Biciklista-Gitarista-Ateista! Sve isto k'o i ja.
Ali i vegetarijanac... (ja nisam, iako preferiram torte, sladolede, voće, povrće... pa tek onda meso
)
Ali idemo ispočetka...
*
Ustanem ja jutros rano i spremim se za vožnju. I kud ću, na koju stranu... znam da kolege koji voze brevet 600 km, na koji ja nisam otišao zbog lošeg vremena, polako pristižu u Solunsku ravnicu, pa rešim da im krenem u susret i možda im ponudim nešto od hrane...
Znači vozim njihovom rutom, ali suprotnim smerom, prolazim nekoliko sela, prolaze i kilometri (već sam prešao 50), ali nikoga ne srećem. Vidim iz pravca Olimpa pristižu tamni oblaci i rešavam da polako završavam potragu. Čak je i počela da pada neka vrlo sitna kiša i vozio bih kontra rutom možda još oko 500 metara i onda bih skrenuo desno, da bih pobegao od oblaka, i vratio se u Solun drugim putem.
Ali, eto u samom finišu, naleteh na Kostu, starog poznanika (iz prošlog milenijuma po gitarističkoj liniji i od pre 3 godine po biciklističkoj), pa sam se vratio u Solun istim putem kojim sam došao, da bih mu pravio društvo... Tako da nas je kiša malo zakačila, desetak minuta.
Eto, bilo mi je suđeno da danas vozim po kiši i zaprljam bajs...
A, kaže Kosta, tokom breveta imali su kišu (sitnu) samo juče ujutro u prvih 60 km, kasnije uopšte ne. Ali sigurno su vozili po mokrom asfaltu skoro ceo dan juče (to ja pretpostavljam, nisam ga pitao), a takođe zavisi i od sreće, od toga gde se zadesiš u momentu kad naiđe neki kišni oblak. Eto, na primer, njega je uhvatilo ovih desetak minuta kišice sa mnom, ali ostali, ovi koji su bili iza njega pola sata, sat vremena ili više, nisu bili te sreće... malo više su pokisli.
U svakom slučaju, nije bilo ništa strašno, mogao sam i da vozim brevet, ali problem je bio taj što sam odluku morao da donesem do četvrtka u podne (i da odem u banku do 14h i uplatim 14€). Ali sad, šta je tu je...
