Ova godina definitivno nije godina bajsa za mene. Ko majmun rintao ceo dan da bih popodne mogao da stučem prvu ozbiljniju kilometražu ove godine i potvrdim da je diskus hernija konačno prošlost. Na 8 km od kuće (tramvajski most), ode guma. Most je inače prepun srče od početka do kraja, ne znam o čemu se radi ali ga zaobilazite. Sišao u ladovinicu ispod mosta da nabrzaka zamenim gumu, u brzini previše odvio šraf na osovini, koga je feder na quiq realise-u lansirao u travu (ne menjajte gumu na travi nikada). 20 minuta mi je trebalo da nađem šraf, klečeći sam prepipao pola livade. Posle 40 minuta, sav mokar i prljav hteo da nastavim koliko toliko da spasem vožnju ali primetim krpelja na podlakticu. Okrenem, vratim se kući da me žena "sredi" i to je moja ebena vožnja danas.
Trenutno sedim na terasi, slušam pucnjavu / vatromet sa Ade koja se meša sa neukusnom muzikom, neka krava iz komšiluka već pola sata muče, ovaj smeje se.... Ovaj Bg mi je postao pakao u svakom smislu reči, čak mi i sitna zadovoljstva postaju problematična i nedostupna
Sent from my LYA-L29 using Tapatalk
Сажаљевам случај!