150 odgovora na ovu temu

[chamade]

E da, zaboravio sam napisati.. kupio sam 2 kutije eurokrema od 0,5kg.. u kombinaciji sa keksom i mlekom je fantastika. Apsolutni favorit na mojim budućim turama.

[Boris_volimCorbe]

Ostao sam duzan jedan post o penjanju na Dukat. Ne znam koliko je sama prica interesantna drugima, ali meni je taj dan, a posebno uspon, bio jedan od najuzbudljivijih i najupecatljivijih dogadjaja na celoj turi. Definitivno najdirljiviji, jer sam tada pricao sa dosta ljudi koji zive na Dukatu.

Krenuo sam ujutru oko 9, nakon dorucka kod porodice Treperski iz Bosilegrada. Venka i Misa. Stavio sam ranije sliku tanjira sa doruckom koji me je sacekao to jutro, ali evo je opet

a ponovicu i da su me ispratili sa kesom punom paradajza, paprike, gibanice a dali su mi i par carapa, da mi se nadje za svaki slucaj.

Njih nisam slikao jer nisam uspeo da nadjem zgodan momenat, a i samo kratko su oboje sedeli za stolom, prethodno vece.

 

Svratio sam do restorana Monika, gde sam popio kafu, natocio hladnu vodu sa izvorske cesme, pozdravio se sa vlasnikom Bojcinom koji mi je nasao smestaj, i krenuo tih kilometar i po, dva, nazad putem prema Vlasinskom jezeru, do raskrsnice gde je kontrolni punkt vojske i policije.

Prethodni dan, kada sam silazio ka Bosilegradu, sam stao na tom punktu i nekih desetak minuta razgovarao sa ljudima koji su u tom momentu bili na punktu. I inace sam cesto pricao sa policijom i vojskom, jer su na potezu Zvonacka Banja - Babusnica - Svodje - Vlasinsko jezero - Bosilegrad bili poprilicno cesti, i uvek ili na raskrsnici ili na izvorskoj cesmi kraj puta. Oni juce su bili vrlo razgovorljivi i sustina price je bila "Pa dobro, idi preko Dukata ali da znas da ima vukova pa ti vidi". Ja sam gradsko dete i ne volim da cujem takve stvari, cak i kada ne verujem da oni bas znaju o cemu pricaju. Ovi danas su bili cutljiviji, samo su se nasmesili kada su culi za moju nameru, i pozeleli mi sretan put.

A put je u pocetku asfalt - prva 3-4 kilometra - a i nakon toga makadam je bio bolji nego vecina asfaltnih puteva kojima sam do tada prosao.

Da ta deonica nije bas najobicnija se videlo po sceni koju, nazalost, nisam stigao da slikam. Ispred mene su se najednom stvorila dva lika, jedan je jahao konja a drugi je vozio bicikl odmah pored njega. Isli su mi u susret, i dok sam ja od "bog te sto je dobra scena" dosao do "slikaj, slikaj!", vec je bilo kasno. Nekoliko kilometara kasnije se stize do bitne raskrsnice. Desno se ide za Besnu Kobilu i dalje za Vranjsku Banju i Vranje, i put je bio asfaltni. Levo se ide preko Dukat planine za Trgoviste, i put je bio uzi i losiji od dotadasnjeg. Moj put je, naravno, vodio levo, preko Dukata.

Uskoro sam sreo i prvu osobu na tom putu. Mislim da je rekao da se zove Rangel, ili se prezivao Rangelov, ili tako nesto. Iz sela Crnostica, koje je prvo na koje se naidje, mada je pojam sela tu jako relativan - sela zauzimaju ogromnu povrsinu a kuca ima jako malo i rastrkane su. Kako god bilo, ja Rangela nisam skoro nista razumeo, jer je govorio neku verziju bugarsko-srpskog koju verovatno jedino lokalci razumeju.

