Ako govorimo o biciklizmu kao o profesionalnom sportu, treba posebno istaći da je gotovo svaki profesionalni sport pa samim tim i biciklizam, industrija lekova. Pitanje je samo u tome koji od tih lekova su manje a koji više dozvoljeni. Prema tome, malo je neozbiljno olako govoriti o dopingu vozača iz ranih devedesetih, osamdesetih i ranije i diskreditovati njihove individualne i timske uspehe, a da kao reper poređenja ne uzmemo i današnje vozače. Koliko samo vozača iz pro Pelotona ima ili je bar imalo neku vrstu afere sa zloupotrebom određenih medikamenata? Pe eto i čuveni Froom je više puta optuživan za korišćenje nedozvoljenih supstanci za koje se vadio da je to recept koji mu je prepisan od doktora za lečenje astme. Astme?? Čovek koji vozi profesionalne trke već toliko godina i penje se hiljadama i hiljadama metara po najstrmijim brdima se leči od astme. Pomalo apsurdno zar ne? Videćemo kroz koju godinu šta će još da ispliva na videlo iz sveta dopinga kod savremenih vozača. Prema tome ako govorimo o tom nekom dopingu, ja bih pre rekao da je on još zastupljeniji danas nego pre 30, 40 godina jer je jednostavno i medicina napredovala.
Što se aerodinamike tiče, nigde nisam istakao da ne igra ulogu, nego da proporcionalno sa manjim brzinama i aerodinamika ima manji uticaj. To je jednostavno tako, jer da nije, onda bi i Reno Clio sa 80 konja trebalo da ima apsolutni isti dizajn šasije, iste gume i isti klirens od poda kao i neki auto od 500 konja. Što naravno nije tako, jer mu to nije bitno, jer ne razvija tolike brzine, a na manjim brzinama, aerodinamika nije toliko bitna.
Vozači Pro Pelotona zaista idu dosta brzo i uzbrdo, mada ja još uvek ne znam vozače koji na preko 10% uspona idu 30km na sat. 20 je još realno, ali 30?? To što se vozači i na usponu konstantno, kako Gađan kaže grčevito drže u grupama su po meni više stvari koji imaju psihološku pozadinu, a ne toliko veze sa aerodinamikom. Jednom beguncu na brdu će biti psihološki lakše ako zna da ga vija jedan ili dva vozača, umesto grupe od 20, 30 ljudi. Ili recimo neko ko je vođa tima, biće mu znatno lakše da napadne na brdu u ključnom momentu, onda kada pored sebe ima svojih 5, 6 suvozača koji unazad 100km rade posao za njega, bodre ga i očekuju da u pravom momentu napravi pravi napad koji će doneti konačnu pobedu.
I da rezimiramo stvari:
Dakle, de Facto je da su današnji bicikli jako mnogo puno napredovali, da je njihova evolucija nemerljivo velika i svako poređenje sa bilo kakvim čeličnim biciklom od čak i pre 25 godina jednostavno smešno i neadekvatno, a to što su vozači na upravo tim prastarim, neefikasnim, teškim ko tuč biciklima što se uvijaju kao žvake i kojima ramovi beže po pola metra levo desno kad se nagazi na pedalu imali vremena koja su ili slična ili u nekim segmentima čak i bolja nego ova danas, pripisaćemo isključivo drogama. Pa da svima bude lakše. 
