270 odgovora na ovu temu

[bluboki]

Na zalost, ovu trku sam izvozio samo do prvog ambulantnog vozila, gde su mi dijagnozirali naprslo rebro, zestoko nabijeno levo rame, levi lakat i blaze nabijen desni rucni zglob...

Ti li si znači taj... baš sam se ubedačio kada sam video da je i sanitet imao posla...

Ja sam taj junak
PS sutra ti dolazim u klub...
Si video kada sam pao ili kada sam sedeo u ambulantim kolima?

[gamzzy]

Ja sam taj junak
PS sutra ti dolazim u klub...
Si video kada sam pao ili kada sam sedeo u ambulantim kolima?

Video sam samo kako ambulantna kola vode nekoga...
Biću ja tamo negde uveče...

[bluboki]

a to nisam onda ja... Mene nisu vodila... Ja sam samo sedeo u njima, a kuci sam se vrnuo autom...

[bluboki]

Gamzzy, ajde javi mi kada ces biti tamo, pa da tada navratim

[devoni]

ovako je to bilo : vozimo iz Mokre gore prema Bosni krenu li mi ka Višegradu nema ništa lepše nego se popeti na vrh nečega i zatim se spustiti morate da priznate da je to raj !? no išo sam nekom brzino oko 55 km na sat i jedna lepa krivina u desno naravno imo sam gume za asvalt i nalettim na rizlu gomilu rizle kao da je bilo pola kubika na putu u takvim slučajevima i sami znate da tu prednja kočnica samo može da odmogne tako da sam ja kočio zadnjom kočnicom i nikako da se zaustavim ni na pamet mi nije padalo da u takvoj krivini skrećem pod takvim uglom tako da sam morao samo pravo i gde sam se našo;? u jednoj velikoj gomili kopriva znači: nikada nisam video toliko velike koprive u životu, nikada nisam viedeo da neko tako brzo izlazi iz neke manje provalije kao što sam ja ! češo sam se dva dana od tih kopriva sreća ozbiljnijih povreda nije bilo ! ETO.

[stolegrom]

Ako nista drugo, koprive su bar zdrave, a ti si ih lepo pobrao. =D>

[Marcus]

Imam tri pada koja baš pamtim, jedan od pre jedno 15 godina i dva od skoro.

Pre 15 godina vozam bajs sa drugarom u Novom Sadu pored tadašnje Riblje pijace... Ulica pusta, nas dvojica jezdimo, ide nam bus u susret, pun gas. Iz nekog razloga vozači su baš voleli da nagare do daske na toj deonici, iako nije baš nešt velika. I sad, krenem ja da se prestrojim u stranu (bus na jedno 150 metara od mene), okrenem korman kad ono... ništa! Ja gledam u neverici, bus i dalje ide ka meni, vozač počinje da svira, ja gledam u korman koji je okrenut u desno, točak koji ide pravo, bus koji ide ka meni i u momentu me pične adrenalin i šutnem nogom prednji točak i odletim u neki kanal pored. Drugar, koji nije ništa od toga video, vraća se nakon 2 minuta i gleda me kao "WTF?"
Ispostavilo se na kraju da se sjebao taj šraf u luli.

Ova dva skorašnja pada... Oh well, kupio ja Meridu (circa 2 nedelje, skroz nova), moj prvi bajk sa amortizerima. Onaj prethodni je imao fiksirane vile i dok sam radio (raznosio sam novine bajsom... znate one fore, kao delivery boy) kada naletim točkom na prepreku on samo preleti preko nje. E sad... kupio ja novi bajk, jelda, pričao drugaru kako je strava, ide ko Benz, bolje uzbrdo nego nizbrdo, samo što sam ne vozi... i igrom slučaja na tom matorom, "radnom" probuši mi se guma. I ja ko pravi, sednem na Meridu, torbu oko pojasa i na posao. Rana zora, negde oko pola pet, prolazim ja pored ex Kontrasta, razmišljam "pospan sam, možda je i neko u kolima, aj popeću se na trotoar da ne idem putem".

