1668 replies to this topic

[Nesoni]

Ne da nije najbezbedne, nego je totalno odsustvo mozga voditi porodicu tim putem. Nije pitanje pravila. Svaki dan vozim preko novog mosta. Ulica je pogibljena i za vozače automobila. Ali takođe i spust niz bike stazu sa mosta, prema Adi. Ta količina sitnog truckanja, centimetarskih neravnina. I klipani/ke koji se penju na most ko Čvorovići u Balkanskom špijun. Ako moja lula na volanu negde popusti, to će biti tu. Ne na nekoj uzbrdici na putu ka vrhu Banovog brda gde "čupam" rogove, nego na spustu sa novog mosta. Koliko god mi bajk prija, mnogo sam napetiji u vožnji nego kolima. Jbg, zlatno doba pa i drumovi zlatni

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

[MI1966]

Giro di Halkidiki, start noćas u 01:24, ponovo kući u 15:44. Ukupno 14:20 (na sitne pauze otišlo 1:02).

[omega]

Поглед на скривени манастир Јазак

[veljo1981]

Da uslikam jednom "pilu"
Jeftine tornice i bidoni al sta selo zna da to nije markirana roba
Standardna ruta, kuca-Bujici-kuca, 30km, dotjerao sam na 1h i 6 minuta, eh jos tih 6 da skinem ove godine i bicu zadovoljan

Poslano sa mog KING_KONG_3 koristeći Tapatalk

[MI1966]

Nekoliko slika od danas...

[veljo1981]

Bila je 90 prosjecna do zadnjih par kilometara, osjecam se tako profesionalno, ne mogu da vam opisem, uglavnom ne pricam vise sa svakim o biciklizmu Screenshot_20200807-191234.jpg

Poslano sa mog KING_KONG_3 koristeći Tapatalk

Da se ponovim ovde posto niko u selu ne razumije sta kazem

Poslano sa mog KING_KONG_3 koristeći Tapatalk

[Gadjan]

Pff, ja držim 110 bez problema to mi skroz ugodna kadenca prosečna zna da mi bude i 95 pa i više, na ravnom.

[veljo1981]

Ja toliko da sam vozio bicikl ja bih do sad 4 noge imao

Poslano sa mog KING_KONG_3 koristeći Tapatalk

[MI1966]

Noćna vožnjica: start u sumrak, kući pre svitanja...
7:07, sa pauzama 7:58, elevacija slaba, nema ni 800 m.

Slike nemam nijedne, bila noć, je l' te...

[zoksi]

Uzivanje u prirodi

[MI1966]

Pretposlednji trening pred brevet week, koji počinje u subotu...
(kasnije danas nešto opširnije o ovoj vožnji)

[mmax001]

Uzivanje u prirodiIMG_20200816_075932.jpg  Screenshot_20200816-111639.jpgIMG_20200816_110320.jpg

Јако лепо и занимљиво место. Био сам ту пре три недеље, на путу до Бојаниних вода, одакле крећу обележене планинарске стазе за успон на врхове Трем и Соколов камен. Није претерано захтеван успон и препоручујем да се изађе горе... мислим да није за бициклу

[MI1966]

Stanje oblačnosti juče popodne nije bilo sjajno, jedno pola sata sam studirao kretanje oblaka, oluja u blizini, i na kraju sam rešio ipak da krenem, pa šta bude. Nisam više mogao da čekam da mi prolazi dragoceno vreme.

Ubacio sam u torbu jaknu za kišu, a poneo sam i 4-5 vlažnih maramica, bočicu plavog alkohola i ulje za lanac, pa ako se bicikl usvinji, da mogu da sredim makar lanac.

Prvobitni plan bio je da idem magistralnim putem ka prvom prstu Halkidikija (pa onda na istok, na drugi prst), ali sam zbog oluje koja će izvesno preći preko prvog prsta, ili noge, kako ga zovu u Grčkoj [i stvarno je Halkidiki kao neki tronožac], rešio da idem preko Poligirosa. I oluja i ja išli smo na jugoistok, samo je ona bila brža, jer ja sam imao uspone od 20. do 65. km.

