinsonova bolest i lugarična oboljenja.
Metil-alkohol, koji je takođe poznat i kao metanol, pred¬stavlja razloženi proizvod "aspartama", a ujedno je i meta¬bolički otrov. On može da izazove ozbiljna oštećenja tkiva, posebno slepilo, kao i smrt. Simptomi trovanja metanolom su glavobolje, vrtoglavica, mučnina, probavne smetnje, sla¬bost, nesvestica, zvonjava u ušima, problem sa vidom i slepi¬lo, kao i povremeno gubljenje pamćenja, oduzetost i prob¬leme u ponašanju i neurozu. Metanol doživljava hemijsku reakciju i postaje femaldohid. To je aktivni sastojak tečnosti koja je poput grožđane masti. Ta supstanca je poznata kao kancerogena materija koja ugrožava DNK i dovodi do poremećaja ploda u materici.
Daikido peperazin je proizvod u Americi koji je jedan od nusprodukata metaboličkog "aspartama". Za njega je ustanovljeno da izaziva tumor na mozgu, a utvrđeno je da se sam formira u napicima koji sadrže "aspartam", a čuvaju se na temperaturi od oko 25 stepeni Celzijusa. Prirodno, oni koji su najpodložniji neurološkim problemima koje može da izazove "aspartam" su deca, bebe, trudnice, starije osobe i osobe koje pate od hroničnih oboljenja.
Pored toga, navodi doktor Roberts, "aspartam" uništava dijabetičare. Zdravstvene vlasti su unele amandman na listu opasnih materija, tako da se "aspartam" ne navodi specifično kao sadržaj na nalepnicama namirnica. Neke nalepnice navode da proizvod sadrži "fenol alanin", a to je jedna od
komponenti u neutralnom zaslađivaču "aspartamu". Na drugim nalepnicama stoji naznaka da proizvod sadrži aromu, prirodnu aromu, ili veštačku aromu, što može da bude indikacija da nije izričito naveden "aspartam".
Monsanto kompaniji je nedavno odobreno da pušta u promet proizvod "neotem", novi veštački zaslađivač koji je identičan aspartamu. Neotem ima dodatak jedne složene hemijske komponente koja se nalazi na listi najopasnijih hemijskih supstanci koje je ustanovio Odsek za ekološko zdravlje. I ono žele da mi to jedemo!
"Neotem" je 13.000 puta slađi od šećera. Ali, pazite, zdravstvene vlasti ne zahtevaju da ova supstanca bude izričito navedena na nalepnicama, iako je to veoma opasna supstanca u vidu veštačkog zaslađivača i to zato što količina za zaslađivanje je ispod one koja zahteva da bude navedena na nalepnici, ili se može tretirati kao količina za neki prirod¬ni zaslađivač.
Mnogi su mi postavili pitanje i o produktu "splenda" ili sukrelozi. Ispitivanja na životinjama dokazala su da splenda može da izazove mnoge probleme kao recimo: umanjenje žlezda koje kontrolišu rast mladunaca, povećanu jetru i bubrege, atrofiju, degeneraciju ćelija u slezini, ometanje u rastu, manju količinu crvenih krvnih zrnaca, pobačaj, uma¬njenu telesnu težinu kod dece, dijareju (proliv), kao i nadu-ven stomak, mučninu, glavobolju, migrene, ubrzano kucanje srca, nedostatak vazduha, depresiju i vrtoglavicu.
Dakle, šta je klasičan tretman za makularnu degeneraci¬ju? Obično se pristupa laserskoj operaciji u slučaju da je ta degeneracija iz tečnog varijeteta umesto da je iz suvog vari¬jeteta. Tečni varijetet podrazumeva da postoje sićušni krvni sudovi koji krvare ili ispuštaju manje količine krvi. Laser¬skom operacijom zgrušavaju se ti sićušni sudovi da bi se zaustavilo krvarenje. Međutim, operacija često ne uspeva čak ni po definiciji ortodoksne medicine.
