15 replies to this topic

[chamade]

Kao što naslov i kaže.. Vlaška magija. 

 

Drug Boris i ja.. idemo da vidimo tajne Vlaške magije, vile, zmajeve, tvrdjavu Belogradčik i Magura pećinu. 

 

Dakle, jedna kraća tura za početak da malo protegnemo bisage. Za sad najava.. ostatak kad se vratimo za 3-4 dana.

[Boris_volimCorbe]

Dakle, krenuli smo Igorovim kolima u Zajecar u nedelju ujutru a seli na bicikle istog dana u podne. Turu smo zavrsili u utorak oko 6 popodne, seli u kola i u Beograd se vratili malo pre ponoci. Znaci, za manje od tri dana iz kuce i nazad.

Bas fina tura - ne nesto teska, ali sa dosta jako lepih krajeva.

 

Slike uskoro, a za sada evo mog treka.

https://ridewithgps.com/trips/22666337

 

i jedna slika, tek da zagolica.

[sajkotik]

Opa, teaser ...

 

Ponovo ste bili vanzemljaci ! 

[chamade]

Da ne ostane samo na naslovu.. 

 

Konačno na red dodje i Vlaška magija- Produženi prvomajski vikend, lepo vreme, dobro raspoloženje. 

Drugi član Boris_volimCorbe kao i obično.. nisam mu ni objasnio plan do kraja a on ga već prihvatio. 
Startna-ciljna tačka ovoga puta bila je iz Zaječara.. grad prvenstveno poznat po pivu.  
Domaćin, moj imenjak Igor priredio nam je fantastičan doček. Ovom prilikom se zahvaljujemo na divnoj dobrodošlici, odličnoj gibanici i onom kolaću sa džemom. Divna porodica, sa toplim osmehom.. bilo mi je zadovoljstvo upoznati ih.
Bela ladja, tj Renault od 27 leta bio je i ovoga puta na visini zadatka.. on je bio zadužen za prebacivanje bicikala i opreme do Zaječara i nazad. 
Vile, ili bolje da kažem "Vlajne".. ima ih u ovim krajevima svuda. Da li su dobre ili zločeste.. to nismo saznali.
Zmajevi.. bio bih srećniji da sam naišao na jednog velikog zmaja. Umesto njega naišao sam na stotine malih zmajeva koji ne bodu već grizu.. ti zmajčići, tj komarci su nam stavili do znanja da se otrov ipak u male bočice sipa.  
Drumski ratnici.. to smo valjda nas dvojica.. i još poneki gan sa zapregom. Sve je to manje-više isto.. čergari k'o čergari.. neki sa konjima, neki sa biciklima. 
Rumunija je sa moje tačke gledišta već vidjena pa je ovoga puta bila samo u svojstvu tranzicije. Bulgarija.. kraća poseta baba Vidinoj tvrdjavi bez ulaska u istu jer je pri prethodnoj poseti pre neku godinu bilo pehova. I sad je bio peh.. otišla guma na Borisovom biciklu. Znači, baba Vida i posle nekoliko vekova izgleda ne miruje. Sledeći put ovde dolazim sa belim lukom. 
Tvrdjava Belogradčik.. magično mesto.. ko nije bio treba da dodje i da vidi jedinstveno delo prirode. 
Pećina Magura.. došli smo do nje i produžili dalje jer je nekoliko faktora radilo protiv nas. Nedostatak vremena kombinovan sa vremenom potrebnim za obilazak 2km duge pećine + pomalo nerealna cena ulaznice. Ostavljena je za neku drugu priliku.. neće ona nigde pobeći. Ostatak puta.. vozikanje kroz Bugarska sela do granice sa Srbijom. 
I na kraju sumanut spust od Vrške Čuke do ka Zaječaru.. tu se ne ide, tu se letiiii.  
Ukratko, odličan produženi vikend. Istočna Srbija.. dovoljno lepa i mistična što može da znači samo jedno.. " vratiću se ponovo  ". 

 

Fotografije iz prvog dana na putu kroz Vlašku oblast u Srbiji. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Boris_volimCorbe]

Ja sam na turu krenuo fizicki rovit, jer sam pre par nedelja zeznuo rame i ono nije bilo u najboljem stanju kada smo krenuli. Ali nije da su rame i ruka nesto bitni kada vozis bicikl, je li tako? A i ti putevi kroz istocnu Srbiju, kao i taj deo Rumunije i Bugarske - to je sve super razvijeno i putevi nisu truckavi, je li tako? Ma da, naravno. Haha.

