127 odgovora na ovu temu

[Serbian_SPIRIT]

Mislim da je to ogromna tema za diskusiju. Za pravilan trening ti treba neko ko zna o čemu priča (sportska medicina ili neko ko ima iskustva i zna da ga prenese) ili ti da uđeš u to ozbiljno. Ima brdo knjiga o treninzima kardio/vaskularnog sistema a koji će tebi da najviše pasuje.... Previše varijabila (od kada ustaješ i koliko spavaš, da li/koliko/kada radiš, jedeš /šta/kada/koliko često, šta želiš da unaprediš itd. itd.).

Sent from my SM-N960F using Tapatalk

[skylab]

Uh stiglo se do omiljene teme, dopinga, sad kad ode ova tema dođavola, u najavi

 

 

 

Zar se power zone ne određuju na osnovu % ftp?

 

Sad opalim u google da vidim povezanost lthr sa zonama, i prvi hit na guglu "Everything you think you know about lthr is wrong" haha.

Izašlo mi i ovo uputstvo, proučiću.

 

https://www.training...-setting-zones/

 

Deluje mi kvalitetno i ubedljivo s obzirom na poznato ime Joe Friel (imam i onu njegovu bibliju) i taj trainingpeaks dosta pominju i hvale po youtube, ili možda bolje da kažem reklamiraju mada ti "premium" servisi gde se plaća mesečno mi se ne sviđaju. Ne znam vredi li to nešto u free varijanti.

 

LTHR sam pomenuo u kontekstu FTP i oni su tesno povezani jedan sa drugim. Najtačniji metod za odredjivanje bi bio da jedan sat voziš pun gas koliko možes pa na kraju koliko ispadne prosek vati to je FTP i prosek pulsa to je LTHR. Naravno govorimo o biciklizmu isključivo.

E sad posto je taj test jako tezak, obično se rade 20 minutni ili 2 X 8 minutni tetovi kao i ramp testovi, naravno uz prethodni predtest protokol koji opet uključuje odredjene anaerobne intervale da bi se ispucale rezerve adenozintrifosfata.

 

Zatim se proseci množe sa 0,95 ako je 20 minutni test ili sa 0,9 ako je 2X8 minutni test. Mada vrednosti tih kojeficijenata su predmet brojnih diskusija po stranim forumima.

Dosta amatera koji istestiraju na 20 minuta neku snagu dobiju FTP i LTHR, to kasnije ne mogu drzati ceo sat. Obično drže manje, a prosek pulsa im bude jos veći, ako uopste i izdrže ceo sat. Iz mog ličnog iskustva taj kojeficijent je pre oko 0.93 za 20 minutni test.

 

Oko računjanja zona pulsa takodje ima vise teorija i ne bi sad ulazio mnogo u to. Sebi odredjuem tako da mi se zone pulsa 1, 2, 3, 4 i 5 približno gadjaju sa Zonama snage 1, 2, 3, 4 i 5. Zone snage 6 i 7 su anaerobna i neuromuskularna zona i njih možemo uporedjivati sa  Zonom 5 pulsa.

 

Kad kažem da se približno gadjaju zone pulsa i zone snage mislim na kraju voznje kad uporedim grafikone da se vremena provedena po zonama pulsa i snage bar priblizno gadjaju.

 

 

Na slici gore su grafikoni sa moje poslednje voznje gde se vidi otprilike to o čemu sam pisao.

Ova slika govori da bi trebao da uradim novi FTP test jer sam verovatno malo ojačao i ispade da na manjem puslu drzim više vati.

[flocus]

Ne bih previše da pametujem jer sam još uvek noob za ovo, ali neke univerzalne preporuke bi bile:
- "No pain no gain" ne treba tumačiti bukvalno. Vrlo je pogrešna logika "ako dajem svoj maksimum na svakom treningu, imaću maksimalne rezultate".
- treninzi treba da budu ili lagani (80-90%) ili teški (10-20%), srednje teški treninzi više koštaju nego što doprinose
- problematika je kompleksna i ne treba se slepo držati brojeva i generičkih planova, treba pratiti rezultate i donekle modifikovati planove.
- ako promašite i ne trenirate dovoljno jako, rezultati će biti slabi(ji). Ako promašite na drugu stranu, moguće su povrede i pretreniranost
- ko tek počinje, verovatno treba da uzme trenera ako je u mogućnosti
- ko radi bez trenera (a nema iskustva), treba da uzme za osnovu neki od poznatijih, dokazanih planova, uz ranije napisanu ogradu (ne slepo praćenje). Rezultati neće biti maksimalni, ali će ih biti.

