Поздрав колеге бициклисти!
После прошлогодишње туре по Балкану, вирус путовања бициклом ме је дефинитивно заразио. Током зиме и пролећа стално сам гледао карту, рачунао километре, правио руту, ... На крају се одлучих за потпуно други смер – ка северу. Зато ове године, након завршетка доброг дела воћарске сезоне, одлучих да се упустим у авантуру. Пред вама су текст и слике из тог периода. Уживајте!
EU tour – 1. дан
Винчa – Топола – Младеновац – Раља – Авала – Београд – Инђија – Нови Сад - Руменка
188km - 1200m успона– 8ч 13мин
Јутро 24. августа је било ветровито. Устајем из кревета као опарен, и кроз мање од пола сата поздрављам се с породицом и крећем. Све време се преслишавам да ли сам нешто заборавио. Наравно, очигледна ствар се увек заборави - рукавице. Јављам оцу и он их брзо доноси мотором, 2 километра од куће. Још један поздрав и речи подршке.
У Ђуринцима почиње пљусак, али срећом баш код кафане која има покривену терасу, где правим и прву паузу. Госпођа која држи кафану сече лук и припрема доручак, и кроз разговор сазнајем да је пре неколико дана прекопута кафане, једна колегиница из Француске камповала, и да путује у Азију. Добра вест, има нас.
У престоници се поздрављам с тетком и брзо пролазим пакао београдског саобраћаја. Пролазим кроз Батајницу, обе Пазове, Инђију, Петроварадин. Ту на пола брда срећем Енглеза који путује око света, а на бициклу огромне бисаге. Каже укупно има 63 килограма опреме. У Новом Саду свраћам код друга Душана, колега из доба Work & Travel ’17 сезоне. Танкујем бидоне и настављам даље ка северу.
После 188 километара од куће дођох до цркве светих апостола Петра и Павла у Руменки. Покуцам на врата црквеног дома, погледам лево-десно, појави се господин дуге седе браде. Представих се ко сам, шта сам и где сам кренуо. Питам да ли је могуће наћи место за постављање шатора у околини цркве или парохијског дома, каже да тренутно свештеник није ту али да може код њега у дворишту недалеко од цркве. Узима црвену Puch специјалку, пратим га лаганим темпом до куће. Господина сви на улицама поздрављају јасним 'добро вече' праћеним климањем главе у знак поштовања.
“Ево, стигли смо до наше хацијендe“ рече господин, уз лагани осмех.
Двориште право војвођанско. Капија у нивоу са зидом, кућа у једном нивоу, сто испод липе. Прилазимо улазу, осећа се мирис вечере на који сам после целог дана на бициклу посебно осетљив. Домаћица је управо спремила вечеру. Следи наравно позив на вечеру, на столу парадајз & босиљак, пасуљ невероватног укуса, паприка (заборавио назив јела), сок, колачи, ...
После дугих разговора о путовањима, породици, риболову, манастирима, туризму, добијам позив да преспавам у кући и ни на моје инсистирање да спавам у шатору, ту идеју неће ни да чују. Кућа украшена православним иконама, једна од четири ћерке се бави иконописањем. Добијам собу, купатило, и сву слободу као код куће. Трудим се да нађем начин да се захвалим али не полази за руком, кажу да је од срца. Види се да јесте. Бескрајна захвалност Слађи и Мирку из Руменке.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
EU tour - 2. дан
Руменка – Oџаци - Сомбор – Бездан – Бачки Брег– Nagybaracska (HU) - Baja - Pörböly
170km – 310m успона – 8ч 57 мин
Уз срдачне поздраве и благослов домаћина Мирка, пун утисака напуштам Руменку.
Лаганим темпом пролазим кроз Бачки Петровац, чувени Силбаш, Оџаке, Сомбор и Бездан. Успут срећем циклотуристе из Белгије, Немачке, ... Сви путују ка Турској, Грузији, Азербејџану, неки иду и даље а неки ни не знају где иду. Сваки сусрет на друму је позитиван и користан за обе стране. У селима постоје чесме с водом за пиће, поред пута шљиве и јабуке. Продавци поред пута пружају потршку и бесплатне плодове. Клинци с пецаљкама сипају воду на чесми и правац на смуђа, на ДТД. 'Ајде Золтане.
