46 odgovora na ovu temu

[Boris_volimCorbe]

Ovo sam pisao sinoc ali je signal bio preslab za internet.

Evo me u banji Zdrelo, kod Petrovca na Mlavi pa prema Zagubici. Sad je 21:25 a ja sam vec stigao da odspavam i probudim se, mada cu sad jos.

Elem, sin je na zimovanju sa majkom, za ove dane su prognozirali lepo vreme, a meni je ostalo slobodnih dana iz prosle godine koji se nece sami potrositi... pa sam seo na bajs pa na dzadu. Kum je prijavio da ima bisage koje nikada nije koristio pa sam ih pozajmio i krenuo u ponedeljak jutro - od B.Jerkovic ka Avali, samo nisam skrenuo gde treba kao kada idem na posao, nego sam nastavio ka Mladenovcu. I Smederevskoj Palanci, pa preko Velike Plane i Zabara stigoh u Petrovac, a onda i do Zdrela, koje je 10ak kilometara odatle. Nisam zurio, osim da stignem pre mraka, tako da sam tu bio negde oko 17:30.
Smestio se privatno, odmah poklopao tri tanjira domace corbe, dok su jaja i ogromni rezanj slanine bili na przenju. Pa sa vrucom lepinjom i belim sirom... Odvalih se. Onda mi se prispavalo pa sam krenuo da se odvaljujem i od spavanja, a onda me probudio telefon.

Sutra? Nisam siguran, jer je hladnije nego sto je trebalo da bude. Jos od Avale vozim kroz predele pokrivene snegom, a Zagubica pa na sever prema Kucevu vise ne zvuci tako dobro. Mozda i batalim Homolje i ostavim ih za drugi put, nego se obrnem pa nazad u Petrovac i odatle u Kucevo i onda Golubac. To cu odluciti ujutru, kada budem odmorniji i, samim tim, orniji da donosim iracionalne odluke.

[Boris_volimCorbe]

Probudio se, izasao ispred sobe i zatekao ovo.

Zagubice, stizem.

Attached Thumbnails

• 

[pjesak1972]

Svaka cast na hrabrosti da se u februaru vozi visednevna tura.Sretno.

[Boris_volimCorbe]

Izgiboh na deonici od Zagubice do Leskova. Hajde groznih uspona, hajde totalno razrovanog puta, ali kad gledas ispred pa od svih razvaljenih zakrpa ne znas da li je zakrpa, rupa, braon sneg ili led, onda postane zeznuto. Strm spust od vise kilometara, brzina 6-7kmh, polustojeci. O usponu necu ni da pricam, stajao sam svakih 100m. Vec kod raskrsnice za Kucevo i Majdanpek me uhvatio mrak i sva sreca da imam solidna svetla, mada ni taj put nije milina (mada je autoput za ono od Zagubice).
Inace, coveka nisam video satima - totalna vukojebina - i kada sam naisao na prodavnicu 20ak km pre Kuceva bio sam srecan k'o kuce.
Zavrsio i nocim u Kucevu, nisam stigao do Golupca kao sto mi je bio plan. Tako ce najverovatnije i otpasti Golubac i Ram, jer moram da se vratim do sutra uvece.

Ali, predeli su neverovatni. Potpuno sam zabezeknut lepotom, a jedino se pitam da li su lepsi zeleni nego beli. Stavicu neke fotke kada se vratim i opasuljim.

[Allex]

Bravo Borise!

[ZareSD]

Svaka cast...i srecno do kraja puta!👍

Sent from my Samsung

[chamade]

Vec kod raskrsnice za Kucevo i Majdanpek me uhvatio mrak i sva sreca da imam solidna svetla, mada ni taj put nije milina (mada je autoput za ono od Zagubice).
Inace, coveka nisam video satima - totalna vukojebina - i kada sam naisao na prodavnicu 20ak km pre Kuceva bio sam srecan k'o kuce.


Ali, predeli su neverovatni. Potpuno sam zabezeknut lepotom, a jedino se pitam da li su lepsi zeleni nego beli. Stavicu neke fotke kada se vratim i opasuljim.

