Poslednjeg dana smo gledali da izgubimo sto je manje vremena moguce, da bismo na BIogradsko jezero stigli i za Beograd krenuli sto pre, jer je Igor hteo da izbegne da uzme i utorak slobodan (ja sam utorak odmah otpisao). Tako da smo taj dan donekle pritisli, mada opet nije da nismo stali - naprotiv, a kod mosta na Djurdjevica Tari smo ostali i duze od 45 minuta. Ja sam bio poprilicno odmoran (ocekivano), a na ulazu u NP Biogradska Gora smo bili negde oko 3 popodne, koliko se secam.
Nego, prethodni dan.... ulazim ja u Zabljak sa magistrale, i vozim nekom ulicom, kad najednom trafo mi se parkirao u traci i ne mrda. A murije nigde.
Gledam ga ja, da je makar upalio sva cetiri nego nista, i obidjem ga i nastavim jos 20ak metara niz ulicu, kad tamo raskrsnica... samo nesto tu nije kako treba. Slika ne pokazuje jasno, jer me mrzelo da slikam iz drugog ugla, ali izmedju ulice na kojoj sam ja i ove dole postoji ostar pad od vise od pola metra.
Tu bi sad trebalo da ponovo dodje ona Igorova slika, sa kruznog toka u Niksicu - Da je vjecna Crna Gora Vidi se da smo braca, imao sam osecaj kao da sam kod kuce, u Srbiji.
Jutro u Ivan Dolu je bilo laaaaadno - voda smrzla, led na satoru... Ali pogled na planinu je bio tu
Dok smo mi doruckovali i spremili stvari u satorima, sunce je vec izaslo i krenulo da greje, sto je rezultiralo u otprilike pola kile blata po patici. Cena je bila 3 evra po satoru, mada sam stekao osecaj da je vlasnik tu cenu odvalio onako, i da su ga prvenstveno zanimali svi ostali u kampu tj stranci. Kada smo kretali i stajali na kapiji, pa se ja vratio do kuce da platim, bio je poprilicno iznenadjen sto me vidi. Verovatno je racunao da cemo klisnuti, a nije ga ni bilo briga... kao da je racunao sa tim. No, dobro... osim premekanog tla, kamp je bio ok jer ima i klonje i tus kabine (unutra, zatvorene) i sudopere i klupe za klopu sa nadstresnicom... tako da tih 3 evra nije previse, mada, realno, nama skoro nista od toga nije bilo potrebno.
Na Zabljaku smo na brzinu svratili u pekaru a onda krenuli na put. Ja sam, na vasu srecu, taj dan napravio jako malo fotki jer mi je baterija telefona bila pri kraju a sva rezerva me vec bila izdala. Zato samo par fotki:
Igor u prolazu, na izlasku sa Zabljaka
i nesto kasnije, dok se planina jos videla
Dan je bio jako lep, jos lepsi nego prethodni - suncano ali ne prevruce, i bez vetra - pa je voznja bila prijatna, a onda je usledio dug spust ka mostu na Djurdjevica Tari, gde smo se zadrzali skoro sat vremena. Mnogo turista, ljudi rade sve i svasta, ukljucujuci video snimanje dronovima (toga je bilo dosta i na Sedlu), a mi smo tu poklopali sta smo doneli iz pekare sa Zabljaka, i napravili par slika
Mislili smo i da uzmemo neki magnetic za frizider, ali je ovo mesto bilo jedno od onih koje nema meru - 3 evra za magnet. Paz' da necu.
I tako smo nastavili voznju, a ostatak je bio stvarno prijatan - divno goredoliranje kroz kanjon Tare, saobracaja skoro uopste nema, a razdaljina koju je trebalo da predjemo nije bila velika (80ak km). Milina.
I, za kraj, ukupni dozivljaj. Bilo je fenomenalno. Prvi put sam isao negde u drustvu, i jesam imao malu rezervu po pitanju kako ce to ispasti, prvenstveno zbog toga sto sam se plasio da cu previse usporavati Igora. On ipak vozi dosta cesce od mene i u znacajno je boljoj formi (a i pogon mu je bolji za brda - 22t vs mojih 26t). Ali, sve je proslo super. Odmah u startu smo se bili dogovorili da svako staje da fotka ili radi sta hoce kada god mu dune, a da cemo se mi lako naci, stici ili sta god zatreba, tako da ni u jednom momentu nismo bili ni blizu bilo kakve tenzije ili ikakvog problema. Svako je stigao da uradi sta je hteo, slikao je sta je i koliko je hteo, a provozali smo se krajevima kakve covek moze samo da pozeli. Sve je bio vrhunski, i taman.
Evo i mog treka, za kraj. Kraci je za taj krug oko Durmitora, plus nedostaje nekoliko kilometara brzog spusta sa Ostroga, jer sam zaboravio da pokrenem Orux.
https://www.strava.c...ties/1212477754