Ali, postoje prioriteti, i oni se postuju cak i kada nisu od one najmudrije sorte. Tako sam i ja resio da ce ruka i rame da cute i trpe, posebno s obzirom da sigurno ne bi hteli da se tih par dana menjaju sa butinama - je li tako, tako je!

[Boris_volimCorbe]

Prvi dan: Od Zajecara do livade prepune komaraca iza Balta Verde u Rumuniji

Posle odlicnog dorucka kod porodice Mitic u Zajecaru, a zatim kafe, domace limunade a zatim i raspakivanja/pakovanja, krenuli smo nesto malo pre podneva prema severoistoku tj prema Halovu. U torbama smo obojica imali po nekoliko komada gibanice i po komad hleba sa przenim domacim kobajama, plus Igor nesto slatko a ja gomilu mladok luka (domaceg tj iz njihove baste), sve od Mitica. Divni ljudi, nema sta.
Vrlo brzo po izlasku iz Zajecara je doslo i zagrevanje u vidu penjanja na brdo ka selu Halovo.

Meni je ovo drugi put da prolazim ovim putem - proslog leta sam na svojoj turi oko Srbije prosao istim putem, samo suprotnim smerom, i zato sam i rekao Igoru da bi bila steta ne proci tim krajem. Ko nije tuda prosao biciklom - prodjite ako vam se ukaze prilika, jer je voznja konstantno prijatno goredoliranje kroz predele koji se stalno smenjuju i uvek su jako lepi. Saobracaja nigde, sve pusto. Put nije najbolji, ali nije ni krs da ometa uzivanje.

Vazduh je bio vruc ali je ceo dan rezio neki vetar sa istoka/severoistoka, zbog koga sam ja obukao dodatni windstopper prsluk. Rame i ruka su cvileli sto od hladnog vetra sto od truckanja, ali ko trpi zlo ne misli i ne pada sam u rupu, i tome slicno.
S obzirom da nam je cilj bio drugde nismo se peli na rajacke pimnice, ali smo zato pauzu napravili na mozda kilometar severno odatle, na istom mestu gde sam proslog leta napravio pauzu i rekao sebi da zapamtim mesto. Razlika je u tome sto je celo to odmoriste sada bilo pod vodom, ukljucujuci kameni sto i stolice. Slika 4 u ovom postu od proslog leta je sa istog mesta, a sada bih bio u vodi do struka da sam pokusao da napravim istu sliku (plus, svo to kamenje se nije ni videlo sada)
https://www.2bike.rs...-2017/?p=220586
Dakle, nije se videlo kamenje, ali se videla gibanica, videle se kobaje i video se mladi luk - MLJAC!

Odatle nije ostalo mnogo do Negotina, ali smo samo malo dalje - kod Rogljeva - stali na kafu (pretposlednja Igorova slika) i zamalo tu i zaspali. U Negotinu smo kupili neke preostale sitnice i otisli na prelaz na HE Djerdap 2.

Evo i jedan obavezni selfi, sa mosta preko rumunske strane Dunava, ka selu Balta Verde.

 

Malo nakon toga, na pola puta izmedju Balta Verde i sela Izvoarele, smo sisli sa puta i odgurali bicikle par stotina metara dalje kroz travu i pesak. Digli satore i zavukli se unutra. Nije bilo sedenja, nije bilo spramanja hrane napolju - komaraca milijarda. Po kubnom metru.

[Boris_volimCorbe]

Drugi dan: Kroz Rumuniju, do Vidina u Bugarskoj i spavanje u Dimovu.

Ujutru smo se spakovali na brzinu, izasli na dzadu koja prati Dunav rumunskom stranom, i krenuli.
Ta deonica je lepa, posebno onome ko voli ravnicu. Nije bas skroz ravno - vise je talasasto - ali je bilo vise onih dugackih pravaca na cijem pocetku iskljucis mozak i onda samo vrtis pedale...