[Gadjan]

^^

 

Da, da znam sve to, pa i te dodatne detalje oko tih koeficijenata. Nego sam pogrešno protumačio onu rečenicu sa prethodne strane pa sam se zato zbunio, ja shvatio da kažeš na osnovu lthr se računaju zone snage a zapravo si napisao i mislio da se na osnovu snage i pulsa na tom, lthr pragu, računaju zone pojedinačno snage i pulsa respektivno.

Inače mislim da sam i sam jedan od tih, koji kada budem uradio ftp test od 20 minuta, cenim da ne bih mogao da držim 0.95% od toga sat vremena. Jer sam primetio na vožnjama u odnosu na druge da su mi kraći a max effort napori jača strana, a na dugim iscrpljujućim naporima padam i tu sam osetno slabiji.

Ako mi stignu uopšte te pedale, to su im navodno bile jedini komad. Snabdevenost ovde u Srbiji nam je baš jača strana, nema ničega, sprinterica nema od proleća..

[Milan777]

Ja sprinterice naručih u PB ove sa 2 boa točkića, bele, i to dobih ih za nekih 3-4 meseca i to novi model po ceni ovog postojećeg na njihovom sajtu pošto je ostao samo broj 45 pa su mi trebale manje.
Da znate ako nekome nešto treba funkcioniše naručivanje kod njih i stvari koje trenutno nemaju.

[konzervativan]

- @Sebastian Weber (тренер, док је још био у екипи ХТЦ):

„Неколико пута годишње возачи пролазе тест у лабораторији где они сами себе доводе до крајњих граница својих могућности. Ту тестирамо њихове аеробне као и анаеробне (спринтерске) капацитете. Комбинујући све ове тестове ми смо у могућности да разумемо о каквим се возачима ради па тако и да оптимизујемо њихову форму на дужи временски период. Возачима затим одредимо тренинг зоне. То су распони снаге у којима они остају у зависности од дужине вожње. За поједине возаче ове зоне су корисне смернице, али оне нису толико битне како то мисли велика већина аматера“.

 

Немам никакав проблем да возим у „зонама“ уз пулсметар који поседујем.

 

П.С.

Највећи утицај, позитиван наравно, на снижавању пулса, односно утренираности, имам од пливања. То примећујем  токom летњих месеци. Комбинујем пливање у Савском језеру и бициклистичке туре. У односу на зимске месеце, у летњим месецима пулс ми је у просеку нижи за 10~15 откуцаја на уобичајеним рутама, без обзира што током зимских месеци возим и собни бајс.

 

П.П.С.

„A study in 2001 with healthy adults found a more accurate formula of 208 - 0.7 x age (from Tanaka, H., Monahan, K.D., & Seals, D.R. (2001). Age-predicted maximal heart rate revisited. J Am Coll Cardiol. Jan;37(1):153-6.)“

[flocus]

Maksimalni HR se meri, kakve crne formule, raspon mogućih maksimuma za ljude istih godina je ogroman i nema formule koja može da bude tačna samo na osnovu godina.
Sa 44 godine sam dogurao do 195 bpm, pre par dana sam radio ramp test i sa punih 46 godina došao do 192 bpm, a pri tome nije sevalo pred očima kao pre dve godine (da, bilo je jako naporno)

[Smasher]

- @Sebastian Weber (тренер, док је још био у екипи ХТЦ):
„Неколико пута годишње возачи пролазе тест у лабораторији где они сами себе доводе до крајњих граница својих могућности. Ту тестирамо њихове аеробне као и анаеробне (спринтерске) капацитете. Комбинујући све ове тестове ми смо у могућности да разумемо о каквим се возачима ради па тако и да оптимизујемо њихову форму на дужи временски период. Возачима затим одредимо тренинг зоне. То су распони снаге у којима они остају у зависности од дужине вожње. За поједине возаче ове зоне су корисне смернице, али оне нису толико битне како то мисли велика већина аматера“.
 
Немам никакав проблем да возим у „зонама“ уз пулсметар који поседујем.
 
