117 odgovora na ovu temu

[BikeGremlin]

Da se ne ponavljam:

 

https://www.2bike.rs...odela/?p=257955

[Fiery]

Ovo je prvi put da čujem da je nekom pukao taj šraf. Bicikala s tim sistemom inače i dan danas na ulicama ima više nego onih sa ahead.

Ako nađeš ahead vilu s vratom od jednog inča, neće da smeta zamena, ali ja se ne bih cimao. U međuvremenu bolje nemoj da čitaš o pucaju karbonskih vila, naročito onih s karbonskim vratom

@FalloutBoy, taj šraf je čelični? Zar puca odjednom, bez gubljenja tenzije i škripanja prvo?

[BikeGremlin]

Ovo je prvi put da čujem da je nekom pukao taj šraf. Bicikala s tim sistemom inače i dan danas na ulicama ima više nego onih sa ahead.

Ako nađeš ahead vilu s vratom od jednog inča, neće da smeta zamena, ali ja se ne bih cimao. U međuvremenu bolje nemoj da čitaš o pucaju karbonskih vila, naročito onih s karbonskim vratom

@FalloutBoy, taj šraf je čelični? Zar puca odjednom, bez gubljenja tenzije i škripanja prvo?

Od zamora materijala kad pukne - bez najave bude.

Ne puca od prejake sile na kormanu, pa da gubi tenziju.

[Bax]

Po tom principu sve moze pre da mu pukne npr. viljuska...

Sent from my Redmi 7A using Tapatalk

[Smasher]

Mislim da nema ni jedan moguci razlog zbog cega to sto Fallout tvrdi, da mu je taj sraf pukao u voznji nije istina... Isto kao sto je moguce da u voznji napukne sticna, sama lula ili bilo koji drugi deo bicikla koji na neki nacin trpi silu i nosi deo naseg tela. Ali kada su svi ti delovi od nekog krstenog proizvodjaca koji ima kakav takav renome i mnostvo zadovoljnih kupaca, i sanse za tako nesto se po pravilu svedu na minimum zar ne?


Evo Baxovo misljenje je po meni apsolutno relevantno u ovom slucaju, jer je covek rastavio, sastavio, vozio i prodao more takvih biciklova koji su imali orah lule. Koje je Bax tvoje konkretno iskustvo sa ovakvim lulama. Da li si primetio da su problematicne i ako da, zasto, kako i koliko?

[Fiery]

Da se razumemo, ni ja ne mislim da se nije desilo, samo je prvi put da za to čujem. Čuo sam za više pucanja karbonskih vila nego šrafova lule na orah.

[Bax]

Ja nisam bas prodao gomilu, ali sam rastavio i kupio gomilu
Meni nikad to nije puklo, a pucalo mi je sve i svasta. Srecom nikad nije bilo neke povrede od pucanja.
Lula mi je pukla par puta, ali sam aluminijum, i to mahom od pretezanja dela gde ide volan.

Ako dodje do pucanja tog srafa, a sve moze da pukne, prvo ima sanse da se i kad pukne nece nista desiti, jer u 70 posto slucajeva mora cekic da nabije jabucicu da se odvoji od lule kad se skida.

Drugo ostace ti i tocak i kocnice, jer sama lula ce propasti na dole ako se otkoci jabucica, nece ispasti navise.
Ono moze se desi, ali imas takvih kriticnih mesta kolko hoces pa vozis i dalje taj bajs...

[Gadjan]

Evo Baxovo misljenje je po meni apsolutno relevantno u ovom slucaju, jer je covek rastavio, sastavio, vozio

Gle čuda, logika na delu.

A zamisli da je samo čuo, pročitao na internetu..

[BikeGremlin]

Sve može da pukne. S tim što se neke stvari mogu primetiti. Planiram posvetiti posebnu stranicu baš tome - otkazima/pucanjima delova.