Vozio si od Majdanpeka do Kučeva pored reke Pek. Mnogo lepa klisura.. prošao si pored Debelog Luga i Blagojevog kamen. Ta deonica je totalno pusta i preko leta.. i u leto je još lepše nego zimi.

Dobro si se usudio da voziš tuda u ovovm periodu.. dani su kratki, u klisuri Peka noć još brže dodje, a i Homolje sa svojim zimskim uslovima zna biti prilično oštro.

Od mene veliko "bravo".

[skylab]

Svrati do Vrela reke Krupaje, tamo imaš malo porodično gazdinstvo koje ima svoj mini hotel i ribnjak. Za male pare možeš da prenoćiš i jedeš vlaški kačamak i sir i jednu od najukusnijih pastrmki u Srbiji. U krugu gazdinstva ima i mali bazen sa termalnom vodom u kome i zimi možeš da se okupaš.

 

Sve informacije imaš na ovom sajtu: http://www.krupajskovrelo.com/

[Boris_volimCorbe]

Golubac. Bejbi.

Pisacu kada se vratim, u neko doba veceras. Idem na Smederevo i onda u ravnu Vojvodinu sa dobrim putevima - Kovin, Pancevo.

Hvala na podrsci.

Attached Thumbnails

• 

[chamade]

Udri  

[Boris_volimCorbe]

Vratio se, bio u Pancevu u 5 tj pre mraka, pa i to sto me uhvatio mrak do pancevca nije bio nikakav problem.

Vec sam prebacio slike sa telefona na kompjuter ali ih ima previse a mrtav sam, pa ce to da saceka sutra.

 

Nadam se da ovaj link radi

https://www.strava.c...urce=ride_share

 

Jedno pitanje: Kakva je politika foruma sto se tice navodjenja imena tj lokacija gde smo, recimo, nocili? Mislim u smislu pohvale i pokude. Ja bih rado podelio iskustva ali ne znam da li su imena ok ili nisu.

[pavaobg]

Slobodno pljuj i hvali svakog koga misliš da je zaslužio.

 

Svaka čast na vožnji!!!

[grbic]

Svaka cast gos`n naucnik... Forum je mesto gde se dele informacije, znanje, neznanje... Tako da sve sto coveku na biciklu moze biti od koristi radi smo procitati ili kako je Paja to lepo srocio pljujes i hvalis 

[BikeGremlin]

Čisto da ne bude zabune (i zbog drugih koji čitaju). Uglavnom bitno kod negativnih iskustava. Prihvatljivo je preneti iskustvo, tipa: "naplatili su više nego što smo telefonom ugovorili" i slično. Nije poželjno uvoditi kategorije tipa: "prljavi prevaranti uvreda još koja po želji su nas odrali..."

[srdjoni]

Prihvatljivo je preneti iskustvo

Mislim da je čovek samo hteo da pita da li bi se smatralo reklamom ako da neke detalje vezane za prenoćište i klopu. A te stvari su za cikloputnike izuzetno dragocene - Borise, samo piši!

[chamade]

Jedno pitanje: Kakva je politika foruma sto se tice navodjenja imena tj lokacija gde smo, recimo, nocili? Mislim u smislu pohvale i pokude. Ja bih rado podelio iskustva ali ne znam da li su imena ok ili nisu.

Opleti slobodno.. pohvale  su OK, ali pokude nam mnogo više znače. 

 

 

Mislim da je čovek samo hteo da pita da li bi se smatralo reklamom ako da neke detalje vezane za prenoćište i klopu. A te stvari su za cikloputnike izuzetno dragocene - Borise, samo piši!

+1

[Boris_volimCorbe]

Pokusah da ne budem predug, ali omanuh najstrasnije.

 

Pod jedan, Ram se nije desio - ne bih tamo. Inicijalni plan je bio da druge noci prespavam u Golupcu i onda treceg dana u Ramu skelom predjem Dunav do Banatske Palanke i odatle pravac Beograd. Kako sam drugog dana zaglibio na vrhovima Homolja i zato prespavao u Kucevu a ne Golupcu, Ram je otpao.

 

Pod dva, kratki komentar o smestaju u banji Zdrelo i Kucevu ce doci u narednom postu.

 

Daklem...

