2176 odgovora na ovu temu

[MI1966]

U sredu idem na Novogodišnju turneju i sviram svakog dana dvokratno.

Jedino pauziram ako pada kiša.

Tako da ne nosim bajs sa sobom.

[Nesoni]

Mislim da sam završio sa vožnjama za ovu godinu. U tu čast evo nepar fotki sa povratka sa posla kući večeras (po najgoroj smogčini). Maltene ista slika svaki dan za mene .
3.506 km "radnim" bajsom. Nešto preko 190 radnih vožnji (15 km do posla i nazad). Ostatak kilometara je otišao za završavanje poslova po gradu. Kada oduzmeš vikende, odmor, kiše, službena putovanja, rad od kuće, to je to. Jedan pad (incident sa mačkom koji sam opisivao). Nula gaženja, uspeh.

Ono sto je razočarenje je distanca pređena drumašem. Nešto preko 1.600 km. Uglavnom vožnje od 50 do 100 km , 2-4 sata (pauza za kaficu i Colu obavezna, vožnja bez toga mi nema smisla). Nisam imao vremena za više ( nisam uspeo da provedem ni jedan jedini celi dan na bajsu). Avgust i Septembar 0 km za drumaša (prisilan odmor bez bajsa, bolest roditelja, obaveze u selu.....). Nadam se da ce biti mnogo više/duže u 2025

Na kraju, dobar ovaj Topstone kao radni bajs. Zahvalan, veran, priuštiv (alu, 2x10). Moja preporuka i za Schwalbe Kojak - takođe "superb"

Sent from my CPH2449 using Tapatalk

[omega]

Преко 5000 уопште није мало, поготово за некога ко има доста обавеза, а професија му није у вези са спортом и бициклизмом. Иначе, ја сам тер'о Којак Швалбе на гравелима за асфалт и био изузетно задовољан.

[omega]

Да додам и ово у вези са паузом за кафу - вожње без контемплације за мене немају смисла. Где год сам возио и кроз које год место да сам прошао, увек нађем неког за причу о нечему, било о месту, грађевини, животу или простој животној филозофији. Правим више пауза и волим да попијем кафу негде и препустим се мислима. За пуко померање физичких граница ме баш брига, или само бициклистичку спортску вожњу. Чак и не водим евиденцију пређених километара сем оквирно у глави. Но, поштујем и туђе мотивације, разуме се.

[Smasher]

I ja se slažem da 5000 km uopšte nije zanemarljivo. Pogotovo je dobro to što je veći deo toga u "službene svrhe". Koliko god voleli bajk kao vid rekreacije, njegov najveći smisao leži u našem doprinosu za čistiji vazduh, manje gužvi, jednostavniji život. Ta namena bicikla je zapravo vrednija i bitnija od bilo koje druge jer spaja lepo i korisno, a uz to daje primer drugima kako alternative transporta zaista postoje za onog ko želi da ih pronađe.

 

Topstone je odličan bajs i kao radni i kao paradni. Zaprravo je takav tip bajsa ono jedino što meni zaista treba, uz dva seta točkovao i guma različite namene. Ja nit idem mlađi niti jači i sve više počinjem da stavljam praktičnost i komfor ispred izgleda i neke kobajagi brzine...

 

Ja ove godine prođoh na 2 točka manje nego ikad. Kad se sve sabere i oduzme, nešto blizu ili tik preko 2k km. Razlog tome beše promena posla i načina života, probao sam nešto što na kraju nije uspelo ali se ne kajem, Jeste da sam silom prilika zanemario svoje hobije na neko vreme ali sam i zaradio više nego ikad do sad. (pošteno, drukčije ne umem). Ono što je dobro je što sam tih 2k km natukao septembar i oktobar, par vožnji u avgustu i par u decembru, pa sam za to neko kratko vreme uspeo da se vratim u nekakvu formu, ili bar u nešto što na to liči. Kako god, bicikl i dalje ostaje moj omiljeni hobi i vraćaću mu se uvek i zauvek, ma koliko me životne obaveze ponekad šibale i držale dalje od točkova....

[chamade]

Nesoni@ ja imam običaj da kažem "sve se računa, nebitno u koju svrhu vozio". Kojak su odlične gume.

Za mene još nije kraj godine, vrti se i dalje. Trenutno stanje je nešto malo iznad 13K. Od toga oko 1000 do posla, ostalo su turist vožnje i 13 breveta.. 12 standardnih i jedan LRM 2000 krug oko Srbije.