Kakva greška.
Sledeća scena, taman sam navukao rukavice, vozim bez ruku ko pravi, vidim "par džombica napred" (koren od drveta prošao ispod staze pa je podigao) i kao "ma preći ću ja preko toga" (poučen ranijim iskustvim sa fiksiranim vilama koje samo preskoče preko toga).
Malo sutra. Amortizer je amortizovao u kontrasmeru, tako da je bajk krenuo nazad, ja napred (srećom nisam išao naročito brzo), refleksno hvatam kočnice i korman pokušavam da zakočim i sebe i bajs... Ma kakvi, prelećem preko kormana, bradom napred, dočekujem se na ruke i zabijam se levim kolenom u betončinu. Bilans? Rastureno levo koleno (tu i dalje nešto ne štima), uništena vetrovka, ponos u fronclama, izgrebana butina i podlaktica. Dlanovi sačuvani (zahvaljujući rukavicama), Merida za divno čudo netaknuta, izuzev malog oštećenja na levoj pedali. Doduše, nije bilo nikog da vidi ovo razbijanje, pa sam se izblamirao samo pred sobom. Tada sam odlučio da ipak investiram malo keša u neku kvalitetniju kacigu.

I za kraj, pad broj 3.

Pre jedno dve nedelje, krenem ja da vozim za Titel. Izlazim iz Novog Sada, prošao neka 3 kilometra od izlaza, otvorena cesta. Kao svaki uzorni biciklista, vozim po propisima (<1 m od ivice puta). Put je malo izdignut (circa 5-10 cm). U jednom momentu, skontam ja nešto mi na najjačem prenosu zapinje i (debil) spustim ja pogled i gledam šta sad koji *****, nisam ni izašao čestito iz grada... - i kako ne gledam kud vozim, skrenem veoma blago u desno, ali dovoljno da mi prednji točak sleti s puta i refleksno (debil #2) pokušam da ga vratim na put.

Nema šanse. Poskoči malo točak i proklizi, onda krene da savija (išao sam u momentu tada negde oko 25kmh) i padnem ja na stranu kotrljajući se jedno 2,3 metra sa desne strane puta (van puta naravno). Bajku malo izgrebana ručka, i meni isto tako, ćega i dres zaprljani... U suštini nije bio ne znam kakav pad (trenirao sam džudo, pa ako ništa drugo znam da padam hehe), al kad sam ustao iz suprotnog pravca (vozila nije bilo na 1000 i 500 metara u oba smera), dolazi u susret pun autobus fizikalaca majstora onih najgrđih i šofer mi svira, smeje se, ja pogledam, ono ko pokretno pozorište svi gledaju i smeju mi se.

A jebi ga
Nekih drugih padova nisam imao, ali ovi su dovoljno glupi za 10 redovnih

[devoni]

joj sve me sramota da vam pokažem gde i kako sam se razbijo i kolio puta ... a

[ivanj]

Nisam imao znacajnih padova, vise sam imao srece...

Davne 1996. vozio sam neku MTB krsinu zvanu HANTER (sa "A"), kupljenu na buvljaku 1995. Taj bicikl mi je, paradoksalno, pruzio najvise zadovoljstva, jer bas zato sto je bio krs i jedva menjao brzine, vozio sam ga svuda gde ne treba i bas me bilo briga za posledice - po snegu, ledu, ispod vode (iza blokova, donji deo nasipa, kada Sava nadodje i po 3-4 metara), cak sam silazio i u samu reku, pa po mulju verglao kako sam stigao, da mi samo glava i ramena vire iz vode. E, ali jednom u obicnoj voznji asfaltom, meni u punoj brzini (20tak na sat) otkaze volan, tj. lula. Pukne lepo onaj spoj sa viljuskom i volan postane beskoristan. Srecom, kocnice su radile, nije bilo nikog ispred, a brzina je sprecavala skretanje tocka... Tako se to zavrsi bez i jedne neprijatnosti, a moglo je da me kosta... svega.

Drugi put sam sa devojkom (sada zenom) vozio po savskom keju i suvise sam joj se priblizio. Kako su nam oba bicikla imala one izduzene rogove, oni se upletose... Od straha, panike, cega god, mahinalno krenes da vozis kao idiot, umesto da samo pritisnes kocnice... I tako padosmo jedan preko drugog, pravo na glavu i u stranu. I to opet ja preko nje... Sada me stalno zeza kada se seti toga, jer sam u trenutku pada rekao "zasto mi to radis!!?".

[Nion]

vozim je bike pre 2dana uz ivicu trotora i sada u jednom trenutku kola hoce da se parkiraju i nisam se nesto brzo kretao i kada sam video da cu da se udram u kola poceo sam da kocim bicikli padne ispod kola (iza prednje gume) ja padnem sa bajka docekam se na ruke inace kola su bila Stojadin ustao vidim noga mi leva krvava(pedala me odrala )uzeo bike pogledao prednji tocak ceo, seo na bike i otisao sa BG,sledeceg dana na na istom mestu sam probusio 2puta unutrasnj gumu

[Marcus]

E, ali jednom u obicnoj voznji asfaltom, meni u punoj brzini (20tak na sat) otkaze volan, tj. lula.