 

Kod šrafa oraha - spomenuo sam na YT snimku vezano za to upravo to da zna često da zapekne (što može pomoći u slučaju da šraf pukne). Ali generalno taj patent je loš. Viljuške ako su urađene kako treba, imaju vrat koji je jači od rama - u slučaju čeonog udara, sa dobrom viljuškom, trebalo bi da se prvo saviju cevi rama, a da viljuška ostane relativno prava. Što isto nije slučaj sa mnogim modernim viljuškama (neodgovorno od strane proizvođača po mom mišljenju, jer dozvoljava da viljuška pukne od zamora materijala, umesto da se prvo jave vidljive pukotine na ramu). Kod karbonskih delova je još gore, jer se, za razliku od metala, pukotine često ne jave na spoljnom delu, tj. ne budu vidljive, dok deo ne popusti skroz i ne pukne.

 

Isti problem imaju i osovine na četvrtku. Dugo traju ti ležajevi (najdugotrajniji od svih drugih patanata za pogon, barem iz mog iskustva). Ali te osovine pucaju usled zamora materijala, na delu koji je pokriven kurblom. A još su manje praktične za proveru u odnosu na lule sa orahom. U slučaju pucanja leve kurble pri pedalanju, telo propada na levo i bicikl neminovno zaokreće na tu stranu (ako se ne padne pri tome) - pravo ka suprotnoj traci, ili pod auto koji pretiče biciklistu. Propadanje na desno vodi van puta. Isto rizičan patent.

 

Ni jedno ni drugo ne puca svaki dan - ali puca. Problem je što puca bez najave, a inspekcija je izuzetno nepraktična (praktično nemoguća).

 

Biciklistička industrija za mnogo stvari ide na uštrb kvaliteta i bezbednosti korisnika, na žalost.

 

Da - kurble mi se nije desilo da puknu, ali sam imao tuđih bicikala sa takvim defektom.

 

Bavio sam se dosta tom temom - čitao iskustva, tehnička objašnjenja zašto i kako se to dešava - jer me je zanimalo kako se to može videti na vreme, zbog lične bezbednosti na prvom mestu.

 

To ništa nije izmišljeno, niti nelogično. Isto kao što se krađe bicikala ipak ne dese velikoj većini biciklista - tako i ovo, ne desi se svakome, ali se dešava. Ljudi to često pripisuju staroj i lošoj opremi, ali koliko se ja razumem - nema veze sa tim. Problem je u samom dizajnu - ne u kvalitetu i izradi.

 

99,9% ljudi nema taj problem. Ali to ne pričam da bih ikoga plašio - već zato što mislim da je neodgovorno to ne kazati, kada već znaš za to.

 

U ovom snimku sam, na 8:00 (trebalo bi da link počne odatle) pričao o luli s orahom i spominjao to što Bax pominje - da često (srećom?) zapekne 

 

[Smasher]

Gle čuda, logika na delu.
A zamisli da je samo čuo, pročitao na internetu..

Ko o cemu, baba o ustipcima.

Nema Gadjane apsolutno nista lose u tome kad covek cita. Zapravo, pismen covek i treba da koristi tu blagodet. Nema potrebe lupati svojom glavom o zid i uciti na tezi nacin, ako je neko pre nas to uradio.

Glup covek ne uci na svojim greskama, pametan se uci na svojim, a najpametniji na tudjim.


Sto se orah lule tice, svestan sam ja da taj sraf moze da pukne, kao i sto sta drugo. Ako bih se vodio tom logikom da sve moze da zakaze, tesko da bih seo na bajs. Cini mi se da cu ostaviti ovako kako jeste, jer sa ovim bajsem predjem maximalno 1000 do 2000 km po sezoni jer ga vozim samo za vreme godisnjeg odmora. Ako kojim slucajem ne daj Boze naucim na tezi nacin, menjacu za Ahead.

[Bax]

Inace odlicno si ovo sve napravio, svaka cast na trud!