Već je počeo da pada mrak, tako da nisam više mogao pogledom da proveravam stanje na nebu, ali su se zato munje videle mnogo bolje. Radovalo me je što samo vidim da seva, a ne čujem gromove, što je značilo da je oluja dosta daleko od mene.

Međutim, polako je počela da mi se približava, da mi seče put...
A počelo je da seva i sa leve (severoistočne) strane.
Pošto znam svaku krivinu na putu do Poligirosa, znam i da na nekim deonicama nema nikakve zaštite u slučaju kiše (benzinska, restoran, nadvožnjak i sl.), pa sam na 44. km, odakle kreču žešći usponi stao kod jedne pekare-poslastičare (usput natočio vodu) da bih na internetu (rainviewer) proverio stanje. Mislio sam tu da sačekam da prođe nevreme, pa da kasnije nastavim, ali nije mi se čekalo pola sata ili više, pa sam rizikovao i nastavio, znajući da u naredna 4 km nema apsolutno nikakvog zaklona. A uspon veliki i vozi se sporo, treba mi barem 15 minuta za tih 4 km.

Ništa, izlazim gore, sledi jedan spust, pa opet stajem da proverim kretanje oluje.
Pored puta je taverna, do Poligirosa još 14 km.
3 uspona, treći baš žestok.
Zaklona bez.
Jedino ispod nekog drveta, ali to ne bi bilo mudro, je l' te...

Vidim da sam praktično u makazama, imam oluje sa obe strane.
Ali mi se čini da centar ni jedne ni druge oluje neće uspeti da me zakače, možda samo njeni krajevi (plavo predstavlja moguću kišu), pa rizikujem i nastavljam...


Tu sam negde... ↓↓↓




Grmi, seva mi i s leva, i s desna, utisak je da su mi oluje blizu, ali to je verovatno tako zato što je mrkli mrak, pa se munje mnogo bolje vide i izgledaju jače i svetlije.
Očekujem kišu svakog momenta (planiram da zbog znojenja skinem dres i imam na sebi samo plastičnu jaknu, da bi mi dres ostao suv za kasnije).
Siguran sam da mi kupanje ne gine i razmišljam kako na Stravi da dam ime ovoj vožnji i naslov pesme od "Drgog Načina", nametnuo se sam: "Lile su kiše" (...na staklene krovove graaadaaaa... )

Ne vidim više zvezde na nebu iznad mene, naišli oblaci, međutim munje su sve dalje od mene, na 1. prstu razbija kiša (munja sa moje leve strane više i nema)... I ja polako stigoh i do Poligirosa, suv suvcat.

Kreće zasluženi spust do mora, pa levo ka drugom prstu...

Krenuo sam od kuće na prazan stomak, već 16,5 sati nisam ništa jeo (ono... isprekidani post, autofagija, drž-nedaj... ), mislio sam da izdržim do Nikitija, koji mi je na okruglo 100 km, ali nisam mogao više, pa sam 20 km pre Nikitija jeo smokve koje sam usput nabrao (imam na tom putu ka Poligirosu, na 25. km, jedno drvo koje čerupam već 15 dana ).

U Nikitiju sam kupio giros.
Dok sam ga tamanio, pade mi bicikl (dunu vetar malo jače i eto... ). Ali sreća u pesak... jeo sam na plaži.
To mu je prvi pad do sada, i to baš na desnu stranu.
Sreća, eto, da je bilo tog peska, a i najpre je udario na volan, ručica se zarila 5 cm u pesak, tako da nema štete na menjaču.

Nastavljam.

Obići ću ceo 2. prst, razmišljam s koje strane da krenem... Odlučujem da idem najpre sa severoistočne, šta ja znam... ona oluja još praši dole po 1. prstu, pa da sam što dalje od nje, za svaki slučaj... A ako zakači i ovaj moj 2. prst, taman dok ja pređem na jugozapadnu stranu, put će se osušiti.