I meni se to desilo na MTBu koji imam evo već circa 17 godina u raskrsnici. Srećom da se nisam naslonio na njega, već sam ga samo dirnuo, a lula se prosto "pocepala" u vertikali. Korman nije otpao skroz, već je na neki smešno glup način bio iskrivljen u desnu stranu, pa sam tak vozio do kuće bez ruku - srećom nisam bio daleko.

[ivanj]

E, ali jednom u obicnoj voznji asfaltom, meni u punoj brzini (20tak na sat) otkaze volan, tj. lula.

I meni se to desilo na MTBu koji imam evo već circa 17 godina u raskrsnici. Srećom da se nisam naslonio na njega, već sam ga samo dirnuo, a lula se prosto "pocepala" u vertikali. Korman nije otpao skroz, već je na neki smešno glup način bio iskrivljen u desnu stranu, pa sam tak vozio do kuće bez ruku - srećom nisam bio daleko.

Aha! Eto vidis, imao si jos jedan blam/pad pored onog od pre 15 godina, a tek si ga sada dokumentovao. Ali zbilja, sta se desava sa tvojim volanima, prvo sraf, pa sad lula?!

[Marcus]

Pa to je zapravo jedan te isti bajk koji sam vozao milijardama godina, eno i sad je u "vozivom" stanju, obično ga vozim kada treba negde da zaključavam i da ne razmišljam da li će mi ga neko ukrasti

Moram malo da ga restauriram uskoro, baš mi ga žao, sentimentalno sam vezan za njega. Imam osećaj da ću kao deda onako da imam kolekciju bajkova u dnevnoj sobi i svaki će imati ime i dodirivaćemo se nežno i tako to

[BogdanB]

evo neki padovi kad sam bio klinac

bila je noc i ja se u dvoristu zaletim sa bmx-om na otovrenu kapiju i zakocim ispred trotara prednjom i poletim napred i padnem na put.sva sreca nije bilo kola

ujka je hteo da me zezne i uspeo je.u dvoristu mi bili majka,brat,tetka,ujka,brat,sestra i mozda jos neko i pita me ujka jel znam da vozim ukrstenih ruku i ja mu odgovorim da znam i ja da probam odmah sam pao a oni su se naravno smejali ali mene nije bio blam i dan danas me zeza da li sam naucio sa ukrstenim rukama da vozim

[zeggerr]

Pre neko vece vozim ulicicama pored klinickog centra, jos nije bio pao mrak sasvim. U provlacenju izmedju vozila i ljudi povremeno na trotoaru naletim na jednu rupu prilicno ostrih ivica, ne mnogo veliku ali po svoj prilici bila je fino duboka. Ibegnem je prednjim tockom ali upadne zadnji, posto sam stajao na pedalama nisam ocekivao da se ista posebno desi osim da zadnji deo malo odskoci...To se i desilo, i sediste me tako lose vrhom udari u testise, da mi je iste sekunde bilo lose. Oblio me znoj i morao sam da sidjem sa bajka, stomak me je zaboleo da sam imao utisak da cu se 'iskipovati' tu na sred ulice! Jedva se nekako vratim na pedale i odvezem do drugara koji zivi na Terazijama i utrcim kod njega i olaksam stomak. Ovako glup dogadjaj/propust mi se nikad pre nije desio......

[Gary_Fisher89]

Zamalo veceras Kad sada nisam pao uf..

Idem Brankovom i onako sa nekih 25 km/h skrecem dole ka Narodnom frontu (sada kraljice Natalije) ali zavrcem jos ka Jug Bogdanovoj gde svi autobusi skrecu. Znaci to je onako prilicno duga i ostra krivina.
E sad, kad desilo mi se nesto sto se moze dogoditi i na motoru, s'tim sto na motoru obicno ljudi padnu kad se desi jer teze odrze kontrolu (veca brzina). Ta pojava se zove tankslapper. Najslicnije je tome.
Da li sam izgubio kontrolu prednjeg tocka od ulja koje je tu iz ovih GSP krsheva ne znam, ali taj deo je ok asfalt, nema nabora (sreca)... mozda je uticalo i hladno vreme na postojanost tog ulja, jer tu redovno skrecem i kad su bile vrucine mozda to ulje ne utice tako...nebitno.
U svakom slucaju nenormalno je krenuo volan levo-desno da mi radi. Zadnji tocak je malo proklizao u stranu i nekako sam ga dupetom zadrzao, a prednji jedva iskontrolisah. Ruke ko da su mi bile od gume. Uzas. Sve je trajalo nekih 2,3 sekunde.
Em bi se skrkao, a u Jug Bogdanovoj jedno 100,200 ljudi konstantno ceka bus

