Prethodnog vikenda bio sam u Sloveniji i imao sam priliku da posetim velodrom u Novom Mestu. Evo mali izveštaj, ako nekoga zanima...
Velodrom se nalazi na 5 minuta voženje od autoputa Zagreb-LJubljana u predgrađu Novog Mesta. Gradnja velodroma je trajala oko godinu dana i već nekoliko meseci velodrom je u funkciji iako nije do kraja dovršen. Planirano je još da se izvede unutrašnji plato sa restoranom i dodatne tribine sa svlačionicama ispod. Trenutno se sportisti presvlače u hodniku i toaletu.
Velodrom pored staze za vožnju bicikla ima i atletsku stazu i poligon za dvoranske pripreme atletičara, nešto slično kao u našoj hali u Bulevaru oslobođenja u Beogradu. U planu je da se ovde organizuju i drugi programi, poput koncerata uz postavljanjem tepiha, da se pronađu sponzori, postave reklame i komercijalizuje rad kako bi se pokrili mesečni troškovi eksploatacije koji su oko 15.000eu.
Hala je pokrivena fiksnim balonom sa dvostrukom membranom. Kompresorima se obezbeđuje konstantni unutrašnji pritisak veći od atmosferskog kako bi se održao balon koji nije predviđen da se demontira. Proizvođač je dao garanciju na 20 godina eksploatacije, a smatra se da bi korišćenje balona trebalo da bude 40 godina. Pošto kompresori ne smeju da prestanu sa radom, obezbeđeni su agregati za struju koji imaju sistem autokontrole. Za proveru pale se automatski jednom nedeljno i imaju rezerve goriva tako da bi mogli da rade i nedelju dana u slučaju havarijske nestašice struje. Spolja postoje senzori za vetar i u slučaju jačeg vetra automatski se diže pritisak unutar balona i međumembranskom sloju vazduha kako bi se balon održao u svom projektovanom obliku. Membrana propušta svetlost spolja, a iznutra ne, već difuzno reflektuje svetlost od reflektora. Video sam kako se jačina reflektora kontroliše putem mobilnog telefona.
Pista velodroma je napravljena od drvene obloge i podkonstrukcije, što je uobičajeno kada je u pitanju dvoranski velodrom. Pisti i prostoru za atletska takmičenja pristupa se stepeništem koji ide ispod biciklističke piste. Ona je dužine 250m sa normiranom širinom i nagibima, prema olimpijskom standardu za takmičenja. Na pisti se voze posebne bicikle sa singlspid prenosom bez kočnica i oslobađanja pogona. Probao sam kako to ide, osećaj je jedinstven, malo čudno u prvom trenutku. Da bi se održala bicikla na pisti potrebno je da se vozi minimum 32-34km/h.
Album sa slikama možete pogledati ovde.