Inace, lokalni Bugari govore daleko cistiji i jasniji sprski jezik od lokalnih Srba, sto me je donekle iznenadilo, a to su mi kasnije potvrdili i neki drugi ljudi sa kojima sam o tome pricao. Elem, da ga nazovem Rangel, je vise puta zestoko lupio kravu po glavi svojim stapom jer ona nije htela da stane kada smo poceli da pricamo. Bonk! Bonk! Bonk! Stani! Odmah sam pomislio kako bi on tako mogao i mene ako ne budem dobar, pa sam se potrudio da budem bas dobar. Ali Rangel je u stvari jedan jako ljubazan covek, koji mi je na kraju pokazao izvor-cesmu koja je bila na samo 5-6 metara od mene a ja je nisam video. I onda je otkasao nizbrdo sa svojom kravom.

(Kanda sam uspeo da pogresim fotku, i umesto one gde Rangel sa kravom odlazi niz drum, ja sam stavio fotku sacekuse u sumi. Ili sta god da je vec ova drvena struktura pored puta... Nema veze, zamislite kako Rangel i krava odlaze)

Malo kasnije sam sreo "bivseg pravnika iz Nis".

Nisam uspeo da ukapiram da li je on ikada diplomirao ili nije, cini mi se da nije, a brzo se pozalio kako je do skoro bio vitak i nije imao stomak ("bio sam kao ti!"), kako lokalni lik (nisam shvatio ko) nije hteo da mu da posao iz struke, i tako je on presao na skupljanje pecuraka, borovnica i ostalog po celom Dukatu. Nosio je torbu preko ramena sa plodovima, a definitivno nije delovao kao neko ko je nesrecan sto baza po planini umesto da sedi u kancelariji.

Onda se zainteresovao za Rangela, pitao me gde je Rangel krenuo i zasto, na sta ja nisam imao odgovor osim da je isao u smeru ka Bosilegradu. "Bivsi pravnik iz Nis" me onda zamolio da mi pokaze selo i kako se iz njega dobro vidi vrh planine Dukat (Crnook, 1881m), koji bugarski i srpski planinari posecuju 13.avgusta svake godine. Naravno da sam pristao, jer su takve stvari bile razlog sto sam na put krenuo...

Sve kuce su pravljene od blata, ukljucujuci crkvu i skolu.
Crkva

Skola je u najboljem stanju, a ima dva djaka.

A onaj goli vrh tamo je Crnook. Hvala Bogu, nisam morao bas toliko visoko, nego samo do prevoja Zagranje, nekih 350 metara nize...

Bivsi pravnik takodje zivi u Crnostici, kao i Rangel, mada, kao sto rekoh, ta sela su rastrkana.

 

Put je i dalje bio sasvim ok, iako je pratio tendenciju menjanja na losije... Tu je bilo i delova gde su ocigledno radili i bageri i kamioni za secu drva. Ipak, krajolik je sve vreme bio jako lep, sto je celu stvar cinilo vise nego prihvatljivom

Malo nakon toga se iz pravca u kome sam isao zacula buka, par sekundi kasnije se iza krivine pojavio APN-ac u oblaku prasine, i onda je zakocio ispred mene. To je bio Gose.

Posto smo se upoznali i rekli ko gde ide (on u Bosilegrad, nije hteo da kaze zasto, samo se nasmesio), ponudio me cigaretom a onda mi je rekao da njegov brat zivi gore u selu Dukat i da ima prodavnicu, i da obavezno treba da ga posetim i kazem mu da me je poslao Gose i da ce mi biti odlicno. Obecao sam da hocu. Popricali smo jos minut-dva, a onda sam ja rekao da moram da krenem, jer sam poceo da trosim vise vremena na cakulanje sa ljudima nego sto sam planirao a ceo Dukat je bio preda mnom, a i cela ona druga strana prema Trgovistu. Gose se nasmesio, mahnuo rukom i otperjao, ostavljajuci me u prasincini.