Kao sto rekoh, bilo je dosta lepih pejzaza, ali ko na ravnicu nije potpuno navikao njemu sve to postane i pomalo dosadno jer su pejzazi slicni. Osim toga, vetar nas je bas fino gulio najvecim delom dana. Ali, da ne zvucim negativno - bilo je lepo voziti tuda, iako ne bih voleo da je trajalo duze od jednog dana.

Prolazili smo kroz zanimljive gradice sa zanimljivim kucama i ljudima - uglavnom siromasniji krajevi, vlaski i romski. U jednom od njih je covek koji je gurao kolica a radio je na svojoj kuci, meni viknuo "kom, arbajt!" sa ociglednom porukom "mogao bi da prestanes da se zajebavas i dodjes da malo radis, a?". Evo, samo sto nisam haha - cao, zum!

Jedna stvar koju sam primetio u ovom delu Rumunije (ukljucujuci onaj niz Dunav izmedju Bele Crkve i Kladova), je da, kao i kod nas, usputnih cesama sa dobrom vodom ima svuda. Toliko da sam to uzeo zdravo za gotovo, sto se pokazalo pogresnim kada smo krenuli kroz Bugarsku. Na ovoj, koja je bila cudna jer je voda isla bas jako a nigde veceg brda, a sto Igor rece nije valjda vodovod jer voda ide stalno i debelim mlazom, smo napravili pauzu da se dopune bidoni i flase, i smaze Milka cokolada.

Zatim je dosla granica izmedju Rumunije i Bugarske. Isti kontejner, a rumunski i bugarski carinici samo kroz prozorce u zidu munu pasos i cela prica se zavrsi na jednom mestu. Onda lagano preko velikog (i meni poprilicno ruznog) mosta preko Dunava, pa u Vidin koji je nekih 6-7km odatle.

U Vidinu odmah u menjacnicu, mada je prva stvar koja se u Vidinu desila to da sam shvatio da mi je pukla guma. Nakon cetiri na turi proslog leta, evo ovo je bila broj 5., ali ovog puta je to bila prednja. Zbog toga smo skratili posetu gradu, pa smo nakon prodavnice i rada na gumi, zaseli na magistralu i krenuli na jugozapad. E da, pre polaska smo pojeli i po konzervu veoma dobrog pasulja sa nekim mesom (narezak, kobaja?), a pre toga smo se provozali i stali kod tvrdjave Baba Vida, kao i u prodavnici suvenira gde je Igor kupio magnetice.

Do kraja tog dana smo vozili ka jugozapadu, magistralom ka Dimovu. Ispostavilo se da je ona bas opterecena kamionima, mada je gro saobracaja ipak isao suprotnim smerom. Dodatni problem - mnogo vise meni nego Igoru, koji pije znacajno manje vode od mene - je predstavljala voda, koje nije bilo nigde ni po Vidinu a ni na putu usput. Na kraju sam morao da je kupim na pumpi na samom ulasku u Dimovo, a nedugo zatim smo i stali da zanocimo. Mesto za sator je bilo lose na vise nacina - ja sam spavao skroz nizbrdo, sa dva ogromna busena ispod sebe, tako da sam se cele noci borio sa nizbrdicom, dok su druga losa stvar bili komarci. Ali, jos nisam naisao na takav problem koji bi me na turi sprecio da spavam, pa je tako bilo i ovde.

[sajkotik]

'ajde bre postavljajte još te slike ! Vidim ruka i rame junačko se opravili u toku vožnje ? Mislim, dobre su slike, pa pretpostavljam da je tako

[Boris_volimCorbe]

Ja sam mislio da sacekam Igora, posto je on pokrenuo temu a i da ne stavljam treci dan pre nego sto on stavi drugi... Mada, on ima mnogo vise fotki, a i slikao je pristojnim aparatom za razliku od mog jeftinog telefona, tako da on ima mnogo vise toga da pokaze nego ja.

Znaci, nasao sam opravdanje da stavim fotke - evo idu.


Treci dan: Od Dimova, preko Belogradcika i pecine Magure (koju smo preskocili), nazad u Zajecar.