Dakle, postavlja se pitanje, kako neko može da spreči ili preokrene makularnu degeneraciju? Džoana Sedan, glavni istraživač na ovom projektu napisala je nedavno članak za žurnal koji izdaje Američka asocijacija medicinskih radnika. Ona je hirurg u Bostonu na Očnoj i usnoj klinici države Masačusets. Ona kaže da ako bi se jednom sedmično popilo pola čaše tamnozelenog, lisnatog povrća, kao što je recimo spanać i njemu slično povrće, umanjio bi se rizik za čak 43% da dođe do makularne degeneracije. Onda samo zamislite od kakve je koristi jesti svakodnevno tamnozeleno lisnato povrće.
Postoje dokazi da se u kupusu, slatkom krompiru, karfi¬olu, prokelju i tikvi nalaze sastojci koji pomažu očima. Zanimljivo je da ista studija sugeriše da dodaci u ishrani u vidu vitamina A, C i E ne umanjuju rizik od ovog oboljenja. Hranljive materije moraju da dođu iz prirodne hrane i treba ih jesti u njihovom prirodnom obliku.
Jedan članak iz 2001. godine u Američkom žurnalu za kliničku ishranu kaže da je prvi korak u sprečavanju i lečenju makularne degeneracije jesti hranu koja ima malo masnoća i malo holesterola. Ljudi koji jedu najviše masnoća imaju 50 puta veće šanse da dozive makularnu degeneraciju u odnosu na one koji jedu najmanju količinu masnoća. Jedna druga studija je pokazala da ljudi koji najviše uzimaju namirnice zasićene mastima - a to je masnoća koja se nalazi u mesu,
mlečnim proizvodima, ribi i jajima - imaju 80% veći rizik da dozive makularnu degeneraciju.
Studija sprovedena na 60 pacijenata koji pate od maku¬larne degeneracije i sličnih poremaćaja, pokazuje da režim ishrane u kojoj je malo masti i holesterola popravlja vid od 5 do 25% za samo mesec dana.
Drugi korak je da obogatite ishranu voćem i povrćem, posebno pomorandžama i tamnozelenim povrćem. Te na¬mirnice su veoma bogate prirodnih antioksidantima koji mogu da smanje rizik od makularne degeneracije do 40%. Namirnice koje sadrže ove hranljive materije, i vitamini koji spašavaju naše oči su vitamin A, koji se nalazi u tamnoze-lenom listanom povrću kao što su prokelj i spanać, i narandžasto povrće i voće kao što su bundeva i šargarepa.
Zatim, vitamin C koji se nalazi u kiviju, papaji, prokula-ma, krompiru, pomorandžama i jagodama.
Vitamin E se nalazi u tamnozelenom lisnatom povrću, ćelom zrnevlju žitarica, orašastim plodovima i mahunarka¬ma. Koenzim kuten nalazi se u spanaću. Salanijum se nalazi u prokulama, belom luku i semenu suncokreta. Cink se nalazi u pasulju, zrnevljima žitarica, semenu povrća i orašastim plodovima. Omega 3, a to je ključna kiselina, nalazi se u lanenom semenu, ulju od lanenog semena i većini drugih nerafinisanih biljnih namirnica.
Ovakva ishrana, kao i pijenje vode, kretanje na svežem vazduhu i suncu, spavanje u ispravno doba noći, izlazak na kraj sa stresom, ispravan stav nesebičnosti i zahvalnosti jesu neophodne mere da se spreči i leci makularna degeneracija.
Da li vam sve to zvuči poznato? To su sve one mere koje sam ja upotrebila da se izlečim od raka.
Kao što smo ranije rekli, da bi neko izlečio neku bolest, mora da preokrene faktore koji su u prvom redu doveli do oboljenja. Lekovi nikada ne izleče oboljenja. Lekovi samo prikriju simptome, a sama bolest se stalno pogoršava. Jedini način da se neka bolest spreči i izleći je prestati sa postupci¬ma koji u prvom redu dovode do oboljenja. Primena plana u 10 koraka jedini je način da se spreči makularno oboljenje u korenu - a to su ishrana i način života.
  • 0