Jedini pomalo neprijatan susret taj dan je dosao ubrzo, a koji nisam ni slikao. Gurao sam uz jednu poprilicno strmu i razrovanu uzbrdicu, kada su mi odozgo u susret doletela tri dzukca razlicitih velicina, lajuci iz sve snage, od kojih je najveci bio veeeeliki Sarplaninac. Na vrhu uzbrdice je bila lakat krivina i na njoj neka kucica sa vojnim kontejnerom ispred, koji je koriscen valjda kao deo kuce (nisam stigao da obratim paznju jer me bio stra' od Sarplaninca koji je bio vrlo agresivan). Ispred kuce su bile baka, zena i mlada devojka srednjoskolskog uzrasta, i pretpostavio sam da zato i imaju te pse. To mi je jos vise govorilo oprez, zbog cega nisam ni pomislio da okrenem telefon prema njima da ih slikam. One su pozvale Sarplaninca da se smiri, onda smo progovorili par kurtoaznih recenica, pa sam ja brze-bolje produzio.

Put je postajao sve strmiji i uzi i sve manje je vodio kroz hladovinu. Problem sa putem je i sto su tuda prolazile Lade Nive EPS-a, i poneki auto lokalnog stanovnistva, sto je na nekim mestima - onim najstrmijim - stvaralo duboke kolotrage a po takvom terenu je skoro nemoguce voziti a i vrlo tesko gurati. Najvecim delom je put bio makar ok, iako su i moja ocekivanja bila izuzetno niska

Onda sam naleteo na par kuca na jednoj kosini, i momka koji je nesto majstorisao ispred kuce.

Pozdravili smo se a odmah je iz kuce izasao i njegov otac, koji me pozvao na kafu. Seli smo, zena je nama troma skuvala kafu pa smo je pili i pricali o zivotu, planini i celom tom kraju, mojoj voznji biciklom, a na kraju smo svi podelili i moju gibanicu - bilo je tacno pet komada - iako je otac prvih par puta odbio u ime svih. Otac se zove Minko Stojmenov, zivi u selu Dukat, a ispostavilo se da je on Goseov brat, mada ja nigde prodavnicu video nisam (ispod kuce je). Pitali su me kada cu opet prolaziti tuda, rekli da se nadaju da cu svratiti ako budem u blizini, sto sam ja naravno obecao, onda smo se slikali i ja sam nastavio dalje.

Odatle je krenulo dosta strmog, ali sam veliku vecinu toga izvozio.

Na jednom mestu se put racvao a toga na Google Map nije bilo, pa sam u glavi bacio novcic i krenuo desno (solidno uzbrdo). Nakon par minuta sam vec bio solidno van puta na Google Map, pa sam se vratio i krenuo levo (solidno nizbrdo, mada samo kratko), i to je bio pravi put.
Uskoro se vec naziralo da se blizi vrh, a onda se pojavilo jos kuca, sto je sve selo Dukat. Pri samom vrhu me jedan Makedonac iz Skoplja pozvao na pivo, koje sam odbio ali sam prihvatio da sednem u hlad na zemlju pored njega, a onda su mu se pridruzili i jos dvoje, koji su mu valjda neki rod ali se ne secam vise koji.

Samo nekoliko minuta dalje uzbrdo je, konacno, i prevoj Zagranje, gde su jedna kuca, velika cesma i bandera sa znakom. Odatle put krece nizbrdo ka selu Radovnica, koje bi trebalo da je nesto manje od 15km dalje niz put. Bio sam umoran i skuvan ali i poprilicno zadovoljan sto sam tu stigao sa ipak vise snage u nogama nego sto sam ocekivao. A i putovanje je bio jako zanimljivo.

Put nizbrdo pocinje fino, mislim da sam vozio cak i 15ak km na sat. Vise zemljani put nego makadam, pa je udoban.