П.С.[/size]
Највећи утицај, позитиван наравно, на снижавању пулса, односно утренираности, имам од пливања. То примећујем  токom летњих месеци. Комбинујем пливање у Савском језеру и бициклистичке туре. У односу на зимске месеце, у летњим месецима пулс ми је у просеку нижи за 10~15 откуцаја на уобичајеним рутама, без обзира што током зимских месеци возим и собни бајс.
 
П.П.С.
„A study in 2001 with healthy adults found a more accurate formula of 208 - 0.7 x age (from Tanaka, H., Monahan, K.D., & Seals, D.R. (2001). Age-predicted maximal heart rate revisited. J Am Coll Cardiol. Jan;37(1):153-6.)“

To sto ti je leti manji puls a samim tim lakse na voznjama nema bas preterano mnogo veze sa tim sto leti plivas. Rekao bih vise da se radi o tome da je ljudskom telu mnogo teze da se adaptira da podnosi fizicke napore kad je temperatura niska u odnosu na to kad je optimalna. Prvo i osnovno vazduh je zimi gusci, samim tim teze dospeva do pluca i bronhija. Dalje, nisu samo pluca ta koja uzimaju kisonik, i pore na koze apsorbuju vazduh i naravno sto smo vise upakovani u zimsku biciklisticku opremu, to je kozi teze da dise nego leti kada imamo samo jako tanke slojeve garderobe na sebi. I na kraju, zimi prilikom niskih temperatura srce i tako mora da pumpa vise krvi u ektremitete da bi ih odrzalo toplim, ako tome jos dodamo i napornu fizicku aktivnost, jasno je da postaje jos teze.

Ako ne verujes u to, pokusaj da i zimi redovno upraznjavas plivanje u zatvorenim bazenima. Videces da to nema Bog zna kakvog uticaja na tvoje performanse na biciklu kad vozis po hladnom vremenu.

[konzervativan]

Формуле су „оквир“ а друштвене мреже „чудо“.

Тај оквир ме/нас сречава да не оштетимо свој организам, барем оне који се рекреативно баве бициклизмом.

 

Када одем на туру, уживам, не вртим педале да бих их само вртео, да сам то желео, учланио бих у бициклистички клуб. Да не будем погрешно схваћен, немам ништа против професионалних бициклиста у клубовима, то им је „посао“.

Nе пада ми на памет да експериментишем са својим организмом без стручног особља и надзора.

 

Пливањем се поспешује аеробна физичка активност. Отпор воде је 10 до 15 пута већи од отпора ваздуха. Истовремено се јачају сви мишићи, укључујући и онај најважнији, срчани мишић. Продубљује дисање, повећава капацитет плућа....

 

П.С.

Хвала на „саветима“, савете не тражим на Циклоберзи, на Циклоберзи сам у неколико наврата износио/износим своја лична искуства. Па и у овој теми (цитирао сам и мишљење професионалца) али се по обичају тема скрене на  разна „паметовања“. Савете тражим од стручног особља, лекара, тренера, нутриционисте као и у стручним, техничким публикацијама...а не на друштвеним мрежама.

 

П.П.С

Свако добро.

[flocus]

Nadam se da ovo nećeš shvatiti lično. Razlog što sam napisao ono oko formule za max HR je što ima ljudi koji ne mogu da dostignu teorijski maksimum izračunat po formuli. Ako im je kardiovaskularni sistem u lošem stanju, formule mogu da naprave više štete nego koristi. Formule služe naučnicima i školovanim trenerima kao jedan od brojnih parametara po kojima ocenjuju stanje sportiste.
Da ne bude da izmišljam, evo Dr. Stephen Seiler koji kaže da za veliki broj sportista korišćenje formule može biti vrlo pogrešno:

Od 13:50 priča o temi, od 14:50 izgovara da formula može da radi dobro za "fair amount of people", ali i da "...for big number of your athletes can be so wrong..."

Što se plivanja tiče, slažem se da je korisno bar za rekreativce. Meni je pomoglo za pravilno disanje, ali mi nije snizilo puls.

[srdjoni]

Када одем на туру, уживам, не вртим педале да бих их само вртео, да сам то желео, учланио бих у бициклистички клуб. Да не будем погрешно схваћен, немам ништа против професионалних бициклиста у клубовима, то им је „посао“.

Nе пада ми на памет да експериментишем са својим организмом без стручног особља и надзора.

