Поздрав колеге бициклисти!
Моје име је Петар и имам 22 године.
Као што стоји у наслову, писаћу о путовању на море у Црну Гору преко Босне и Херцеговине. Пут је трајао од 11.07. до 19.07. Прешао сам 768 километара, било је око 9000 метара успона, за 45 сати вожње.
Почећу са описом бицикла и опреме. У питању је Author Compact, произведен негде 2003. Група Altus 3х7 брзина, V-brake кочнице са Clarks пакновима. Точкови Alex rims Y2000 са 36 жица по точку. Гума предња Schwalbe Road Plus 700x28c, задња нова Continental такође 28с. Седиште Selle Royal Viento, изузетно добро седиште за дуга путовања. Бицикл је без проблема издржао пут, једино је задњи точак добио мало луфта у конусима али се то сређује врло брзо.
Од опреме сам имао шатор, врећу за спавање, ствари (бициклистичке и памучне), два бидона од 800мл и нешто хране и мало алата. Од опреме за вожњу имао сам четири мајице, два шортса од ликре и једну танку тренерку од материјала сличном ликри. Уз то све рукавице, танка јакна, као и обавезна кацига и флуоресцентни прслук.
Први дан: Топола - Мокра Гора (162.7 km +2219 m / -1870 m)
Почетак пута је из једног места у близини Тополе, преко Рудника до Чачка. Од Чачка кроз Међувршје до Ужица, одакле се наставља до Кремна преко Мачката и Шљивовице. Крајња тачка првог дана је била Мокра Гора. Време првог дана је било добро за вожњу, с тим што је падала киша на Мокрој гори неких 45 минута. То је спустило температуру и олакшало успон до Дрвенграда и места где сам преспавао, близу граничног прелаза.
Највећи успони су након Ужица и пре Кремна, где може бити напорно посебно ако је врућина.
Домаћину Драгану и породици овим путем захваљујем на гостопримству.
Други дан: Мокра Гора - Фоча (98.4 km +1547 m / -1704 m)
Магловито јутро другог дана и спуст све до границе. На обе границе минимано задржавање, похвале за рад службеника.
Пут ка Вишеграду добар, без много саобраћаја. Ко није био, а има прилику, треба да посети Вишеград. Каменград такође, нешто сасвим другачије на нашим просторима.
Настављам према Фочи, преко Горажда и Устиколине. Неколико километара након Вишеграда почињу тунели. Има их пуно, и треба бити посебно обазрив приликом вожње кроз тунел јер су често неосветљени. За такве услове обавезно јако осветљење, да би се избегле потенцијално опасне ситуације. Сам асфалт у тунелима је доброг квалитета, али је било пар шахтова који нису у нивоу и на то обратити пажњу.
Следи кратко задржавање у Горажду.
Након Горажда настављам ка Устиколини, где свраћам у ресторан "Дрина", Све похвале за конобара и храну, ко је у пролазу неће погрешити ако сврати.
Негде око 14 часова стижем у ауто камп Дрина, на 2 километра пре Фоче. Камп се налази уз саму обалу Дрине, и популаран је како домаћим тако и страним туристима. Све похвале за камп и за власника Бранка. Све је чисто, сређено, има довољно места за камповање. Ту су и собе. У склопу кампа се налази и купатило, чесме са водом за пиће, WiFi мрежа је доступна свуда у оквиру кампа. Такође, ту је и ресторан домаће кухиње.
Треба споменути да се температура спушта за неколико степени како прилазите реци. Ако неко буде камповао, без добре вреће у том делу кампа може бити јако хладно током ноћи. Нисам имао тих проблема, с обзиром да је врећа коју сам користио јако добра, и шатор се налази на другом крају кампа.
До кампа сам с намером стигао раније, иако сам могао још да возим одучио сам да одморим цело поподне, јер је следећег дана следила јако захтеван део пута, о чему ће бити речи у наредном делу поста.
Трећи дан: Фоча - Требиње (143.3 km +2202 m / -2334 m):
Крећем негде око пола 7 ујутро. Поново магловито јутро, с јако ситном кишом која није сметала у вожњи. Преко Фоче, села Пријеђел стижем до Тјентишта. При успону ка Пријеђелу маговито јутро се претворило у сунчан дан, и с леве стране почињу да се виде врхови околних планина.
Следи спуст ка Тјентишту, улазак у национани парк Сутјеска и пролазак кроз невероватно лепе пределе.
Пут је одличан и води дуж реке Сутјеске, са јако мало саобраћаја, и неколико кратких тунела. Након обиласка споменика настављам пут ка Чемерном.
Успон на Чемерно је био најзахтевнији успон на овом путовању. Сви који планирају да возе на Чемерно, битно је да имате довољно воде и хране, јер колико се сећам сем једног ресторана нећете имати где да купите храну или сипате воду. Очекивао сам чесме с водом, али колико сам видео није их било све до Гацког. Успони су дугачки, и када је висока температура може бити јако напорно. С друге стране, природа одузима дах. Планине и кањон остају у позадини, а поглед је награда за напор.
