Ok evo jos malo 
U privatnoj poruci sam dobio pitanje oko opreme.
Torbe za bajs su od Ortlieb-a. Ceo Bikepacking set njihov sam uzeo. Dakle, torba za sic, za ram, za korman, i mala jos za korman.
Sator koji je koriscen je sa Amazaona Winterial Elite Single person - https://www.winteria...t-room-for-gear
Kamera je Canon 1200D.
Pakovanje: Torba za korman je nosila sator i podlogu za spavanje (Naturehike, kopija Thermarest-a - odlicna je, stigla sa ebaya), deo hrane i jos par sitnica tipa 2 drybaga i po potrebi dukser i slicno.
U torbi za ram su bili alat, gume, gomila Snickersa i Corny-ja.
U torbi pozadi je bila odeca (relativno malo - 2 majice, 2 gace, 3 para carapa, dukser, kisne pantalone, duge biciklisticke) i set za kuvanje (Robens gorionik i serpica)
U rancu je bila vreca za spavanje (jer je lagana a dosta mesta zauzima), hrana (paste, kuskus) i meh sa 2 litre vode.
Mala torbica osnovne stvarcice, kameru, mapu, gps, noz, itd.
Sto se same voznje tice: Odmah nakon sletanja sam se odvezao do Grindavika na jugu i smestio u kamp. U kampovima se nista ne baca sto je korisno, pa tako ima gomila gasa za gorionike for free npr, sto sam uzeo. I odlicne bici mape takodje.
Drugi dan voznje sam otisao do Rejkjavika i tamo ostao 2 noci u gradskom kampu. Jedan dan sam iskoristio za setnju po gradu i istrazivanje svega - o prevozima, vremenu, vetru, putevima, stanju recnih tokova, itd.
Sledeci dan sam seo na bus i otisao na istok ostrva (mesto Hofn). Tu sam isto ostao dva dana da bih otisao do plaze Stokksnes, sa pogledom na Vestrahorn planinu. Taj dan vreme nije moglo biti gore (vetar, kisa, niski oblaci), ali je to bas doprinelo utisku kako sve ume da bude surovo tamo. Planinu video nisam, ali me je okean odusevio. Bas izaziva strahopostovanje.
Tek tada pocinje bici tura zapravo, i krecem ka jugozapadu. Prelazim 130km u jednom danu zbog jakog vetra u ledja. Na putu do sledeceg kampa prolazim kroz Vatnajokull nacionalni park i glacijalno jezero Jokulsarlon (na slikama jezero sa ledom). Zanimljivo je da se jezero izliva u more i komadi glecera, sante, nakon sto upadnu u more talasi ih vracaju na plazu, pa je plaza sva u santama. Nemam na slikama ali jako je lepo i strasno (sante su ogromne, mogu misliti kakvi ih talasi izbace tu). Kampujem u mestu Svinafell.
Naredni dan odlazim do vodopada Svartifoss - biciklom do parkinga, a dalje peske oko 45min uz planinu do vodopada (na slikama vodopad sa onim cetvrtastim formacijama). Nakon vodopada bicikliranje do Kirkjubaejarklaustura 
Iznad mesta je jezero na litici, pola sata hoda. Slike nemam jer je bilo uzasno vreme pa nisam vadio kameru, ali prilicno impresivno - google.
Sledeci dan ulazim u planine, pocinje makadam i vozim se do mesta Holaskjol. Zapravo nije mesto nego samo highland center - pl. dom sa prostorom za kampovanje. Tu nije bilo prelazenja reka, ali prilicno zahtevan teren (dosta strme uzbrdice i dosta guranja bicikla).
Sledeci dan voznja do Landmannalaugar-a. Na putu do tamo sam pregazio oko 30 reka. Neke su bile i zajebane, iznad kolena i dosta brze. Voda je led ledena. Glacijalne reke su sive i nose pesak i kamenje pa dobro izlupaju noge, pored te hladnoce, odvratno.
Landmannalaugar (prirodni rezervat Fjallabak) - Mesto je poznato po toplim izvorima i po specificnim planinama od rhyolite-a, narandzaste boje (prepoznacete na fotkama). Meni mozda i najlepse mesto koje sam ikad video (za sada) 
Tu ostajem dve noci da bih isao na pesacenje i penjem se na Blahnjukur (Plavi vrh u prevodu - na fotkama zaista plava planina okruzena narandzastim). Svaka planina tamo je naravno nekadasnji vulkan, tako da ima najrazlicitijih oblika zavisno od nastanka - da li je bila ispod glecera pri erupciji, sta se desavalo u toku erupcije, itd. Landmannalaugar lezi na aktivnom vulkanu pa otuda i izvori tople vode. Citave reke se formiraju i ljudi se tu kupaju (nema na fotkama, nisam hteo zbog privatnosti ljudi naravno). Odlicno je iako dosta smrdi na sumpor. Svuda u vodi plutaju mrtve biljke (skuvane) . Meni je bilo fantasticno posle celodnevnog bicikliranja i smrzavanja u rekama. Ovde upoznajem dvoje biciklista, jedan englez i jedna devojka iz Belgije. Oboje sami putuju. Dosli smo isti dan, i otisli nakon dva dana na tri strane sveta.