[Nesoni]

Da budem iskren, nije uopšte lako iz tople posteljine uskočiti na bajs i po vetru i zimi motati na posao, uz punu koncentraciju / praćenje nervoznih vozača, pešaka , zaobilaženje udarnih rupa, prelazak preko šina, pa kompletno presvlačenje na poslu, kada se vraćam iste radnje ali obrnutim redosledom. Ali uporno se svako jutro vraćam ritualu zbog nekoliko stvari...Prvo, od kako koristim bajs, ma koliko se smrzao ili oznojio, prehlade sam sveo na minimum a raspoloženje posle vožnje je uvek bolje. Kako krenem da koristim javni prevoz, odmah krene neka kijavica, pokupim neki virus, dođem uvek manje ili više skenjan kući. Drugo, čuvam živce u jutarnjem / popodnevnom špicu. Okrećem pedale (nekada žustrije, nekada sporije u zavisnosti od raspoloženja), pevušim u sebi, ne tangiraju me saobraćajni zastoji, znam tačno koliko mi vremena treba do posla (18-20 minuta nizbrdo, 23-25 minuta nazad uzbrdo), ne kasnim nikada, posle celodnevnog sedenja i nervoze dobro se razmrdam/pročistim, nikada nemam problem sa parkiranjem itd. Ipak, najveća motivacija za svakodnevno korišćenje bajsa na posao je da na ovim kratkim vožnjama, čuvam kakvu takvu kondiciju za taj toliko isčekivani, retki, slobodan dan, kada ću sa Canyonom izaći van grada, gutati asfalt, voziti po putevima i kroz sela po kojima bih inače retko ili nikada išao, zverati po tuđim dvorištima, kućama, predelima, popiti kaficu/sokić negde gde ne bih u životu inače stao i popričati po jednu sa nekim tamo......A onda kada se vratiš sav gladan pa navališ na klopu kao dvadesetogodišnjak i jedeš bez neke griže savesti u podsvesti, jer znaš da si napravio mesta za sve što ćeš u kljun ubaciti. A posle kraćeg odmora već počneš makar krajičkom oka da merkaš kada će deca izaći iz kuće, da ostaneš sam sa g-đom i da onako nadisan i prokrvljen, za celi taj ugođaj zakucaš testament u kome će krupno da piše - još uvek nisam za staro gvožđe...

Sent from my CPH2449 using Tapatalk

[mhetlerovic]

Aj kad je već kraj godine i svode se računi da i ja remiziram što bi se reklo Dakle ja ovu godinu na biciklu polako završavam sa verovatno manje od hiljadu kilometara i samo jednom vožnjom od 100km što je najmanje od 2020. naovamo, ukljući i dosta manje nego prošle godine kada sam operisao koleno. Sa jedne strane mi je to malo deprimirajuće ali sa druge strane je to posledica činjenice da sam otkrio i trčanje, pa sam zapravo više kilometara pretrčao nego što sam vozio bicikl. Plus sam trčao i tri polumaratona, a Bože zdravlja mogao bih u aprilu sledeće godine i maraton. Prosto mi je nekako bilo lakše da uklopim da ujutru odradim trčanje nego bajs jer traži manje vremena za neki sličan napor (iako se nekad dešava da krenem sa trčanjem nedeljom u 4:15 ujutru). Ono što nisam uspevao da uklopim jeste da više koristim bajs kao prevozno sredstvo do posla i nazad, delom zato što nisam bio dovoljno ažuran u organizaciji, a delom zato što mi je zbog priorde posla bar 2-3 puta u nedelji potreban auto pa to onda dodaje još jednu varijablu u kombinaciju. Ali se nadam da to popravim sledeće godine.

[MI1966]

Ja verujem da skoro (da, skoro) svako može da obrne jedno 5.000 km godišnje.

Godina ima 52, nedelje, ajde neka letovanje bude 15 dana, znači ostaje 50 nedelja.

 

Ispada oko 100 km nedeljno. To je 4-5 sati. Ili jednom nedeljno odvojiti 5 sati za biciklizam, ili 2-3 puta nedeljno po 2 sata otprilike.

 

Stvar je prioriteta.

 

Ako odgledaš jednu utakmicu Zvezde u LŠ, dao si 2 sata slobodnog vremena. Ili  na utakmicu u Evroligi u košarci. Ili jedan film. Ili Đokovićev meč...