На самом превоју следи тунел дужине око 2000м, који је, по речима мештана, пуно олакшао пут ка Гацком. Уместо тог тунела пре је употреби био пут преко планине, од око 12 километара. Тунел је одлично осветљен, а треба имати на уму да је у тунелу јако хладно. Пре уласка обавезно обући још један слој одеће.
Након тунела следи спуст до Гацког, поред језера Клиње.
У Гацком упознајем жену из Енглеске, која је већ неколико дана на путовању Балканом. Пут је води даље ка Мостару, а мене ка Требињу.
Пролазим Гацко и равно Гатачко поље.
Пут је доброг квалитета, са благим успонима и низбрдицама. Следи спуст ка Билећи, па вожња око Билећког језера ка Требињу.
Тај део пута је блага узбрдица, све до неколико километара пре Требиња где се наилази на спуст све до града. С леве стране је одличан поглед ка граду.
Први пут сам у Требињу, и одушевљен сам. Град је прелеп, чиста и хладна река Требишњица протиче кроз град, па би и љубитељи риболова могли да се опробају у лову пастрмке.
У Требињу остајем и наредног дана. Преноћиште налазим на неколико стотина метара од центра. Госпођа која издаје собе је врло пријатна жена, излази у сусрет максимално. Кога интересује преноћиште, контактирајте ме за више инормација.
Пети дан: Требиње - Сутоморе (116.4 km +1646 m / -1918 m)
Следи релативно захтеван успон ка граници између РС и ЦГ. Крећем око 6 ујутру. Након првог успона, следи висораван где је пут скоро прав неколико километара. Након те деонице, ако се добро сећам знака, следи успон од 12%, који се смањује непосредно пре границе. Пут одличан, скоро без саобраћаја.
На границама минимално задржавање, од око 10 минута.
Таксу на уласку у ЦГ не плаћам, већ службеница даје знак да прођем.
Пут ка Херцег Новом је добар, међутим треба бити обазрив јер возачи брзо возе и претичу у кривини. Имам утисак да је мало већа опасност током вожње него Србији и БиХ.
И коначно, море.
Залив скраћујем трајектом, за који је карта била 1 евро. Даље Јадранском магистралом настављам до Сутомора. Свраћам у Будву и Тиват да мало одморим. У Сутоморе стижем увече око 18 часова, где налазим смештај на неколико минута од центра, и одлучујем да останем и наредног дана
Седми дан: Сутоморе - Бар (28.0 km +186 m / -174 m)
Из Сутомора без журбе крећем око 8 сати, након чега убрзо стижем у Бар. Бар оставља јако добар устисак. Тамо проводим остатак дана и посећујем родбину. Град делује растерећено од гужве у односу на остале градове на обали, широке улице и шеталишта дају мало више простора за вожњу и шетњу.
Осми дан: Бар - Подгорица (88.6 km +1293 m / -1270 m)
Око 6 крећем ка Подгорици преко Петровачке стране, јер пролаз кроз тунел Созина није дозвољен бициклистима.
Успон није био толико тежак, само је битно кренути када није врућина и имати довољно воде и хране. Након успона следи спуст као награда, и то све до Скадарског језера. Треба бити мало пажљивији након укључења возила од тунела Созина па све до Подгорице. Тај пут је колико сам видео доста оптерећен, и помало узак за мимоилажење шлепера а да не угрозе бициклисте и пешаке.
У Подгорицу стижем око 12:30 часова.
У граду остајем до краја дана. Смештај налазим у једном хостелу недалеко од центра.
Први пут сам у Подгорици, поподне проводим са другарицом и обилазимо интересантна места која Подгорица нуди. Брдо Горица, мостове на Морачи, центар града, ...
Вече у хостелу пролази уз добро дружење и добру вечеру. Путници из Француске, Аустрије и Португалије, колега бициклиста из Италије. Сви одушевљени Балканом.
Девети дан: Ужице - Топола (109.5 km +1063 m / -1138 m)
Последњег дана путовања, пут скраћујем возом из Подгорице до Ужица, одакле настављам бициклом до куће.
Карта је била 15 евра, а за бицикл 4 евра. Касније сазнајем да је карта за бицикл неважећа након границе, међутим службеник након преласка преко границе није хтео да наплати додатну карту јер силазим у Ужицу. Бицикл стављам на крау воза и везујем за ручку од врата како бих га учврстио.
Из Ужица крећем у 16:55 и журим да стигнем што пре, мрак пада негде између Горњег Милановца и Рудника. Следи мало ноћне вожње, и кући стижем око 22 часа.
Све у свему, задовољан сам путовањем. Прошао сам кроз много лепих предела, упознао мештане многих места, видео нешто о чему сам раније само слушао из дединих прича.
Уколико имате неких питања, слободно питајте!
Видимо се на друму!
Цене ресторана су углавном ниже, што се најбоље види у мањим местима. Врећа не треба бити много дебела јер се човек врло лако озноји у таквој врећи, што испада лоше решење. Треба бити мало лаганија, па ипак ако није довољно топла један слој памучне одеће ће решити тај проблем. Такође, пре спавања обавезно добра вечера, и следи миран сан. У Мокрој Гори сам спавао код пријатеља, тако да врећу и шатор тога дана нисам ни дирао.