 

Bio je super osecaj u ponedeljak ujutru proci pored skretanja za institut, na nakrcanom bajsu, pomisliti na kolege, u glavi im reci "aj cao" i samo zdimiti niz dzadu. Odatle pa sve do srede ujutru i izlaska iz Kuceva je sve bilo belo, sneg na sve strane. Jako lepo ali pomalo zabrinjavajuce. Samo pomalo, jer je prognoza bila toplo i suncano.

 

Put taj prvi dan je bio ok - uglavnom ravan, uglavnom solidan i bio bi najvecim delom cak i dosadan da sam njime prosao nekada ranije, ali nisam pa mi je bilo interesantno. Najcesci pejzaz:

 

Postalo je jako interesantno tek u Zabarima, gde ravnica prelazi u brda. Odatle je krenulo opako gore-doliranje, i malo strmije za moj ukus nakon 100km voznje. Siromasno, ali lepo, a sigurno jos mnogo lepse kada je zeleno, kao i citav kraj kroz koji sam prolazio narednih dan i po.

Zabari - fino mestasce u kome su transport ljudstva i industrija metala u punom zamahu (eno bajsa na kamionu!)

 

Nesto kasnije naleteh na dve cudne kuce u istom fazonu. U cemu je stvar ovde? To imanje nije toliko malo da nema mesta za kucu sa vecom osnovom. Sta je ovo - 15 kvadrata ali onda puta tri, u visinu? Ili su prvo digli kruzne stepenice iz zezanja pa onda resili da sredinu ispune necim, pa digli kucu...

 

Bilo je i manastira, kao npr ovaj poveliki

 

Prespavao sam u banji Zdrelo, koje je u dolini uz sama visoka brda kroz koja vodi put. Probudio se pred pogledom koji sam poslao na onoj slici, okupanim suncem - milina. Put uz Mlavu, sume, brda, ma divota. Da nisam bio svestan koliko imam da vozim i kuda, stao bih na svakoj drugoj krivini da napravim fotke. Uzgred, bio sam pred put spakovao foto aparat sa par objektiva u poseban ranac i stavio ga na bisage, onda uhvatio bajs za sediste, odigao ga malo sa zemlje, a onda odvezao ranac i bacio ga na krevet. To mi je bilo pametno.

 

Dakle, utorak jutro, a na samom izlazu iz Zdrela pogled:

i par kilometara kasnije, restoran na reci:

Sad malo ja, vec malo gore medju brdima, jer kakav je to put bez selfija:

a sto metara dalje niz put je manastir Blagovestenje u steni

 

Krenulo je onda i jace penjanje, ali nista predugo i prestrmo - ili jedno ili drugo. A i dan je tek bio poceo pa je bilo snage u nogama i entuzijazma u glavi.

Predeli su mahom izgledali ovako

 

Onda je dosao spust, pravo u Krepoljin.

Da sam znao pa to gore slikao vise ulevo (ako je uopste moglo, ne secam se), snimio bih i brdo na preko koga je put isao. To brdo je bilo i prvi bol tog dana - duzi uspon nego sto izgleda odozdo iz grada. Pogledas gore, u glavi ti se stvori neka slika toga koliko toga ima, a onda se ispostavi CVRC, ne vidis ti nista burazeru. Ima jos i jos i jos i jos, a onda dodjes na vrh iza koga ima jos samo malo.

Nego, Krepoljin.

 

Pojavio se ja na crnom bajsu, sa crnim bisagama i crnom torbicom na ramu, sa gomilom gedzeta na kormanu, ja sav u crnom, sa debelim zimskim crveno-crnim rukavicama, crveno-crnom kacigom, crni cvikeri, stao i gledam sve te ljude na ulici. Kao s Marsa da sam dosao. U roku od nekih 20 sekundi su i svi oni gledali mene. U trenutku sam pomislio na film Deliverance, ali su ovi ljudi stvarno bili bas fini - popricao sam sa nekoliko njih, a jedan od njih mi je i rekao da put ide "preko onog tamo brda, ima ti dosta da se penjes".