Километри се нижу и стижем до границе, у први мах замало Хрватске, јер сам промашио пут из Бездана. Први контакт с Мађарима на граничном прелазу - возач Q7-ице виче да се померим на крај колоне. Језик је такав да морам да цитирам Болдвина: 'You couldn't understand a single word they were talking'. Улазим у Мађарску, преко реда.
Други утисак - одличан. Пут сличан нашем, села и градови сређени. Баја је интересантно место, али нема много људи на улицама. Следи купање на Дунаву пре почетка радног времена комараца, и вожња 10ак км до места Pörböly кроз шуму Gemenc.
Стајем код капије, интересује ме где има продавница јер на мапама, на локацији продавнице је стара срушена кућа. Госпођа не зна енглески, ја још мање мађарски. Долази Јанош и зове на вечеру. На столу саламе свих врста, укуса, боја и величина. Јанош зове градоначелника да пита да ли могу да кампујем поред цркве, који даје одобрење. Кад сам стигао до цркве, и наслонио бицикл на ограду, истог часа су искочила два старија Мађара и уз махање лампом се питају шта тражим поред њихове куће по мраку. Некако успевам да објасним о чему се ради, људи су сада сасвим пријатни уз гласно OOO IGEN IGEN и показују ми где је чесма с водом.
Постављам шатор на игралишту поред цркве, комарци уједају као бесни. Срећом у шатору их нема. You have no power here.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
EU tour - 3. дан
Pörböly - Bátaszék - Szekszárd - Zomba - Szakaly - Tamási - Siófok
126km - 901m успона – 7ч 50мин
-05:19 ALARM
-snooze
-05:24 ALARM
-snooze
-05:2 ALARM
-snooze
-05:34 ALARM
-snooze
-05:38 ALARM
Мантру прекидам што у полусну не могу да нађем телефон у гомили ствари. Пакујем се брзо и ствари су причвршћене боље него првог дана. Поздрављам породицу поред цркве, сви машу и радознало посматрају.
Долазим у Bátaszék, интересује ме само и искључиво храна. Од три Мађарице у радњи, три не знају енглески. Показујем прстом на шунку.
-Шунка, three hundred grams, drei, ...
-Ooh igen igen (девојке се гласно смеју, узима шунку, сече три парчета, ставља на вагу која показује тачно 76 грама). Gut?
-No, no, no *цртам прстима у ваздуху 3 0 0 и показујем прстом на вагу
-OOH IGEN IGEN
Настављам према Szekszárd-y. Наилазим на винограде, винарије, фотонапонски панели на свакој другој кући. У Теленору нико не зна енглески, срећом ту је Google Translate. Üdvözlünk a Telenornàl!
У једном селу видим клупу поред пута, ту стајем да једем. Долази колима старији брачни пар, на таблицама SO. Госпођа даје флашу воде, господин прича о чувеном Стеви из Силбаша уз сетно присећање доживљаја из младости.
У малом месту Kéty видим човека поред ограде, питам за воду.
-Hello,Water?
-Was?
-Wasser? (узимам бидон и показујем да је празан)
-Jaaа, kom kom, ein bier und wasser
-Nain nain, bier sleep bike, wasser gut
Поред воде добијам и уље за подмазивање ланца, показује ми да сликам кућу, цвеће и позива да свратим кад будем поново пролазио. Из куће излази супруга, каже да су им деца у Шкотској. У том тренутку господин се хвата за врат с обе руке, отвара широм очи и виче:
-OOGhh, Loch Ness monster, aaargghhaha
Пут према Siófok-y је одличан. Аутомобили обилазе у другој траци, максимално се поштују прописи. Кроз села се осећа јасан мирис гулаша и печене паприке. Уместо винограда сада су непрегледна поља сунцокрета, узимам један за занимацију успут.
Пролазим кроз места Zomba, Högyész, Tamási, Som, Ságvár, ... Tamási као да је јуче направљен у Sims-y. Све радње су ту, а скоро ништа не ради сем једног маркета и ресторана, мало људи је на улицама. Срећом, на крају града је пекара с врхунском маковњачом.
Siófok занимљив град на обали Балатона, и врло посећен. Језеро је огромно. Гурам бицикл до мола, људи гледају заставу, бицикл, питали би нешто али се на томе завршава. Завршавам административне обавезе према управи кампа, брзо подижем шатор у делу за камповање, па на купање. Вода топла, дно песковито, громови и муње на другој обали.
