Ja sam mislio da sacekam Igora, posto je on pokrenuo temu a i da ne stavljam treci dan pre nego sto on stavi drugi... Mada, on ima mnogo vise fotki, a i slikao je pristojnim aparatom za razliku od mog jeftinog telefona, tako da on ima mnogo vise toga da pokaze nego ja.
Znaci, nasao sam opravdanje da stavim fotke - evo idu.
Treci dan: Od Dimova, preko Belogradcika i pecine Magure (koju smo preskocili), nazad u Zajecar.
Ovaj dan je definitivno bio najbolji i najlepsi, mada je i prvi dan bio jako lep, zbog deonice Zajecar-Rajac-Negotin. Ipak, ovaj je bio lepsi.
Prakticno odmah smo se (konacno) skinuli sa magistrale i krenuli praznim putem kroz divne pejzaze ovog tipa:
i takvim krajolicima smo vozili sve dok se nije pojavio Belogradchik, sa tvrdjavom iznad i stenama svuda okolo
Tu smo konacno dosli i do lepog spusta, na cijoj polovini smo naleteli i na prvu cesmu - hladna, ukusna voda, koju sam ja iskoristio i da napunim sve sto sam imao ali i da ohladim glavu i ruke. Ulaz u grad je poprilicno hard core, potpuno industrijski u svakom smislu (slikao sam iz takvog ugla da se ne vide dalekovodi, transformatori i razna druga cudesa kojih je bas dosta tu)
Posto sam ja tu vec bio spreman za svoj drugi dorucak, ili rani prvi rucak, ili kako god da ga nazovemo, a Igor je izgleda uvek spreman da se nesto calabrcne , a jos smo naleteli i na ovo (чорба, шкембе, наливна бира)
resili smo da tu prezalogajimo. NIsu imali reklamiranu gurmansku vesalicu, ali su zato imali kebapce za 0.6 leva po komadu (0.3 evra), pa smo se pocastili. Ta klopa nam je dala bas dosta snage, mada su se noge i malo ulenjile a moje oci su krenule i da pokusaju da se zatvore
E, nakon toga smo parkirali bicikle kod biletarnice, platili tih 6 evra za dve karte za tvrdjavu, i krenuli. Sam ulazi ne deluje nesto specijalno - ulaz k'o ulaz u tvrdjavu.
a ni unutra, osim sto je prostrano, nije izgledalo kao nesto sto bi kod nas izazvalo neku jacu reakciju.
Ja sam se samo nadao lepom pogledu ka gradu (na levo na slici iznad), mada me intrigiralo gde vodi ono stepeniste na brdu iza. Tj ovom:
Krenuli smo da se penjemo
a iza nas je sacekalo iznenadjenje. Tu ima dosta da se hoda i vere, jer su te stene uglavnom velike, ali svaki pogled na desno ili napred (kada ga nije zaklanjala neka stena) je bio ludilo.
Nastavak ce ocigledno ici u narednom postu jer je, po obicaju, aploudovanje na ovaj forum teska muka i rad i sada jednostavno odbija da prihvati ista dalje. Ciklo, uradi nesto ako cemo da stavljamo fotke, a meni svaki put pripadne muka