Shimano Line-up chart 2020

 

http://productinfo.s...no.com/#/lc/1.4


#153 iwojima

iwojima
  • Members
  • 5 posts

Postavljeno 30 June 2009 - 12:50 PM

Koristan tekst. Samo bih dodao da je jedino veganstvo i jedenje sirove hrane (raw food) stvarno zdravo, sve ostalo je prica za malu decu, narocito onaj deo o morskim plodovima i ribi: http://www.prijatelj...x.hr.php?id=235
http://www.prijatelj...x.hr.php?id=241
  • 0

#154 BADIZIOL

BADIZIOL
  • Members
  • PipPipPip
  • 105 posts

Postavljeno 08 July 2009 - 01:16 AM

Ljudi jer moze savet kako da se udeblja na bajk :D
Sta treba da se jede? Jaja, meso, riza, mleko ??? ... #-o
  • 0

#155 Ciklo

Ciklo
  • Administrators
  • 3853 posts
  • Location-= BGD =-
  • Bajk:Pinarello/Trek

Postavljeno 16 August 2009 - 08:00 PM

na B92 upravo ide prethodno pominjati doku. "Oversize me"
  • 0

#156 mixitron

mixitron
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 5802 posts
  • Bajk:Moj, moj

Postavljeno 16 August 2009 - 10:02 PM

Ljudi jer moze savet kako da se udeblja na bajk :D
Sta treba da se jede? Jaja, meso, riza, mleko ??? ... #-o


Svakih 20 km popiješ pivo a kad dođeš kući pojedeš ceo frižider sa sve miljeom.
  • 0

#157 zeggerr

zeggerr
  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 486 posts

Postavljeno 16 August 2009 - 10:56 PM

Kao sto je Gaja rekao-svako ima svoje pravo na izbor... ali ako zelite da znate, s obzirom da se danas nacin zivota neverovatno mnogo ralikuje od nekadasnjeg i da covek (osim onih koji rade izuzetno teske fizicke poslove i to po ceo dan!) objektivno gledajuci gotovo uvek jede vise hrane nego sto mu je potrebno. Opet, Gaja je rako kljucnu recenicu-hrana je izvor energije,a ljudske uvrnute zelje za neverovatnim ukusima nisu nista drugo nego hir; isto kao i 'zavisnost' od iste...
Svakom prosecnom coveku koji konzumira meso dnevno nije potrebno vise od 200-300g kuvanog krompira, isto toliko pirinca ili kukuruza, par stotina grama mesa, 250-400g sirovog povrca i isto toliko sirovog voca-sve preko toga je cist ljudski hir. Znam da imamo razvijeniji mozak od zivotinja pa samim tim i prohteve, samo kada bi nasi prohtevi bili bar malo uskladjeniji sa nasom prirodom.......

Metabolicki procesi umogome zavise od kolicine insulina u krvotoku. Prostija verzija je, ako skidate kilazu, osim fizickih aktivnosti morate obratiti paznju da nivo insulina drzite na minimumu-ne konzumirajte nista sto ima secer. Ako zelite da dobijete na tezini, morali biste obratiti paznju na to da vam insulin ne pada do minimuma a posebno ne u vreme glavnih obroka! Napomena-hipoglikemicki shok je isto opasan kao i hiperglikemicki!! Bilo bi dobro da se u to vreme, tacnije pre vecih obroka pojede nesto slatko kako bi se podigao nivo insulina u krvi. Ovo je inace vrlo prost mehanizam koji garantovano skida ili podize telesnu tezinu i nema mnogo veze sa 'izmisljenim' dijetama, vec je cista telesna mehanika koju je priroda odredila coveku.

Kod skidanja masnih naslaga veliku ulogu igra oksidacioni proces na celijskom nivou. Drgim recima, naucite da diste ako zelite da skinete visak manih naslaga. U te svrhe od velike pomoci vam moze biti plivanje, ronjenje i joga. Jos jedan detalj-ne postoji 'lokalna redukcija sala' i nemojte se zamlacivati odlicnim trbusnim mislicima ako ste komplet tapacirani :wink: Tek kad ravnomerno skinete masni omotac, pojavice se trbusni misici.