Ovaj dan je definitivno bio najbolji i najlepsi, mada je i prvi dan bio jako lep, zbog deonice Zajecar-Rajac-Negotin. Ipak, ovaj je bio lepsi.
Prakticno odmah smo se (konacno) skinuli sa magistrale i krenuli praznim putem kroz divne pejzaze ovog tipa:

i takvim krajolicima smo vozili sve dok se nije pojavio Belogradchik, sa tvrdjavom iznad i stenama svuda okolo

Tu smo konacno dosli i do lepog spusta, na cijoj polovini smo naleteli i na prvu cesmu - hladna, ukusna voda, koju sam ja iskoristio i da napunim sve sto sam imao ali i da ohladim glavu i ruke. Ulaz u grad je poprilicno hard core, potpuno industrijski u svakom smislu (slikao sam iz takvog ugla da se ne vide dalekovodi, transformatori i razna druga cudesa kojih je bas dosta tu)

Posto sam ja tu vec bio spreman za svoj drugi dorucak, ili rani prvi rucak, ili kako god da ga nazovemo, a Igor je izgleda uvek spreman da se nesto calabrcne , a jos smo naleteli i na ovo (чорба, шкембе, наливна бира)

resili smo da tu prezalogajimo. NIsu imali reklamiranu gurmansku vesalicu, ali su zato imali kebapce za 0.6 leva po komadu (0.3 evra), pa smo se pocastili. Ta klopa nam je dala bas dosta snage, mada su se noge i malo ulenjile a moje oci su krenule i da pokusaju da se zatvore

 

E, nakon toga smo parkirali bicikle kod biletarnice, platili tih 6 evra za dve karte za tvrdjavu, i krenuli. Sam ulazi ne deluje nesto specijalno - ulaz k'o ulaz u tvrdjavu.

a ni unutra, osim sto je prostrano, nije izgledalo kao nesto sto bi kod nas izazvalo neku jacu reakciju.

Ja sam se samo nadao lepom pogledu ka gradu (na levo na slici iznad), mada me intrigiralo gde vodi ono stepeniste na brdu iza. Tj ovom:

Krenuli smo da se penjemo

a iza nas je sacekalo iznenadjenje. Tu ima dosta da se hoda i vere, jer su te stene uglavnom velike, ali svaki pogled na desno ili napred (kada ga nije zaklanjala neka stena) je bio ludilo.

 

Nastavak ce ocigledno ici u narednom postu jer je, po obicaju, aploudovanje na ovaj forum teska muka i rad i sada jednostavno odbija da prihvati ista dalje. Ciklo, uradi nesto ako cemo da stavljamo fotke, a meni svaki put pripadne muka

[Boris_volimCorbe]

Elem, gde sam stao? A, da, ludilo od pogleda. TIpa one fotke u mom prvom postu tj ovakve stvari:

a ovo je pogled sa druge kote, malo vise, a sa koje je bilo dobro snimiti i video (sto ja jesam uradio ali telefonom pa je komicno uzasan)

Ovo je pogled "unazad", tj u Belogradchik smo dosli putem koji ide obroncima tih brda preko puta

 

Nakon ovoga smo kupili magnetice i onda se sjurili iz Belogradchika prema oblasti gde je pecina Magura. To je bilo fino jurcanje od nekih 20ak minuta, nakon koga je doslo blago penjanje a onda i poslednji i veoma gadan uspon do samog ulaza u pecinu (tj do biletarnice). Tu se ispostavilo da ta pecina Magura nije nikakav turisticki centar, jer niti imaju cesmu, niti imaju wc niti imaju menjacnicu. Meni wc nije bio potreban, voda bi mi fino legla, ali mi nismo imali dovoljno leva da udjemo u pecinu. Pri tome, mislim da su pokusali da nas urade za karte - kada je zena rekla "12 leva... po osobi.." ovi ostali za klupom su je pogledali, pa su se svi zgledali... kako god - mi nismo imali leve, nije nam se davalo po 6 evra u tom momentu, rekli su nam da obilazak traje sat i 20 minuta a mi smo imali mozda pola sata maximum... plus se Igoru omilila ideja o wc-u... Sve u svemu, dosli, poljubili vrata i okrenuli se.

 

Nakon toga je dosao put koji ide gore-dole kroz sela - nista posebno - osim sto se jedno zove ovako:

 

U tom kraju se pojavio i jedan klinac na konju, za koga mi je zao sto nisam snimio video a ne fotku. Mada, realno, nisam imao vremena ni fotku da okinem...