23:00, сева и грми на овој страни. Шатор једва држи и јутарњу росу, биће ово интересантна ноћ.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
EU tour - 4. дан
Siófok – Hajmáskér – Epleny – Zirc – Ravazd – Győr – Mosonmagyaróvár – Bratislava (SK)
205 km 1180m успона
Ноћ поред Балатона необично топла, срећом пролази без кише. Путеви око језера су добри али врло компликовани, једва сам успео да нађем пут до Királyszentistván-а и Hájmaskér-a који води даље на руту 82. Често су путеви резервисани само за моторна возила, па их избегавам и тако завршавам неколико пута у ћорсокаку.
Рута 82 је најсличнија Ибарској магистрали на потезу Г. Милановац - Чачак, само што сви обилазе у другој траци, нема ризичних ситуација иако је пут делимично узак.
У Zirc-y је све затворено, али ради једна пекара и има јавна чесма. Пре Bakonyszentkirály-a пут пролази кроз шуму и следи спуст од неколико километара. Овога пута се кроз места осећа мирис штрудле с маком, која је у Мађарској непревазиђена. 98% мак, 2% тесто.
Пре Győr-a незгода на путу, полицајац каже Jó napot и показује руком обилазницу око града. Следи укључење на руту 1, поново добрим делом забрањено за бицикле јер паралелно постоји стаза. Стаза је корисна али често води ван моје руте, ка оближњим местима. Ту возим мало против закона, мало стазама поред пута. Код Mosonmagyaróvár-а почиње Eurovelo 6 и том стазом возим све до границе са Словачком, која је на 176. километру од Балатона. Неколико километара ниже и видим укључење на стазу која иде по насипу до Братиславе, преко моста до центра града. Стаза на насипу је врло прометна, креће се велики број спортиста, а често виђам и билборде с рекламама бициклизма, Саганом, ...
Возим кроз град, журим ка кампу. Батерија 4%, you have arrived. Проналазим камп два минута пре затварања, на 5 километара од центра. Постављам шатор, у околини тресе EDM из шатора који су остали од фестивала који је дан раније завршен. Током ноћи се на сваких десет минута чују крици пијаних туриста, и утихнули су тек пред зору.
Јаро мој, почиње Дубиоза, јаране мооој.
EU tour - 5. дан (recovery)
Zlaté piesky - Bratislavský hrad - Hlavné námestie – Prazdroj - Zlaté piesky
32km 200m успона
После јаког EDM-a и Дубиозе, јутро је било тихо. Време врло променљиво, пре подне сунчано, око 13ч киша која је таман поново опрала ствари које се суше, тако да је сада добар део мокар. Тек око 14ч крећем у град, улице су мокре па возим полако. Наравно, промашим укључење на пут ка центру и завршавам у ћорсокаку. Reloading last checkpoint... Done!
Пут до центра није лош, али су укрштања са шинама лоше урађена. Околина Братиславе нема забрану за бицикле, а тај део пута подсећа највише на Нови Београд. Возачи поштују бициклисте на друму.
Центар града је добро организован, иако је саобраћај густ. Имам осећај да сви иду како им одговара али то никог не угрожава. Део кроз зону без моторних возила изгледа хаотично али се сви слажу. Све време током вожње кроз град нисам чуо ниједном да је неко некоме свирао, возио сам углавном у центру, до тврђаве, до реке, и до кампа Zlaté piesky.
Тврђава је на одличном месту и врше се радови на сваком кораку, углавном старији туристи долазе у таласима па се може уловити добар кадар. Пре тврђаве успон који освајам спринтом, па не дам мира мишићима да се одморе. Одлазим ка пивници Prazdroj где сам с друштвом пио Pilsner с помфритом на екскурзији 2014. године, али овога пута наручујем безалкохолно пиво.
Пред мрак полазим назад. У камп стижу стопери, камп приколице, бекпекери, ... Углавном Немци, Пољаци и Чеси. Многи путују из Грузије и Турске, и обрнуто.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ЕU tour - 6. дан
101.7 km (из два дела) – 537m успона
Bratslava – Wolfsthal (AUT) – Bad Deutch Altenburg – Schwechat - Wien
Јутро у Братислави хладно, облачим полумокре ствари и крећем да нађем rezancy. Прво место, не служимо пре 11ч rezancy. Одем на друго место, затворено. Значи овог јутра за мене rezancy нема. Ок, digestive system disliked that.