Ovo je prvenstveno biciklisticki forum pa neka tako i ostane, svi oni koji zele vecu masu misica, ili vecu vaskularnost i manje sala na telu, neka shvate da su to produkti savremenog drustva. Spravu na 2 tocka odlicno mogu terati i ljudi od 90kg i od 50 kg, pitanje je utreniranosti i zdravstvenog stanja, ostalo je manekenisanje.

Sto se hleba tice; savet koji sam dobio od prijatelja koji ima mlin i vrlo ozbiljno se bavi zitom, brasnom i preradom-da se ne frljam sa gradacijom brasna, glavna poenta je jesti hleb koji nije vazdusast i narastao u procesu pecenja do 'neba' vec onaj koji je sasvim gust-nabijen. Sto je grublja tekstura ispecenog hleba i sto je on manje zapremine i vece tezine veca je sansa da ima minimum aditiva i prehrambene boje.

Da ne zaboravimo-Koka Kola smanjuje gustinu kostiju, osim svega onoga zbog cega nije dobra ovo je verovatno najveci zaHeb....
  • 0
vredniji je gram iskustva od tone teorije....

#158 marko

marko
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPip
  • 847 posts

Postavljeno 16 August 2009 - 11:44 PM

Koristan tekst. Samo bih dodao da je jedino veganstvo i jedenje sirove hrane (raw food) stvarno zdravo, sve ostalo je prica za malu decu, narocito onaj deo o morskim plodovima i ribi: http://www.prijatelj...x.hr.php?id=235
http://www.prijatelj...x.hr.php?id=241



Sto onda imas ocnjake ? Da bi lakse kidao sargarepu ?
  • 0

#159 Ciklo

Ciklo
  • Administrators
  • 3853 posts
  • Location-= BGD =-
  • Bajk:Pinarello/Trek

Postavljeno 17 August 2009 - 09:13 AM

sinoć gledam na satelitu emisiju o "mitovima" u ishrani pa spomenuše "mit" da je najbolje jesti što više sirove hrane. kažu to nije tačno jer čovek nije u stanju da optimalno preradi veće količine sirove hrane i izvuče sve hranjive materije iz nje. takođe neke hranjive materije se bolje absorbuju u kuvanom stanju. po njihovim rečima, čovek je vremenom navikao organizam na kuvanu i pečenu hranu.
mada ne smeš ništa uzeti zdravo za gotovo jer na tv-u svako tera svoju priču.. sutra će opet reći obratno..
  • 0

#160 gaja

gaja
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPip
  • 905 posts

Postavljeno 17 August 2009 - 09:21 AM

Kao sto je Gaja rekao-svako ima svoje pravo na izbor... ali ako zelite da znate, s obzirom da se danas nacin zivota neverovatno mnogo ralikuje od nekadasnjeg i da covek (osim onih koji rade izuzetno teske fizicke poslove i to po ceo dan!) objektivno gledajuci gotovo uvek jede vise hrane nego sto mu je potrebno. Opet, Gaja je rako kljucnu recenicu-hrana je izvor energije,a ljudske uvrnute zelje za neverovatnim ukusima nisu nista drugo nego hir; isto kao i 'zavisnost' od iste....


Al` si me citirao ko da sam guru za ishranu. U suštini - što više raznovrsne hrane - to bolje. Neće niko dobiti rak od npr. jedne Coca-Cole Zero (da ne kažem aspartamuše). Ali - ishrana jednoličnom i uvek istom hranom bogatom mastima i ugljenim hidratima je definitivno nezdrava. Takodje ni preterana ishrana mesom nije dobra - jeste da mi imamo očnjake - ali s druge strane uporedite očnjake koje imaju mesožderi sa našima ili probajte da jedete sirovo meso. Ničeg previše i ničeg premalo - mislim da je to pravi recept za ishranu.
  • 0




1 članova čita ovu temu

0 članova, 1 gosta, 0 anonimnih korisnika