Sent from my Redmi 7A using Tapatalk

[Smasher]

Hvala. U sustini ja sam poskidao stare delove i zeleo sam da montiram sve osim pogona za ciju demontazu nisam imao alat. Medjutim u nedostatku vremena nisam to stigao tako da sam poskidao delove i ostavio bajs kod Relje a on je to sve veoma brzo montirao i nastelovao...

Prvobitna zamisao je bila da se montira Shimano 105 5800, jer je provereno dobra grupa ali je bilo tesko naci tu grupu u srebrnoj boji a onda i nable na ovim tockovima ne bi mogle da podrze 11s pa bih morao da uzmem i nove tockove. U zadnjem momentu je uletela ponuda za ovu Sram grupu i nisam se pokajao. Morao sam doduse da kupim novi menjac dugog kaveza ali sve ostalo je top, jako malo vozeno.

Vozao sam juce bajs i ide kao vetar. Zanimljivo kod ove grupe je sto prednji menjac nema trim opciju jer mu i ne treba. Lanac ne dodiruje kavez prednjeg menjaca sem u kombinaciji mali mali i veliki veliki sto naravno ne vozim. Posle jucerasnje voznje od 50 km deluje mi da ova grupa bolje radi nego 105 5700 koju koristim na drugom biciklu.

I sa ovom grupom tezina bajsa je potonula za citavih kilogram. Extra...

[BikeGremlin]

Ko o cemu, baba o ustipcima.

Nema Gadjane apsolutno nista lose u tome kad covek cita. Zapravo, pismen covek i treba da koristi tu blagodet. Nema potrebe lupati svojom glavom o zid i uciti na tezi nacin, ako je neko pre nas to uradio.

Glup covek ne uci na svojim greskama, pametan se uci na svojim, a najpametniji na tudjim.

 

Tako i ja mislim. Mada ima ljudi koji nisu u stanju učiti iz knjiga, kao i onih koji nisu u stanju učiti/zaključivati iz prakse. Neki od njih nipodaštavaju metode kojima nisu vični. Pisao sam na sajtu i o tome    - Teorija, ili praksa?

[Belgarath]

Ne uciti iz knjiga vec iz prakse, se zove priuceno a ne nauceno.

[Dusan011]

Onda smo svi priucili da vozimo bicikle, ne secam se da je neko naucio voznju bicikla iz knjige.

[Smasher]

Isto mozes da kazes i za koriscenje pribora za jelo, vezivanje pertli, plivanje, itd...

Ne moramo ni sve bukvalno da shvatimo. Belgarath je pogodio poentu...

[Dusan011]

Moja poenta je: Da li bi vise voleo da ti neki znalac prenosi znanje uzivo ili da ti zapise svoje znanje u knjigu pa da je citas bez njegovog prisustva i mogucnosti da postavljas pitanja za dodatna objasnjenja. Moj problem je sto sam recenicu "Ne uciti iz knjiga vec iz prakse, se zove priuceno a ne nauceno." shvatio kao omalovazavanje ucenja iz prakse, ja mislim da je ucenje iz knjiga priprema za praksu. Sa knjigama ces se priuciti a sa praksom ces nauciti. Sve te knjige su necija praksa zapisana na papir.

[BikeGremlin]

Lično više volim učenje iz knjiga - brže je.

Ali nisu svi isti - ima kome je puno lakše videti uživo - pa tako brže uči.

 

Ono "priučen" - za mene barem znači kada su u pitanju oblasti za koje je važno (ili barem puno pomaže) ako se zna (i) teorijska osnova (pozadina) materije.

Ljudi  bez iste mogu naučiti isključivo iz prakse, ali u slučaju nekih ređih situacija/komplikacija, često ne budu u stanju shvatiti i rešiti problem.