Прелазим Apollo мост и враћам се назад на другу страну реке, и укључујем се на Eurovelo 6. Стаза иако обележена, рађена је из бетонских квадрата који нису добро спојени, па на свака 2 метра точкови трпе ударце. После границе и уласка у Аустрију, одустајем од E6, и крећем да возим путем.
У месту Petronell-Carnuntum долазим до пицерије која има rezancy, наручујем и пицу. После одличне супе стиже пица с много теста коју наравно једем до последњег атома. Данак неискуству, али глад не пита.
Нисам био сигуран да ли је дозвољено за бицикле главним путем, а с обзиром да ме је полиција више пута обилазила и није реаговала, то је поуздан знак да јесте. Идем рутом 9 и 10, на једном делу иде паралелно с аутопутем.
Стижем у Беч који има одлично обележене стазе, и велики број бициклиста. Одлазим код породице Обрадовић на преноћиште, где ме чека ручак и обилазак града. Захваљујем им се на изванредном гостопримству.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
EU tour - 7. дан
Wien – Korneuburg – Tresdorf – Eichenbrunn – Laa an der Thaya – Pohorelice – Troubsko - Brno
150km 1166m успона
Eeee Suzy F
Устајем у 5 и журим да се извучем из града. Због све те журбе, пре моста ударам предњим точком у ивичњак, ту падам, оштар ивичњак цепа предњу унутрашњу гуму и наравно повређујем три стандардна места: лакат, колено и длан. Доњи део је поцепан код колена, а баш сам нешто размишљао дан раније како недостаје вентилација на једном месту. Тражио – добио. На пола пута до Чешке долазим до пекаре, и купујем чоколаду од 250 грама и штрудлу с џемом која враћа у живот колико је добра. Продавачица је јако пријатна, и обнавља ми залихе воде. Настављам даље ка северу рутом 6, која пролази кроз изузетно сређена мања места северно од Беча. Следи место Laa an der Thaya и улазак у Чешку.
Прелазим Чешку границу, и већ се осећам као код куће. Шљиве поред пута, јабуке, џенарике, пивопије пред продавницом, радови на путу по проверено успешном систему 'двојица раде, четворица гледају'. Градови и села су војвођански фазон по аустријском рецепту, за разлику од Аустрије има људи на улицама.
Долазим до чесме у месту Pohorelice, сав срећан и жедан пумпам воду али не знам да ли је за пиће. Питам Роме прекопута, један клима јесте, други не разуме. Излази госпођа, показује на чесму и каже фуј фуј. Рекох баш је фуј, минут пре тога је кренула да тече браон вода. Узима бидоне и пуни их 'ладном водом с чесме из дворишта, климам главом и захваљујем.
Правим измене на рути, до Брна долазим преко споредних путева и мањих места. Почињу брда. Ту је у току транспорт свеже извађеног црног лука, мирише цело поље док Fendt трактори од неколико десетина тона пуних приколица пролазе при 60 на сат.
Прилаз Брну са те стране је такав да се град уопште не види. Следи спуст кроз шуму, па лаган успон. После лаганог долази тежи успон, па опет спуст до дела града Brno Bystrc.
Смештај налазим код Симоне, преко Couchsurfing-a, тек што је дошла из Енглеске. Све похвале за Симону и смештај, оправдава добар глас CS-a.
На реду је чешко пиво и сљивка са Михалом, такође колегом с посла из доба W&T, и обилазак града. Не смем много, сутра чека дуг пут, а вероватно и камповање.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ЕU tour - 8. дан
113km 1500ele
Brno - Hrad Veveři - Veverská Bítýška – Križanov – Pribyslav - Havličkuv Brod
Живот пише драме. Кренимо редом.
То што сам телефон оставио на пуњачу у другој соби је довело до касног буђења, тек око 8 сати. Пакујем ствари, поздрављам се са Симоном, захваљујем на изванредном смештају и настављам даље. Флаша сливке, словачке шљивовице, ми је као поклон дата прошле вечери од Михала. Каже баци је слободно, само понеси ракију. Размишљао сам да је бацим, али нисам. Узимам је, сама флаша има килограм ако не и више, али поклон је поклон. +25 respect +10 weight -30 speed
Део града у ком сам био смештен је на страни одакле ми одговара да наставим даље, тако да се из Брна брзо извлачим и идем ка Haličkuv Brod-у. Сунчано јутро, обећава леп дан. Међутим, обећање лудом...
