Kako sam svojim postom od pre neki dan u rubrici "sugestije", očigledno na neki način i u odredjenoj meri "kumovao" da se otvori ovaj pod-forum, osećam obavezu da prvi nešto napišem. Kako još nema konkretnih tema, a istovremeno se nisam predstavio prilikom registrovanja na ovaj sajt u za to predvidjenom pod-forumu, ja ću ovde, čisto da probijem led, da napišem uopšteno kako sam došao na ideju da kupim e-bajk.
Zovem se Raša, i sportski nadimak mi je Raya. Tako su me zvali kad sam trenirao plivanje, vaterpolo, a do pre par godina trčanje. Ništa od toga nije bilo bog zna koliko ozbiljno, ali sam se u mladosti bavio sportom, i počeo ponovo pod stare dane, kada sam pre 5 godina nagurao 120 kg. Imam 48 godina i iz Beograda sam.
Kao klinac sam mnogo voleo bicikle. Tada sam živeo kod hotela "Jugoslavija" i svaki dan sam posle domaćeg skakao na moju poniku i vozio po tada tek izgradjenoj biciklističkoj stazi sa ekipom iz skole. Promenio sam gomilu tih socijalističkih bicikli, a najlepše sam se navozao sa trobrzinkom i "banana" sedištem. Pre nego što smo se preselili u centar negde sredinom 80-tih godina, pod uticajem filma E.T. sam naravno nabavio BMX, i vozio sam ga dok mi ga nisu ukrali iz ulaza zgrade. To je već bila srednja škola, i počeli da rade hormoni, pa su mi i interesovanja otišla na drugu stranu...
Otkud ja na bajsu ponovo?
Zadnje dve godine imam ozbiljne zdravstvene probleme, koji se izgleda bliže kraju, i rešio sam da se ponovo bacim na dovodjenje forme u red, a sve u nadi da ću barem 2020. ponovo istrčati neki polumaraton. U medjuvremenu sam shvatio da je jedna od glavnih stvari i opasnosti po zdravlje stres, zbog čega sam odlučio da smanjim stres u saobraćaju. Kako u centru postaje skoro nemoguće normalno koristiti auto ukoliko u njemu stanuješ jer izgleda da su javni parkinzi napravljeni za nas koji tu stanujemo, a da ostali koji dolaze u BG baš vole da stanu ispred tvoje zgrade, jer im je to jeftinije 40 dinara, pa po povratku s posla moram po pola sata da se vrtim da nadjem mesto - postepeno sam menjao kola za sve manja i manja i na kraju završio sa Smartom, kojeg sam takodje prodao pre godinu i po dana, kada mi se posao preselio u komšiluk. Od tada sam skroz odmorio glavu.
Kada su nam saopštili da se od ove nove godine selimo na Bežanijsku Kosu, ja sam čvrsto odlučio da novi auto NE KUPUJEM. Tačka.
Gledao sam alternative, i utvrdio da će mi električni bajs biti prava stvar. Moći ću sa njim na posao jedno 8 meseci u godini, pomoći će mi strujom da polako povratim kondiciju, pa da uvedem polako i brzo hodanje i plivanje u program, a jednog dana ponovo i trčanje.
Takodje sam izabrao el.bajs jer idem na posao lepo obučen, a tamo nemam prostor gde bih mogao da se "plaknem" i presvučem, a i ne bi da nosim dodatnu garderobu niti da svakog dana budem na poslu isto obučen, jer sam se u uputu oznojio. Sve u svemu izuzetno praktična stvar s jedne strane, a s druge strane ko hoće može i da isključi asistenciju pa da se iskilavi još više nego na običnom bajsu, pošto moj ima oko 30 kila.
Pre odabira bajsa sam se uglavnom informisao na stranim sajtovima i forumima, a bogami sam gledao i ovde na cikloberzi šta ima u ponudi, pa čitao revieowe o tim biciklima. Ima tekstova koje su pisali stariji članovi iz kojih se lepo može shvatiti koje su razlike i prednosti različih sistema, pa svako može pre odabira šta da uzme barem osnovno da se informiše.
Ja sam izabrao bicikl marke Stromer, kojeg sam i uzeo preko cikloberze, i sa bajsom sam skroz oduševljen. Isti sam uzeo više zbog izgleda jer ne izgleda baš kao bajs za pijac, a nije ni skroz sportski kao MTB, pa da izgledam ko kreten na njemu u odelu.
Toliko od mene, za sada.