 

Ako ti je bicikliranje prioritet, naći ćeš par sati za njega jednom u 3 dana. Makar uveče, ako ne stigneš tokom dana.

[Smasher]

Tako je to u teoriji, a u praksi jako često kad si slobodan i imaš tog slobodnog vremena, vreme je odvratno, pada kiša, itd. Nemamo svi mi privilegiju da živimo u južnim tropskim zemljama kao neki.

 

Tako da se čestto dešava da onda kad imaš slobodnog vremena ne možeš da voziš, zbog jelte, lošeg vremena. Ponekad kad je lepo vreme ne možeš da voziš jer imaš obaveze, ili možeš ali ne možeš duplo da bi nadoknadio ono što nisi mnogao prošle zbog lošeg vremena, ili kad je sve savršeno, imaš zdravstvenih problema, ili ih ima neki član u porodici o kojem treba da se brineš itd itd itd.

 

Nije sve tako crno i belo, ima i sivijih nijanis. Nije ni bitno ko koliko može i koliko bi trebalo, bitno je da u tome što radimo, ma koliko to bilo često ilir retko, nalazimo neki vid zadovoljstva i satisfakcije.

[mhetlerovic]

Ja verujem da skoro (da, skoro) svako može da obrne jedno 5.000 km godišnje.

 

Može, ali je tu pitanje prioriteta i da li ti je jedino adekvatno merilo kilometraža? Jer može na primer da bude da neko vozi mtb pa da prelazi značajno manje kilometara, ali ne i da je manje aktivan od nekoga ko vozi samo asfalt. Ili recimo ja kad uporedim 2024. i 2022. godinu (kada sam vozio oko 5.000km) na Stravi dođem do toga da je vreme u aktivnostima vrlo približno, iako je kilometraža na biciklu ove godine samo jedna petina one od pre dve godine. 

[omega]

Može, ali je tu pitanje prioriteta i da li ti je jedino adekvatno merilo kilometraža? Jer može na primer da bude da neko vozi mtb pa da prelazi značajno manje kilometara, ali ne i da je manje aktivan od nekoga ko vozi samo asfalt. Ili recimo ja kad uporedim 2024. i 2022. godinu (kada sam vozio oko 5.000km) na Stravi dođem do toga da je vreme u aktivnostima vrlo približno, iako je kilometraža na biciklu ove godine samo jedna petina one od pre dve godine.

Управо. Пар пута сам овде споменуо да су мтб возачи ,,хендикепирани" у смислу бројања километраже и предлагао неки примену неког коефицијента који би омогућио какво-такво поређење бар у овој теми (типа 20 мтб километара једнако је 80 друмских) али није баш наишло на неко разумевање
Реално, аки мтб возач потроши за 3000 километара ису количину енергије и времена као друмаш за 10000, онда је и питање ,,колико возиш км" веома релативно.

[MI1966]

Ko vozi (i) mtb, slobodno neka naglasi to, pa ćemo imati u vidu.

 

Ja sam 2020. vozio i trekinga, i drumaša, i mtb (ali po drumu), a i hibrida (tzv. fitnes bicikl), a i nešto malo sobni.

 

Hybrid    : 14109 km

Road       :   2954 km

Trekking :   2089 km

MTB        :   2060 km

Sobni      :          4 h

[MI1966]

Tako je to u teoriji, a u praksi... 

 

 

Ja sam zato i spustio taj minimum na samo 5.000.

Da pričamo o 8-10.000, onda ok, ali za 5000 nema izgovora.

 

(eto, Igor vozi na severu Srbije, ima čovek posao i porodicu, pa opet pravi velike kilometraže)

[Smasher]

Teško je to objasniti nekome ko ne ume da sebe i svoje potrebe ne stavi uvek na vrh svih prioriteta.

[MI1966]

A to bih bio ja?

 

 

 

Kad kažem prioritet, mislim na slobodno vreme koje nam zapadne...

[chamade]

 
(eto, Igor vozi na severu Srbije, ima čovek posao i porodicu, pa opet pravi velike kilometraže)

Ko ima sitnu decu njemu je veliki problem da odvoji vreme. Takodje i ko radi u privatnim firmama.
Ja odradim uredno posao koji imam, tu sam i za porodicu.. dete više i nije dete već odrasla osoba i to je ogromna olakšica. I nadje se i vremena za pedale. Inače ovolika kilometraža je zbog 13 breveta (5500km). Ostalo je posao i turistika.