Na vrhu je bilo lepo, ovako:

 

Odatle je krenuo spust u zagubicku dolinu, prijatna voznja i fin odmor uz pejzaze ovog tipa

Pitao ja jednog kamiondziju koliko jos ima do Zagubice, a on pokaze niz put i kaze "ma eto je tu, stigao si", sto se ispostavilo nekih 10ak kilometara odatle. Sta zna dete sta je 300 kila i kamiondzija sta je 10km na natovarenom biciklu.

U Zagubici sam popio dupli caj i kupio jos rezervnih baterija za svetla (jedno i po prednje i tri zadnja - glavno napred je na dinamo), i onda lagano krenuo na sever.

 

Leleeee...

 

Put je jako los vec na samom izlasku iz grada, i postaje sve losiji. Onda pomislis kako je to jedini put koji povezuje Zagubicu i Majdanpek i... ne znam, valjda ne verujes ocima, bar je meni bilo tesko. Ova fotka je na nekih 8km od Zagubice, pre nego sto put zavrne na istok, i dok je jos licio na nesto.

 

U prvo vreme voznja je klasicno sitno gore-doliranje, i poprilicno je prijatna jer se vozi kroz divne krajolike tipa klasicne vukojebine. Onda u jednom momentu shvatis da vise nema prolaza izmedju visokih brda, da se mora ili nazad ili gore, i da situacija postaje ozbiljnija. Kako svaka ozbiljna situacija zahteva ozbiljne mere, tako i ja krenuh ostro, sto je za pocetak znacilo da izvadim pohovanu piletinu i rotkvice, i prionem na posao. Ponelo se iz Beograda, nego.

 

Najtezi deo uspona i zatim spust nisam slikao jer sam imao vecih gorucih problema, a i gde da slikam sebe kako cmizdrim k'o devojcica haha. Sta je tu bio problem:

- uspon, ali od onih koji nemaju ni 20m nekog odmora, nekog ravnijeg dela - jok, samo udri gore dokle ima, i sve vreme strmo. Ja sam bre skole ucio da bih sedeo u kancelariji i gojio se, kakav je bre to uspon?!

- bljuzgavica, sneg i led, plus jedno pet kila rizle ili sitno razvaljenog asfalta po kvadratnom metru. Ma milina.

- uzasan, ali uzasan put; ne postoji nacin da se postigne bilo kakav tempo, koliko god slab on bio, jer samo gledas da ne uletis u rupu, ne predjes preko leda i ne ugazis u neku 20cm duboku bljuzgavicu

- spust je jos strmiji od uspona. Sto je jos gore, na istocnoj je strani, sto znaci vidi samo malo jutarnjeg sunca, sto znaci led. Sporo, sporo, sporo, polustojeci, sake bole od stiskanja kocnica, noge od stajanja i truckanja...

 

E, kada sam se konacno spustio, a pre nego sto sam morao da se verem jos jednom posle Leskova, naletim na seoce u kome nikoga nije bilo osim dva lika od po 20 i kusur godina, kako sede ispred prodavnice okruzene blatom, i piju Zajecarsko. Oni su bili jedini ljudi koje sam video par sati unazad i u narednih nekoliko sati. Gledao sam taj Zajecarac i gledao ali na tome se sve zavrsilo...

 

Sve u svemu, bila su mi potrebna neka 4 sata za tih 30-35 kilometara od Zagubice do vrha brda iznad Leskova, odakle je krenuo pravi spust, onaj gde moze da se sedi i kocnice ne moraju da se stalno drze stisnute.

Tada se vec videlo i da mrak nije daleko, a i postalo je mnogo hladnije

Ovaj most je zabavan jer ima STOP znak ispod, iako nikakva raskrsnica ne postoji. Ali nije ni bitno, jer to nije obican stop znak.

To je CAN'T STOP R'N'R znak, po sred vukojebine. Bas me nasmejalo, sto mi je malo pomoglo posle nekoliko i fizicki i psihicki iscrpljujucih sati.