Znači idem prema Sartiju, 40 km uspona i spustova... Ovde sam prošlog leta 6-7 dana trenirao sa MTB-om, uoči odlaska na PBP. Prolazim i pored našeg Lacara kampinga i drma me nostalgija (bilo je mnogo lepo, a ove godine, zbog pandemije, ništa od reprize ).
Promašujem česmu pored puta, ali su mi zalihe izdržale do benzinske ispred Sartija.

Silazim s puta, svraćam u Sarti. Već je 02:30, mali grad je već utonuo u san, ali ipak ima u centru par otvorenih radnji, pa kupujem sladoled...

Idemo dalje, treba preći na drugu stranu prsta...

Juna 2018. vozio sam ovde jedan brevet i znam da ima velikih uspona, tako da me uopšte nisu iznenadili, šta više, učinilo mi se da su nekako prebrzo prošli...
(možda je i do bicikla, nema više debelog trekinga )

Na samom vrhu 2. prsta, na jednoj deonici od desetak km, vidi se je u prethodnim satima bilo kiše, ali bila je ili slaba, ili je kratko trajala, pa je asfalt mokar samo na mestina gde je oštećen, gde ima rupa.

I sa druge, jugozapadne strane prsta, stalno gore-dole, gore-dole, gore-dole...
(zato na ovoj turi ima skoro 4100 m elevacije)

Počinje i da sviće, pa kao ajde da napravim i neku sliku.

1. Pogled na 1. prst.
2. Pogled na Mesec i Veneru






Dakle, već je svanulo... a baš je bilo cool tokom noći.
Kreće saobraćaj: đubrari, kombiji i kamiončići raznosači robe...

U Nikitiju uzimam vodu.
Nalazim krušku (mislim drvo ) pored puta, pojedem odmah nekoliko, strpam u ranac gomilu za usput (ostalo mi nekoliko i za kući, zec sa balkona će ih potamaniti u narednim danima ).
Brišem lanac vlažnim maramicama i podmazujem ga.

Razmišljam da li nazad opet preko Poligirosa, pa odustajem od te ideje, što zbog velikog uspona gore do grada, što zbog toga da se, kao, ne bih vraćao istim putem, pa nastavljam do N. Mudanja, Kalikratija, uzimam vodu poslednji put i izlazim na magistralni put.
Vozim po njemu desetak km (ovde se to toleriše), pa polako kući...

[chamade]

Cerska bitka - 106 godina kasnije

<iframe height='405' width='590' frameborder='0' allowtransparency='true' scrolling='no' src='https://www.strava.c...3c12'></iframe>





Memorijalna vožnja u čast Srpskim borcima palim u Cerskoj bitci, da se ne zaborave.
Odličan odziv, došlo dosta ljudi iz Vojvodine, Beograda, Šapca.. ukupno oko 30.

Attached Thumbnails

• 

[mmax001]

Cerska bitka - 106 godina kasnije

Memorijalna vožnja u čast Srpskim borcima palim u Cerskoj bitci, da se ne zaborave.
Odličan odziv, došlo dosta ljudi iz Vojvodine, Beograda, Šapca.. ukupno oko 30.

Sjajno, bravo za sve učesnike!

[veljo1981]

Svaka cast

Poslano sa mog KING_KONG_3 koristeći Tapatalk

[dule0911]

@MI1966

Kako je sa vlagom pored mora kad se vozi nocu? Odlicna voznja!

 

@chamade

Odlicna voznja, pocinju da mi se svidjaju voznje koje nemaju preterano mnogo visinaca, ovako nesto je taman.

[flocus]

Baš lepa vožnja, a lep i povod. Šteta što nije bila objavljena na LM

[MI1966]

@MI1966
Kako je sa vlagom pored mora kad se vozi nocu? Odlicna voznja!

Ili je nema ili sam ja navik'o, pojma nemam...

*

Zaboravio sam da opišem detalj kad je jedna, verovatno mlada, budala sa skupim autom, vozeći prebrzo, 'ladno sekla krivinu na nizbrdici, pa onda naglo zakočila kad je videla moje svetlo. Uplašio sam se da se prevrne i počne da se okreće, pa završi na meni...

★

@chamade

nešto detaljnije?

[omega]

Прека калдрма између Петровчића и Карловчића