Пролазим Hrad Veveří и баш ту сат откуцава хиљадити километар. Неколико километара даље у малом граду Veverská Bítýška купујем чварке, сланину, шунку, качкаваљ, кифле. Опет се осећам као код куће. Чварци стварају потисак на педале већи од ракетног горива. Коначно храна која у потпуности одговара.
Пролазим кроз села и мање градове и стижем до Nové Dvory и ту се дешава оно чега сам се плашио. Остајем без последње резервне унутрашње гуме. Како несрећа никад не иде сама, киша која је падала слабим интензитетом сад пљушти. Немам где да се сакријем, од чекања нема користи, одлучујем да узмем бицикл на раме и пешачим до најближег места. Носио он мене 1000+км, могу и ја њега. То најближе место је удаљено 4.2 км од места хаварије. Киша не престаје, кабаница ради свој посао добро али сва вода с ње пада право на патике које су сада потпуно мокре.
Покушавам да нађем кесе поред пута у каналу да заштитим патике од кише, али нема, све је чисто. Кола пролазе, иако имају носаче за бицикле, нико не стаје.
Стижем у Pribyslav, мрак скоро да је скроз пао с обзиром да су кишни и тмурни облаци затворили небо. Долазим до хотела, идем ходником, сви присутни прекидају разговор и окрећу се према човеку који полумокар с кабаницом, као избачен после поплаве, иде ка рецепцији.
Ја: Hello, do you…
Она: Sorry, no rooms
Ја:
Брзим одговором и пре постављеног питања ме враћа на фабричка подешавања. Жене које су биле у згради са стране су побегле и затвориле врата чим сам наишао, мада како сам изгледао разумем њихову одлуку.
Стајем на пумпу да одморим и питам за помоћ. После кратког разговора комбинацијом чешког, српског и енглеског, човек с пумпе ми каже да зна сервис (у том тренутку затворен) у граду и да ће ме одвести. Зову Човека, одобрава долазак. Бицикл остављам на пумпи, ми идемо Витаром до сервиса.
Сервис држи старији господин који тек што је завршио сређивање Cannondale друмаша. Просторија као прављена за сервис. Низак плафон, свуда около окачени точкови, жице, кључеви, алати и много других ствари. На старинским орманима окачени већ помало бледи постери Меркса, Пантанија, и понеки новији Саганов. Узима точак, врло вешто прегледа, монтира гуму и све време прича с благим осмехом али га ништа не разумем. Сликамо се и враћамо на пумпу. Тамо екипа од малопре чека, гледају како монтирам точак, прискаче један колега у помоћ и показује отисак ланчаника на листу десне ноге. Интернационални знак бициклиста.
Захваљујем се свима и настављам даље у неизвесност. Већ је мрак, пада киша, све је мокро и постаје прилично хладно. Гуму сам решио, сад је питање где преспавати кад је около апсолутно све мокро. Current objective: survive.
Не паничим, лаганим темпом настављам даље ка Havličkuv Brod-y. Видим чеку за лов, делује као добро решење,. После километар вожње по блату и песку откривам да је закључана. Налазим на препреке, радове на путу, поломљене гране од невремена. Немам решење за смештај, већ је 9 сати и пада киша.
Возим, али полако хвата језа од хладноће а помало и мрака. Околина и сплет догађаја се дешава тако да ствара осећај да сам у неком филму, ветар и киша секу сваку наду за решењем. Шума постаје све гласнија. Да ли стварно, због силног ветра и кише, или се чула изоштравају – не знам. Ноге одавно мокре, хладноћа се шири навише и сад већ померам прсте на ногама покушавајући да их загрејем. Међутим, као много пута до сада, знао сам да ће решење да се укаже само од себе.
