На вожњи претходне суботе окупило се петнаестак бициклиста. Већи део је организовао госн. Марјан који је овом приликом одржао поздравни говор и љубазно дао предлог нове руте са успоном до Космаја преко Рогаче. Његова група је одустала од посете пивари, тако да смо се ту поздравили, а нас осморо кренули на задату дестинацију.
Путеви подно Космаја су јако лепи, већини нас одраније познати, али и захтевни на моменте са јаким успонима и низбрдицама. Сама пивара налази се са леве стране пута, није ничим упечатљива, нити означена, па ју је тешко запазити, осим ако се баш тамо наменски не долази. Објекат је минималистички дизајниран и делује помало недовршено (што и јесте). У плану је да се у њему отвори ресторан, а тренутно постоји простор за конзумацију са фантастичним погледом на лепу ливаду и панораму Космаја.
Понудили су нам две врсте пива, али ми смо се определили само за једно са јечменим сладом у белгијском фазону. Не умем тачно да интерпертирам опис тог пива који смо добили од домаћина. Ја сам се уплашио да не донесу милкшејк пошто су у опису поменуте и банане, али срећом пиво је ипак било нормално и одлично. Дружили смо се ту нешто више од сат, а затим најлакшим путем кренули назад ка Београду (преко Сопота и Ђуринаца на авалски пут).
bravo!