Elem, spustali smo se sa jednog brda u selo, i na dnu je odmah pravo kretao i jak uspon, a tu na dnu je bila i raskrsnica sa ulicom na desno. Odatle, sa moje desne strane, se odjednom pojavio nekakav dzip koji je isao poprilicno brzo i pri tome se raspadao. U brzini sam poceo da racunam kako da se mimoidjemo a da sve prodje kako treba, kada se ispred mene, sa brda i iza krivine, zaculo decije IJAIJAIJAIJA a delic sekunde kasnije se stustio klinac na konju koji je galopirao kao da mu zivot zavisi od toga. WTF je bilo jedino sto sam stigao da pomislim, a nemam pojma kako sam prosao tu raskrsnicu - nekako jesam, u bunilu.
I taman sto smo dosli skoro do vrha tog brda, kada se iza nas opet zaculo IJAIJAIJAIJA a isti klinac, koji je sibao konja prutom, je projurio pored nas na konju u punom galopu. Za razliku od malopre, sada je u drugoj ruci drzao kesu sa dve vekne hleba.
E, tako se ide u prodavnicu!

 

Na kraju smo stigli do Vrske Cuke i onda se stustili do Zajecara. Taj spust je ludilo, mada su prve 2/3 poprilicno los put.

[chamade]

 

Posto sam ja tu vec bio spreman za svoj drugi dorucak, ili rani prvi rucak, ili kako god da ga nazovemo, a Igor je izgleda uvek spreman da se nesto calabrcne , 

 

NE izgleda da sam uvek spreman za jelo.. tačnije, ja mogu uvek da krkam 

 

Ja sam bio inače malo zauzet ovih dana pa su slike izostale, Boris je bio dovoljno dokon da opiše stanje na putevima pa da ja  ništa ne dodajem. 

 

Slidže - dan 2 

 

Početak drugog dana.. goredoliranje kroz ravnicu. Izgleda ravno ali i nije.. stalno je bilo malo gore-malo dole. Fina su ova Rumunska sela usput, a i na dosta mesta ima vode šo se ne može reći za Bugarsku. I bilo je ok osim poslednjih 30-ak kk do Vidina jer smo se uključili na magistralni put koji povezuje severozapadni deo Rumunije sa jugom. 

 

 

 

 

 

 

 

Usput nadjoj i magarca.. njih uvek nadjem kada vozim kroz Rumuniju. 

 

 

I dalje opet kroz njive.. 

 

 

 

 

 

 

I konačno stigosmo do Dunavskog mosta (Danube bridge).. tako su ga krstili.  Granica Rumunija - Bugarska je na pola mosta, obeležena tablom i belom linijom. Dobar je ovaj most.. jak, čvrst.. drumski i železnički, a bogami i biciklistički. Ako neko bude prelazio preko njega nek obavezno vozi strotoarom jer je (koliko sam ja čuo) zabranjeno voziti bicikl saobraćajnom trakom. 

 

 

 

 

Vidin.. baba Vidin grad. Poseta tvrdjavi baba Vida je izostala. Ja sam već bio na turi kroz Transilvaniju pa mi nije bilo nešto bitno. Tada smo se nešto sprdali na baba Vidin račun pa je jedan član u vrdjavi pao i razbio ruku, drugom pukao pak treger, treći ostao bez prednje kočnice, četvrti dobio proliv a meni pukla plućna maramica.. znači, Vlaška madjija bajo moj. 

I što je nejgore izgleda da je baba Vida zapamtila pa nas sada opomenula sa Borisovom gumom. Zato smo tiho napustili Vidin.. za svaki slučaj. Ubuduće nema zezanja jer baba Vida ni posle toliko vekova izgleda ne miruje  

 

 

 

 

 

Ostatak puta negde do Dimova protekao je uz društvo raznih Bugarskih šlepera. Mogu reći da su vozači tih kamiona sasvim korektni.. nije bilo trubljenja, provlačenja uz nas i sličnih scena. Znači, Evropska unija bajo moj.. kazne do bola pa ti vidi. Samo naši vozači nikako da se opamete ali valjda će i njima doći iz du+eta u glavu nekad. 

 

To je to za dan 2.

[alx]

Odlične su vam fotke, a lepa je i vožnjica.