 

Praktične primere "pručenosti" viđam gotovo svakodnevno na forumima za podršku danas popularnom alatu za izradu sajtova: "WordPress". Dosta ljudi koji su se školovali za nešto sasvim nevezano sa računarima ulaze u "pravljenje sajtova" jer se time može zaraditi. Mnogi rade fenomenalno i imaju puno praktičnog znanja. Ali mnogi od njih ne shvataju (teorijsku) osnovu na kojoj se sve to pokreće, pa neke probleme ne mogu shvatiti (šta im je uzrok), pa samim tim ni rešiti. Dok poznavanje osnove, bez puno prakse, pomaže u tome. Naravno: jagoda na šlagu torte je kada se rešenje na osnovu teorijskog znjanja implementira i potvrdi u praksi - to je onda zaokruženo znanje i zatvoren krug, da tako kažem.

 

Tako da po meni teorija i praksa teško mogu jedno bez drugog. Puno je čovek ograničeniji bez bilo kojeg od ta dva.

Uz lični utisak da je više ljudi koji potcenjuju "suvu teoriju".

 

Primer iz biciklizma: kombinovanje menjača i šiftera. Ako shvataš kako to radi i imaš podatke o dužini sajle koju šifter vuče/pušta pri jednom kliku, kao i podatke o razdaljini koju menjač prelazi za 1 mm pomeranja sajle, lakše je skontati koje od kombinacija će raditi idealno, koje će biti na granici, a koje ne rade baš najbolje.

Da li je to moguće uraditi samo na osnovu prakse? Jeste - ali broj mogućih permutacija je velik, a i može se izgubiti dosta vremena na proveru sajli, bužira, ispravnosti kuke menjača - kod kombinacija koje ne rade zbog neusaglašenosti povlačenja sajle i pomeranja menjača.

 

U tom slučaju - uz čisto "suvo" teorijsko znanje moguće je kombinovanje stvari koje proizvođači navode kao nekompatibilno.

Dok iskustvo iz prakse omogućava šta od onoga što nije 100% kompatibilno u teoriji (ali nelsaganje nije veliko) može ipak dobro da radi.

[Dusan011]

Tako je, teorija i praksa treba da idu zajedno da bi covek zaista naucio nesto. Mozes i ucenje jezika da uzmes kao primer kako se uci iz knjiga, zavrtanj u navrtku. A ovde cu se dalje zaustaviti jer mi se cini da pod ucenjem iz knjiga (koje su opet ponavljam delo necije zapisane prakse) podrazumevate nadogradjivanje znanja, tj. imate neku osnovu naucenu u praksi pa vam je lako citajuci knjigu povezati ono sta u njoj pise sa iskustvom iz prakse. Da li biste nesto od pocetka naucili brze iz knjige bez prethodnog vec dozivljenog prakticnog iskustva, sumnjam. Za mene a mislim i za vecinu normalnih ljudi je bolje i brze ucenje uzivo sa profesorom, nastavnikom, uciteljem, majstorom zanata...

[BikeGremlin]

Tako je, teorija i praksa treba da idu zajedno da bi covek zaista naucio nesto. Mozes i ucenje jezika da uzmes kao primer kako se uci iz knjiga, zavrtanj u navrtku. A ovde cu se dalje zaustaviti jer mi se cini da pod ucenjem iz knjiga (koje su opet ponavljam delo necije zapisane prakse) podrazumevate nadogradjivanje znanja, tj. imate neku osnovu naucenu u praksi pa vam je lako citajuci knjigu povezati ono sta u njoj pise sa iskustvom iz prakse. Da li biste nesto od pocetka naucili brze iz knjige bez prethodnog vec dozivljenog prakticnog iskustva, sumnjam. Za mene a mislim i za vecinu normalnih ljudi je bolje i brze ucenje uzivo sa profesorom, nastavnikom, uciteljem, majstorom zanata...

 

Većinu stvari koje sam u životu učio sam radio upravo obrnutim redosledom: prvo teorija iz knjiga, pa onda praksa.

Ali iz iskustva mogu reći da to nije kod svih ljudi isto.

 

U tom smislu diskusija jeste besmisleno, u smislu - šta je starije: kokoška, ili jaje?

 

Da li je lakše i brže uz (dobrog) mentora? To je nesporno. Samo opet je nekom lakše prvo krenuti sa teorijom, dok nekome treba više i ranije prakse.