 

Reče čovek suštinu. Razumite ko ste i gde ste. Ako ste takmičar, imate stručni nadzor, ako ste rekreativac - pamet u glavu. Deca i posao čekaju zdravog čoveka

[Serbian_SPIRIT]

Tema je merači snage i trening uz pomoć njih. Skylab piše o tome sugerišući iz svog iskustva ovde. Trening uz pomoć powermeter-a jeste mnogo bolji nego trening uz pomoć HRM-a. Broj otkucaja srca je nešto što stalno oscilira i ima mnogo razloga zbog kojih to radi (u mirovanju kao i u vreme fizičke aktivnosti) dok količina snage koju pravite tog trenutka je količina snage koju pravite i nema varijabila (sem preciznosti samog merača).

Plivanje ima uticaja na broj otkucaja srca jer spada u kardio vaskularne vežbe.

Što se tiče vazduha to već ima uticaj hladnoća direktno i indirektno. Direktno što dovodi do sužavanja vazdušnih puteva kao i krvnih sudova u plućima a indirektno što je hladan vazduh UVEK suv (neko ko razume bolje fiziku može to lepo da objasni) i time nadražuje organe disanja. Gustina vazduha, tačnije gust vazduh je mnogo bolji za bilo koju fizičku aktivnost jer je zasićeniji kiseonikom od retkog. Jest da ljudi koji jure Hour record uvek traže neku zlatnu sredinu između dovoljno gustog vazduha za disanje i manje gustine vazduha radi lakšeg probijanja (manje trenje) kroz isti.

[srdjoni]

što je hladan vazduh UVEK suv (neko ko razume bolje fiziku može to lepo da objasni)

U magli, na -5, vazduh ne može biti suv, bar tako kaže osećaj u plućima i zdrava logika. Ajd ipak ti prouči pa objasni

[Serbian_SPIRIT]

Može to kaže fizika. Moje znanje toga kaže vazduh može da ponese/upije određenu količinu vode i to zavisi od energije/temperature vazduha. Magla je aerosol tačnije tečnost, nije baš gasovito stanje. Kao što rekoh neko ko zna fiziku ovo može mnogo bolje da objasni, ti ne znaš

[srdjoni]

Naravno, magla je tečnost, i to udišeš. Ne piše džabe da je danas vlažnost vazduha 100%, pa ni po jednom tumačenju ne može biti suv, al kao što ti reče - tema je merači snage i trening uz pomoć njih, pa ne bih dalje.

[Serbian_SPIRIT]

Nije isto udisati tečnost i udisati gasove. Ne deluju isto na organizam.

Sent from my SM-N960F using Tapatalk

[Fiery]

Vlažnost vazduha je uvek relativna (npr. "relativna vlažnost vazduha je 100%"). To "relativna" u suštini znači "u odnosu na maksimalnu zasićenost na datoj temperaturi i pritisku". Topao vazduh ima veću maksimalnu zasićenost vodenom parom nego hladan vazduh, tako da topao vazduh ima nižu relativnu vlažnost nego hladan čak iako sadrži istu količinu vlage.

 

Šta ovo znači za disanje? Kada udahneš hladan vazduh u topla pluća, on se greje, a grejanjem mu relativna vlažnost pada. Znači udahneš leden vazduh s relativnom vlažnošću od 100%. Dok se u plućima zagreje na približno temperaturu tela, njegova relativna vlažnost pada na oko 10% (ako sam dobro preračunao).

[skylab]

Na sajtu British Cycling-a imate ovaj kalkulator: https://www.britishc...er-Calculator-0 kako za zone snage tako i za zone pulsa.

Kalkulator za zone pulsa bazira se na LTHR (Lactate Threshold Heart Rate), odnosno na sajtu je to polje: FTHR (Functional Threshold Heart Rate)

U mom slučaju se pokazao prilično tačnim.

[Gadjan]

Danas mi stigao mail da su izbacili novi firmver, sad ne znam kako i kada će to uopšte raditi. Pre vožnje ili u toku vožnje... I kako ako pedale nisu ni slobodne a kamo li vertikalno postavljene i bicikl u stanju mirovanja kako se navodi da treba kada se radi manual zero offset.

 

[skylab]

Dobra opcija, nadam se da ce da radi ok. Sad kako su resili autokalibraciju na pedalama bez iskopcavanja sprinterica ne znam.