И да и не. Постоји нешто што се зове "опште добро". Ако сви изаберу да буду ленчуге и да ништа не знају, цело друштво ће имати проблем. Тиме је на друштву и одговорност да мотивише и подстиче свакога да жели да се унапређује. Ни основна школа некада није била обавезна, а пре тога није ни постојала. Да није уведена, можда данас не бисмо постојали ни ми. Дакле, поставља се питање у ком тренутку толеранција треба да уступи место општем добру.
Cini mi se da je razgovor isao mnogo vise na stranu licnih odnosa, nego drustvenog sistema, pa je i moj post isao u tu stranu.
Pitanje gde je granica izmedju tolerancije i opsteg dobra je, po meni, cisto akademsko tj ono o kome moze donekle da se raspravlja ali u stvarnom zivotu se ne srece. U stvarnom zivotu nikada ne razgovaramo sa drustvenim prosekom, vec je uvek u pitanju odnos sa jednom osobom, koja ima svoj karakter, svoju okolinu i svoju proslost, i ciji su stavovi posledica i te okoline i te proslosti. Opste dobro tu nema sta da trazi, ali tolerancija itekako ima. Opste dobro se ima u vidu kada se gradi skolski sistem, ili bilo koji deo sistema i drustva.
Можда још прецизније - где се завршава право појединца да живи како он жели, не хајући за друге? Да ли и родитељи треба да пусте своју децу да буду ленчуге, не уче школу и да се питају шта ће радити у животу? Или имају одговорност према деци? (не мислим само законску, него оно, да погледа децу у очи кроз 20 година)
Sto se mene tice, pravo da se zivi kako god covek hoce, hajuci za druge ili ne, pocinje i zavrsava u zakonu. Dok god postujes zakon, zivi kako hoces i haj za koga god hoces, ili ni za koga. U momentu kada postanes punoletan, drustvo i sistem prestanu da ti planiraju zivot, postanes odgovoran za sebe, i treba da imas pravo da ostvarujes svoj zivot u skladu sa svojim zeljama i stavovima. E sad, to kakvi su ti stavovi i kakve su ti zelje, je nesto sto bi drustvo, pocevsi sa roditeljima, porodicom i skolom trebalo da usmerava tokom odrastanja. Zrela i kvalitetna drustva proizvode odrasle osobe koje doprinose tom drustvu na pravi nacin tj na nacin na koji odgovara vecini pripadnika drustva. Ali, isto tako, zrela i kvalitetna drustva su mnogo tolerantnija kada su medjuljudski odnosi u pitanju, ukljucujuci odnos prema pripadnicima drustva ciji su stavovi drugaciji od vecinskog i koji se mozda ne poklapaju sa onim sto bi se nazvalo "opstim dobrom" tog drustva.
Drustvo kao celina i svi njegovi delovi treba da vaspitava, i kaznjava ako i kada je neophodno. Pojedinci treba da budu tolerantni.