Medjutim, to traje nekoliko kilometara, i taman kada sam se navikao i poceo da mislim o tome dokle bih mogao da stignem do kraja dana, put se pretvorio u grozotu. Slicno onome sto sam kasnije video na spustu sa Barje jezera ka brani - sirok makadamski put, ali sa ostrim stenama koje vire i mnogo kamenja raznih velicina koje je rasuto i koga je toliko da ga je jednostavno nemoguce izbeci.

Aj sto je truckavo, zbog cega ruke bole, nego sto sve vreme moram da jako kocim pa sake bole jos vise, sto prakticno vozim polustojeci, i sto sve vreme razmisljam kada cu raseci gume. To je bilo vreme kada sam zeleo da imam nenatovareni MTB i samo da se sjurim. Ali nisam, imao sam treking od 40 kila, a kilometri su prolazili jaaako polako.

 

Ipak, na kraju, Radovnica...

... i asfalt. I ja ponosan, koji sam jurnuo ka Trgovistu a onda proleteo kroz njega i nisam stao sve do sela Klenike, kod Prohora Pcinjskog. Svi dani na ovoj voznji su bili za pamcenje, ali ovaj je bio jedan od onih koji se pamte duze i bolje.

[chamade]

E to je ono pravo.. kad komuniciras sa mestanima u nekom sasvim drugacijem okruzenju od onog na kojd sj navikao. I po nepisanom pravilu ljudi iz takvih krajeva uvek ce te bolje docekati od ovih sa severa.

A onaj toranj za sacekuse, rekao bih osmatracnica.. moze biti da je tu napravljen zbog raznih zverina.
Ima ih na Povlenu, Velikoj Brezovici.. uglavnom su na planinama pa moze biti da je zbog toga. Ako su gi mestani rekli da ima vukova budi siguran da ih ima.
Meni covek u Rumuniji rekao da se ne zezamo u gustim sumamana Karpatima jer ima medveda.. licno sam se uverio da ih ima jer je dosao na 30 metara od satora. Srecom bilo dosta ljudi i nekih kucovapa je medos otisao.
Ali.. sve je to deo avanture.

[chamade]

De, nek neko izbrise ovo iz Borisove teme.. ovakvim oglasima nije mesto na 2bike.

[Atomislav]

Da si ostvario plan, ovo bi zatekao u Prolom banji. Crkva Lazarica, uvrnuta sljiva, rezbarija u drvetu, ekipa koja se danas malo provozala...

Sent from my GT-I9305 using Tapatalk

[Boris_volimCorbe]

Bice sledeceg proleca. Tada makar necu imati dilemu da li da idem sa istocne ili zapadne strane Radana, jer sam istok sada obisao, i onda jos otisao preko Vidojevice za Prokuplje pa u Brus. Znaci, sledeci put Djavolja Varos sa Prolom Banjom i Kursumlijom.

[chamade]

Treba nesto i za drugi put ostaviti

[Boris_volimCorbe]

Nego!

[lowzyyy]

Ima li negde offroad da se penje na neko uzvisenje blizu beograda?
Vidim u ovoj temi silne prirode i zemljane puteve...
U beogradu gde god krenem asfalt...

[Boris_volimCorbe]

To bi valjda trebalo da pitas na MTB forumu, nekako je logicno da takvo pitanje ide tamo? No, kada si vec tu, a svi znamo za ono "google is your friend", dobijes npr nesto ovakvo

http://www.stazeibog...a-srbija/avala/

 

pa zumiraj i onda gledaj sta kaze. A imas svacega i na raznim drugim stranama, manje ili vise udaljeno od Beograda, zavisno od zelje. Ja sam se sa Bukulje spustio nekom stazom koja je dusu dala za MTB, a i razni zemljani i makadam putevi su na sve strane - ima ih vise nego asfalta, sasvim sigurno.

[Boris_volimCorbe]

Sad sam nabasao na link koji mi je na pocetku voznje poslala koleginica, a koji sam zaboravio da stavim ovde.

Prvi bus sa nosacima za bicikle, svakog dana na liniji Beograd - Kladovo.
http://www.istocneve...d-kladovo-foto/