Ja sam otisao dalje na zapad. Pored aktivnog vulkana Hekla. Islandjani ga se plase jer je imao cak 4 erupcije u prethodnih 70 godina. Svaki put je seizmicke promene pokazao tek 30-80 minuta pred erupcije, tako da je jako nepredvidiv. Po prilasku nailazim na table upozorenja sa uputstvima za slucaj erupcije. Poslednja erupcija ovde je bila 2000. godine i cela okolina je jako suva, sve je relativno sveze i deluje strasno. Sjajan spust po utabanom pesku, skoro 50km sa vetrom u ledja. Brzine i oko 70kmh.
Tu stizem do mesta Hvolsvollur i nocim. Naredni dan odlazim do mesta Vik. Tu sam isao da vidim Reynisfjara plazu sa slicnim formacijama kao na Svartifossu. Bila je guzva pa mi nije bilo interesantno za fotkanje. Ima dosta ptica ovde. Najpoznatiji je puffin (ne znam na srpskom da li postoji rec). Ima ih na hiljade, prelepi su ali dosta sitni pa nisam uspeo to da uslikam.
Odatle opet idem na zapad, pored Seljalandsfoss i Skogafoss vodopada. Odlazim do mesta Thorsmork. Ovde je veliki kamp jer je to mesto pocetak pesackog treka, jednog od najpopularnijih na Islandu - Laugavegur. Tu nocim i sledeci dan idem na pesacenje do kratera vulkana Eyjafjallajokull, iz 2010. godine. Celo jutro je bila bas gusta magla, ali na oko 900mnv izlazim iznad oblaka i prizori su nestvarni. Sa obe strane treka su dva glecera. Izlazim na vrh kratera i kuvam sebi pastu za rucak.
Naredni dan da ne bih isao istim putem odlazim na sever do prvog mosta preko kanjona Markarfljotsgljufur. Ovaj deo puta je zapravo pesacki trek koji sam pomenuo, tako da trosim ceo dan na to, jer je uzasno tezak za bajs. Prelazim kanjon i nastavljam ka zapadu, nizbrdo i vetar u ledja opet, ali uzasan put (krupan kamen). 103km offroad-a za 1 dan.
Ovde je manje vise putovanje zavrseno i narednih 5 dana se odmaram i krecem ka Keflaviku polako - oko 50km dnevno i uzivanje u ravnici. Manje vise nista interesantno ovih dana pa nema ni fotki
Od problema - pukao je nosac bidona (zalepljen duct tapeom). Puklo je 6 zica na zadnjem tocku (u toku puta zamenjeno cetiri, mrzelo me da skidam disk da bih zamenio i preostale dve.) Vreca za spavanje u par navrata nije bila dovoljno topla, definitivno nauk za sledeci put. Uvek uzeti vrecu za jos 10 stepeni nize temperature od propisane.
Ukupno 920km na biciklu, i oko 100km pesacenja.
Sto se pomenutih finansija tice. Ukupno je potroseno 1200eur tamo, ali moglo je biti nize (kupljen novi punjac i powerbank, i neki pokloni).
Islandska kruna je priblizno iste vrednosti kao i nas dinar. Kampovi oko 2000 kruna uglavnom, a hrana je racunajte 3x skuplja nego kod nas. Citao sam dosta blogova i mnogo cikloputnici tamo kampuju na divlje. Meni se to kao ideja nije svidelo, vec sam pisao o netaknutoj prirodi tamo i hteo sad da ispostujem njihova pravila i propise. U sustini ne mora da bude toliko skupo putovanje. Sve se placa karticom. Ni ja nisam verovao, ali u najvecoj zabiti u planinarskom domu mozete platiti karticom. Kes tamo skoro pa i ne postoji.
Pokusao sam da nacrtam rutu na ridewithgps ali ne uspevam jer putevi kojima sam prosao nisu ucrtani. Kad budem imao vremena nacrtacu i izvaditi iz Garmina sta je upotrebljivo pa sastaviti celu rutu i okaciti.
Pozdrav
kao i odvažnost da se tamo uputiš. Izvinjavam se, nesmotreno napisah da je ovo putovanje nekome "domaći zadatak" peckajući nečiju sujetu, jer mi je jasno da je ovde na sajtu prezentovano dosta i zahtevnijih i težih i dužih putovanja. Ali Island nam je priznaćete prilično nedostupan, pa je moja "zavist" veća samo u tom pozitivnom smislu. 