Пре самог града стајем поред пута да питам има ли неко место где могу да преспавам. Млади брачни пар каже да има, добор, идем тамо кад већ камповање због кише отпада као могућност. Стижем тамо - затворено. У истој улици приметим како госпођа баца смеће, питам је зна ли она за неко место, указује на исто место као и пар малопре. Кажем да је затворено и уједно је питам ако постоји нека гаража или суво место за врећу. Не разуме баш најбоље, позива ћерку. После превођења и пар реченица на чешком, позивају ме под летњиковац. Потом девојка доноси:
-воду
-пола литра чаја
-пиво Pilsner Urquell
-колаче
Наравно да сам све појео и попио, не питајте којим редоследом. Њен отац воли пецање, разумемо се и на српском. Родитељи одлазе на спавање, ћерка и ја остајемо и причамо о послу, Чешкој, путовањима, ... После пола сата одлази и она. Почињем да пишем текст за осми дан, али сам на пола већ задремао. Врећа и два ћебета брзо подижу температуру у екстремитетима и после пола минута сам већ утврдио сан.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
EU tour 9. дан
138km 1708m успона 7ч
Havličkuv Brod – Ledeč nad Sazavou – Čestin - Zasmuky – Prague
Устајем ујутру, буди ме аларм, батерија 6%. Ок, не морам још да устајем, да ставим да пуни телефон, пун је за 75 минута таман док се спакујем и доручкујем. Мало касније ме буди звук затварања капије госпође која иде на посао. Устајем, батерија 0%. Покварен џек.
Батерију пуним како год стигнем, у продавници сладоледа, екстерном батеријом, из светла на бициклу, ... Једва прелази 40%. Пролазим кроз Чешка села, путеви су добри али су радови чести, што не поштујем и пролазим кроз забрањене делове пута. Радници дозвољавају, али dangerous, work, careful. Нема проблема господо, хвала на разумевању.
Путеви без саобраћаја су право уживање за вожњу. Поред пута стајем и узимам 3кг крушака, џепови на дресу су пуни и једва држе терет, док се крагна усеца у врат од оптерећења.
Сад већ долазим до јако битног закључка: Чеси једу сладолед и возе Шкоде. Ако не испуњаваш та два услова ниси Чех. Свако село, варошица или град у Чешкој има продавницу точених сладоледа. Људи долазе, паркирају на паркинг, једу сладолед и настављају даље. Чак постоје и камиони хладњаче са огромним рекламама, које стају по потреби и пролазе кроз села.
Идеја да идем кроз мања места је одлична, али исцрпљујућа јер има много успопна. Тако сам избегавајући аутопут, замало завршио на једном. Одлучујем да окренем руту за 90 степени и идем ка магистрали. Зато се тек око 4 поподне укључујем на главни пут и стижем у Праг. Налазим смештај у хостелу, за 8 евра. Гаража је ту, питам момка што ради да ли је безбедно да оставим ту бицикл. Yeah man, it’s safety. Oк, Боже помози.
Друштво у Прагу ми прави колегиница Алица такође колегиница из доба W&T, следи кратак обилазак града и хладно точено пиво. Од пива ми се додатно спава, па одлучујем да пресечем кебабом и одмором у парку. Поздрављам се са Алицом и правац кревет.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
EU tour - 10. дан
Prague – Velika Dobra – Revničov – Horovičky - Lubenec - Stružna
124km 1600m успона
Будим се касно. На брзину се пакујем, састављам бицикл, и крећем до града да обиђем неколико битних тачака - Karluv most, Pražsky hrad, Pražsky orloj, ... Градске улице су добро организоване, и поред густог саобраћаја све функционише беспрекорно. Почиње врућина.
После сликања и провлачења кроз гужву, куповине сувенира и хране, журим да се извучем из града и возим путем за Karlovy Vary.
Гугл мапе кажу магистрални пут, знакови поред пута показују аутопут. Срећом, наилазим на колегу на путу и питам га о чему се ради. Инсталирам Mapy.cz и видим да је пут магистрала, само на две деонице је аутопут. Одлично, пролазим кроз мања места и у месту Revničov стајем поред ресторана за воду и zmrzlinu.
Пут је као на Аљасци. Час горе, час доле, али без кривина. Гладан сам, имам хране, али ме мрзи да станем. Нећу сад, после овог превоја, а после тог превоја - још један превој. На крају ипак стајем и једем на једном мосту, уз поглед на залазак и растућу бригу о преноћишту.