Evo ovako nesto mi se dogodilo. Najvaznije da je sve ok, a cak sta vise, malo mi i drago da sam ovo doziveo jer sve ide u staz, a mom iskustvu jos jedan element vise.

[youtube_embed2][/youtube_embed2]

[mixitron]

For the record: danas su po ulicama na sve strane ležali uništeni kišobrani a meni su počele da niču škrge koliko je kiše padalo.

Nego, moram da podelim s vama anegdoticu s omanje istorijske distance.

Negde početkom septembra, petak ili subota veče zateknem se blizu Pete beogradske... idem iza neke ekipe a nama u susret dolaze tip i riba, ocenim ih kao lako opičene čim vidim lika s dredovima i devojku s alkom u nosu, al' dođe mi simpatično što tip gura bajs - kakav je takav je, kolega je.
LM mimoilazimo se i njih dvoje skrene ka zgradama da nas propusti.
Taman što sam ih prošao - KRAŠ BAM!
WTF?
Osvrnem se - lik kao u usporenom filmu spušta bicikl na neko stepenište (ono što je ispušteno 2 stepenika na trotoar) i skuplja se u čučanj, sakriva lice u šake i... pa, ne diše, ne mrda, ne oglašava se.
Ovi likovi ispred mene odu dalje, nisu se ni osvrnuli.
Riba stoji i gleda.
Ja ono 'koji mu je', ona i gleda i sleže ramenima, 'nemam pojma'.
Lik nepomičan.
Stojimo.
Lik nepomičan.
Samo mu vidim kroz prste oči, kao da mu je neko istresao 5 kila bibera u svako. I dalje nema zvuka, glasa, pokreta, pulsa...
"Si dobro?"
Kulijana.
"Ej?"
Kulijana.
Prolazi vreme, počinjem da mislim u koji sam se ovo krasni uvalio s ovim pacijentom koji ne mrda i ovom ribom koja ga gleda k'o krava mrtvo tele, što li ne odoh dalje kao i sav nesavesan svet.
Dižem bicikl sa stepeništa. Riba me gleda. Rekoh "samo ću da ga naslonim." Komotno sam mogao i da ga maznem, al' je bio krš a i bilo bi trulo
Kulijana.
Riba se konačno aktivira. Čune pored tipa.
Ljubavi?
Ljubavi?
Jesi li dobro?
Ljubavi?
Je'l sve u redu?
Kulijana, kulijana, kulijana... meni nema šta ne prolazi kroz glavu.
Ljubavi?
Šta se desilo?
ČAROBNE JEBENE REČI!
Neverovatno plačnim glasom , tip prostenje/prokuka(ne očekujete tako nešto iz lika od metar devedeset starijeg od 20): "Udario me volan u jaja!"
Ja samo što jezik nisam pregrizao da se ne nasmejem =D> Lepo sam ga procenio još na dredovima, točak omlatio o stepenik a volan po mekišu Rekoh ajde samo sedi tu, dođi do daha, biće sve OK - i klisnem u noć da se ismejem k'o čovek

[dare986]

E Mix, svaka cast na pripovedanju =D> . Uopste nije smesno u stvari veoma je bolno to sto si ispricao, ali

[xman]

Kad sam bio mali vozim ja poniku kroz ulicu i zagledam se nesto sa leve straane dosta dugo,pogledam pravo kad stojadin na 10 santima u mene,i sta biva pljas!!! jos je i vlasnik tog stojadina bio u dvoristu i video to i smejao se dok sam ja lezao na gepeku,nije se ljutio sato sto je stojadin bio opasan krsh i dosta olubljen sa zadje strane

[mixitron]

E, kad pomenu ponike - ko se sve upakovao u biciklistički sendvič s klincetinom kad se poinikin ram zaklopio oko njega, nek' digne ruku

Meni se to po pravilu dešavalo kad je trebalo odbraniti čast i dokazati veštinu