 

Ja sam letos, na BBB turi, prešao Danubio na istom mestu - Đerdap 2, preko sela Dušanovac, iako mi je bilo "rečeno" da je zatvoren. Od Balta verde sam vozio isto parče preko Izvorele, Vrata, Cetate, ali sam posle Maglavita presekao na jug nekim makadamom/prašinom na Poiana mare i ostao na levoj obali Dunava prateći je na istok sve do Turnu magurele, gde sam prešao u Nikopolj u Bugarskoj, i dalje na jug..

 

Moram priznati da, osim par pogleda na Dunav i puno konja, nisam bio fasciniran ovim delom Rumunije; nasproću..., ali ovo od Vidina nadalje je, koliko vidin, prelepo...

 

Šteta za pećinu, ali biće valjda prilike

[mixitron]

...iza nas opet zaculo IJAIJAIJAIJA a isti klinac, koji je sibao konja prutom, je projurio pored nas na konju u punom galopu. Za razliku od malopre, sada je u drugoj ruci drzao kesu sa dve vekne hleba.

 

Jelica je prišla da vidi šta mi je... i evo sad zajedno plačemo. Odavno se nisam ovako pokidao!

[chamade]

Jelica je prišla da vidi šta mi je... i evo sad zajedno plačemo. Odavno se nisam ovako pokidao!

 

Nas dvojica gledali smo klinca ne verujući šta vidimo.. mali ga spržio do daske. Ja sam jedva uspeo jednu fotku da okinem pre nego što je nestao ispred nas. 

 

[chamade]

 

 

Moram priznati da, osim par pogleda na Dunav i puno konja, nisam bio fasciniran ovim delom Rumunije; nasproću..., ali ovo od Vidina nadalje je, koliko vidin, prelepo...

 

Šteta za pećinu, ali biće valjda prilike

 

Nije da smo bili oduševljeni, posebno zbog vetra koji nas je mlatio skoro do Vidina.. al' ajd, može da prodje za promenu. 

 

A pećina.. neće ona nikuda otići, biće još dana.

[chamade]

Nego, da nastavim sa dan-om 3. 

 

Za razliku od prve noći gde su šatori bili suvi ovde kod Dimova pored neke jaruge sve bilo mokro. A i oni mali zmajevi su nepodnošljivi.. grizu za sve pare, kao da nikada više neće jesti pa uzmi sve što možeš 

Malo iznad Dimova put se odvaja od magistrale i lagano penje ka Belogradčiku. Boris je sve to već opisao pa da idemo odmah na fotoopis. 

 

Kamp br2.. ogromna mokra trava.. bicikli skroz mokri, noge takodje. 

 

 

 

Dimovo.. polunapušteno selo. 

 

 

Put kroz drvored.. fin prizor, odmor za oči i dušu. 

 

 

 

Bugarski magaroni   

 

 

 

Klopa u Belogradčiku.. srećom nije bilo vešalice, jer Kebab je do 00.. prevedeno u dinare.. 5 komada 180 dinkića. 

 

 

 

Detalj sa Arapske (valjda) džamije.

 

 

 

I napokon tvrdjava u Belogradčiku.. ili kako se zvanično zove "Belogradčiška krepost". 

 

 

 

 

 

Ovde se Borisu zavrtelo u glavi   

 

 

 

Put ka Maguri.. čergari na putu.. samo na različit način. Neki nsa konjima a neki sa biciklima  

 

 

 

 

 

U povratku negde nadomak granice nesvakidašnji prizor.. jež koji je navali na krupan zalogaj. Nismo čekali da vidimo ishod.. ako je uspeo alal mu ćufta jr žaba je poprilično velika za njega. 

 

 

 

I nekoliko fotki pred završetak.. majka Srbija na pomolu. 

 

 

 

 

Vidi se da je Zaječar postojbina dobrog piva.. ogroman bilbord, stoji tu nekoliko godina. Video sam ga tu još 2014-te. 

 

 

 

 

To bi bilo to.. produženi prvomajski vikend.. 3 dana.. 3 države.. Vlaška magija u 3 čina.. vile, zmajevi i drumski ratnici. Sve je bilo u znaku broja 3.. znači, 3u1. 

 

 

E da, u prilogu trek koji se može preuzeti sa RideWithGps-a u GPX fajlu.. ako neko odluči da ide našim tragovima možda mu pomogne   https://ridewithgps.com/trips/22834291

Attached Thumbnails

•