На једном превоју постоји добро место за камп, али одустајем. С десне стране поред потока постоји чека за лов, одлазим да проверим. Изолована, унутра фотеља и клупа и велики број мишева који су исто тако осетили добру изолацију. Одустајем, видим на мапама два угоститељска објекта. Ниједан нема места, стајем код куће изнад да сипам воду.
Разговарам с госпођом, и упућује ме на травњак иза куће, поред језера. Локација као из бајке. После неколико минута доноси кесу с храном, лампу, уз поздраве Dobrou noć! На овом путу људи не престају да ме одушевљавају, ово је већ ко зна који пут да ме прихватају и дају преноћиште. Захваљујем се на свим језицима које знам и подижем шатор.
Монтирам шатор, уз помоћ две радознале мачке. Једна се игра с затезачем, друга се умиљава. После игре прелази на гребање шатора, срећом неуспешно. Умор полако савладава, сутра поред обиласка бање требало би прећи још једну границу, земље Трабанта.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
EU tour - 11. дан
147km 1640m успона
Stružna – Каrlovy Vary – Loket – Cheb – Weiβenstadt (DE) – Gefrees - Kulmbach
Буде ме краве с суседне ливаде, које гласно и јасно дају до знања да је време за испашу. Госпођа која ме је синоћ тако дивно дочекала, сада је ту да ме испрати. Пакујем се лагано, спуштам поред језера на пут који води ван села. Sbohem!
Karlovy Vary су на неких 8 километара од места где сам камповао, пут је одличан. У котлини већ постаје хладно, па испод кациге стављам мајицу да заштитим синусе, који су тада већ климавог стања.
Пролазим кроз бању, улице су познате од екскурзије 2014. На улицама нема много људи, па брзо сликам и настављам даље ка местима Jenišov и Hory. Грешком скрећем лево што примећујем тек после неколико километара. Међутим, одмах након тога наилази кривина након које се пружа невероватан поглед на средњовековни hrad Loket. Захваљујући Mapy.cz успевам да се укључим на пут одмах након завршетака аутопута. Није једноставно наћи прави пут, јер се често магистрални пут после неколико километара претвара у аутопут.
Земље Трабанта границу прелазим око 14ч, и видим једног максимално очуваног. У глави почиње: Издали смо плочу дошли смо до пара
Након неколико километара искључујем се на сеоски пут, мада по квалитету више личи на магистрални. Куће су у баварском стилу, сваки прозор има саксије с цвећем и баварску заставу. Капије, дворишта, фасаде, кровови, кола, све је под конац. Около су ветрењаче, и ветар све време дува у груди.
Избегавам главни пут, па ме пут води кроз места Röslau, Weißenstadt, Gefrees, Wirsberg. На успону од 19% тестирам ланац и трошим последње залихе калорија. Ту одлучујем да идем бициклистичком траком до града Kulmbach. После разних прича које сам чуо о Немцима како не излазе у сусрет, како су безобразни, почињем да размишљам о смештају и шта да радим ако се не снађем. Камповање је илегално, али ако ме нико не види можда се и провучем у некој шуми… Током дана камповање у шуми звучи као одлична идеја, како пада мрак то баш не звучи тако сјајно. Међутим, срећом опет се решење намеће само од себе. Ту сасвим случајно видим паркинг пун камп приколица, Чилеанац каже да је бесплатно, има и вода и струја. Невероватно. Снагу враћају 2 кебаба, 2 литра воде и студентска чоколада. Тог дана сваки сусрет са Немцима доказује супротну слику од оне коју сам чуо.
У шатору су сада све ствари укључујући и растављен бицикл, који сам ипак склонио од радозналих шетача јер је баш близу прометне стазе. Мада не верујем да би се ишта десило. Сада може мирно да се спава, уз стихове купили смо кола боје шерпа плава
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
EU tour - 12. дан
Kulmbach – Lichtenfels – Seßlach – Schweinfurt - Arnstein - Würzburg - Mainz
Бициклом 183км 1800ele (возом 150км)
Будим се на време али устајем опет делимично касно. Батерија телефона 83%, powerbank - 0% , светло које служи и као powerbank - 0%, a у плану је велика километража. Нос скоро запушен, јер сам током сна скинуо капу вреће за спавање и главом био наслоњен на ивицу шатора.
Из шатора узимам бицикл, ни сам не знам како је све стало унутра. Пакујем се и надам да ћу урадити незамисливо - прећи 310km за један дан, да бих увече стигао до циља. Није немогуће, радио сам то раније на бреветима, међутим с 15кг опреме и стакленом флашом сљивке из Словачке, нисам.
Из Kulmbach-a крећем и тражим на мапама стазе. Добро, размишљам то је то, има стаза до циља и биће лакше него путем. Крећем стазом и наравно навигација после два километра води преко шина, у шуму, приватан посед, кукуруз, поље, ... На једном месту поред њиве, долазим до знака где је забрањен саобраћај за тенк и где је ограничење 50. *visible confusion* Жао ми је сад што нисам сликао, морао сам да штедим батерију. Неколико пута одлучујем да возим стазама јер су скоро сви путеви за моторна возила, и сваки пут опсујем себе кад заглавим у некој шуми. Пре сваког дугачког спуста, проверавам да ли су ту телефон, пуњач, новчаник, пасош. Ако сам било шта заборавио, да не морам да се враћам, поготово не узбрдо.
Батерија је на издисају, отуд мало слика 12. дана, а било је много лепих кадрова. Пуњач пуним преко сопственог фотонапонског панела, коме треба минимум месец дана да напуни својих 12000 mAh на такав начин. Окрећем га напред према сунцу и возим ка западу. Успевам да допуним телефон свега неколико процената, и тако у круг.
Пролазим кроз села и мање градове као што су Lichtenfels, Seßlach, Schweinfurt, Arnstein. Сва места су невероватно сређена, а понавља се иста ствар као и у Аустији – нигде не видим људе. У Arnstein-y стајем и пуним телефон у пекари. Ту ми се јавља идеја о возу, и распитујем се код продавачице. Док се телефон пуни, сипам воду и једем торту.
Одатле настављам ка Karlstadt-y али се у последњем тренутку одлучујем да возим у Würzburg, одакле има воз за Mainz. До Würzburg-a се иде долином Мајне, с леве стране су виногради. Тај део ме мало подсетио на Србију.
Стижем на станицу пола сата пре поласка воза. Журим да купим карту, госпођа на шалтеру није од неке користи, даје ми половичне одговоре док листа неки каталог. Упућује ме на машину за карте, убеђује да се ту купује и карта за бицикл, коју ма колико тражио, не могу да нађем. Питам жену која пролази гурајући бицикл, каже купује се код кондуктера. Добро је, 20:26 је, полазак у 20:37.
Купујем карту и идем на колосек 10. Улазим у воз, стављам бицикл на предвиђено место и 19 пута проверавам да ли сам на правом месту. Кондуктер потврђује и тачно у 20:37 крећемо.
Воз јури 120 км/ч. Станица на којој преседам је у Aschaffenburg-y, ту креће драма. Преседање са колосека 8 на колосек 5. Журим, воз је ту скоро празан. Трчим кроз вагон питам жену где иде воз, лагано се у неверици окреће ка мени док једе макароне и каже у Dortmund. What the f
Број воза се не поклапа, не могу да видим све станице, само наредне три. Два минута пред полазак, то је то, нема поправни. Ако оде у другом смеру, чека ме још један дан педалања. Срећом питам на још једном месту, и следи олакшање.
После сат времена вожње тачно у предвиђено време стижем на главну станицу у Mainz. Ту ме чека другарица Јелена, и код њене породице проводим наредних неколико дана, одакле ћу кренути аутобусом за Србију.
That's all folks! Било је на тренутке напорно али дефинитивно незаборавно.
Још мало и Србија, а у глави лагано почиње: 'Ово је земља за нас' 🇷🇸
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Опрема:
Бицикл: B’twin Triban 540
Погон: Shimano 105 5800 2x11 34-50 погон 11-32 касета
Точкови: Shimano RS 100
Навигација: Mapy.cz и Google Maps
Два светла, главно 4000mAh 3LED, помоћно Petzl. Две црвене позади.
Шатор
Врећа и остала опрема као што су мајице, шортс од ликре, батерије и пуњачи, каблови, резервне гуме, пумпа, алат, пластични затезачи, ... Камп у Братислави је коштао 8е +3е за струју (коју имате без обзира платили или не, што сам сазнао касније), а на Балатону је око 15е.
Колеге, хвала на пажњи! До неке следеће туре, видмо се на друму!
Петар