 

Odatle do Kuceva je islo sve nizbrdo, barem mislim a i mapa tako pokazuje, a ja nisam skroz siguran jer sam poslednjih 30-40km vozio po mraku, poslednjih 15ak i po ledenoj kisi. Crkao, i naucio podosta o tome sta treba i sta ne treba raditi. Taj drugi dan je bio veliko iskustvo za mene, a na kraju ipak najjace ostanu one sjajne slike predela kroz koje sam prosao, na bajsu. Kao recimo Veliki Pek, koji prolazi kroz Leskovo

 

Treci dan je bio laganica. Sunce, toplo, i isao sam najduzim mogucim putem do Golupca. Ali nije on samo najduzi - on je i jedini pravi put, dok su sve ostalo "jeste, mozes tuda, imas da se penjes preko nekih brda a i prodjes pored manastira". Nepoznata brda, bez ljudi, mozda ima snega a mozda i nema, nije bas neki put ali moze da se prodje... neka hvala, dosta za ovaj put.

 

Dosao do Braniceva i onda se spustio na caj do Golupca, a onda nazad i pravac Beograd.

 

Za kraj, moja prva visednevna tura. Delom sam na nju krenuo i da bih video da li sam zaista voljan da radim takve stvari, i da li sam u stanju, i izgleda da jesam jer bih sutra opet.

 

A evo i mog novog saborca na pumpi u Smederevskoj Palanci. Izuzetno sam zadovoljan, za sada.

[Boris_volimCorbe]

Utisak o prenocistu:

Prenociste Simonovic, Zdrelo
Apsolutno svaka preporuka. Cisto i uredno, domacini predusretljivi ali nenametljivi. Dosao sam im nenajavljen u kasnije popodne i po mraku a oni su bili hitri i ljubazni. Od tople i ciste sobe, preko vecere koja je bila odlicna s obzirom da nisu nikoga ocekivali, jutarnje kafe i dorucka, i na kraju cene od 2000 za sve to - meni je ovo mesto ostavilo odlican utisak. Ne znam koja cena moze da se ocekuje u unutrasnjosti Srbije i da li je ova cena generalno dobra ili ne, ali meni je njihova usluga itekako vredela tog novca. Ako nista drugo, ipak je u pitanju turisticko mesto sto znaci vise cene, iako je ovo bilo van sezone.

Hotel Rudnik, Kucevo
Bio sam primoran da odem kod njih, iako mi to nije bilo u planovima. Internet prezentacija kaze da im je prenociste sa doruckom 4000rsd. Mesto lici na klasicni socijalisticki hotel, SRFJ institucija, njih 5-6 sedi na recepciji i zajebava se. Odmerili me, onaj glavni mi je uz blagi podsmeh rekao da nemaju mesta, na moje pitanje gde da idem predlozio je Sumadiju. Na moje pitanje da li je Sumadija pristojno mesto, odgovorio je sa "odlicno, prva kategorija", na sta su se svi zgledali (ili se meni makar tako bilo ucinilo). Dalje od toga ne bih isao, nisam imao prakticno nikakvo iskustvo, ali to malo sto jesam znaci da tesko da cu im ponovo preci prag.

Restoran sa prenocistem Sumadija, Kucevo
Uf, sta da kazem?
Udjem u zadimljeni restoran sa 20ak stolova i jezivim ljubicasto-zelenim stolnjacima koji kao da su od plisa, i samo jedan sto je zauzet - onaj do sanka i u uglu. Za stolom dve zene od po recimo 35 godina, domacica od 50ak i neki covek, lici na kamiondziju a mozda je i gazda. Svi pricaju ruski. Treba li da idem dalje?
Pojeo sam tanjir gulasa, koji je bio odlican, i pecenu papriku koja i nije bila nesto. Soba nije bila ciscena bog te pita koliko dugo, ali su brze-bolje zamenili posteljinu kada sam se na nju pozalio. "Zamenili smo nego su bili majstori popodne...". Kupatilo nisu prebrisali, mada nije bilo prljavo, samo skroz prasnjavo. Dorucak opet sasvim fin - jaja, sir, kafa, vruca lepinja... Domacini ljubazni, samo ih nije bas nesto briga za to njihovo prenociste, verovatno zato sto im nocenje nije glavni izvor prihoda.
Cena za sve 2150, komentar suvisan.

[chamade]

Uspon na brdo koje te je dočekao pre Krepoljina je poprilično dug sa Požarevačke strane.. sa druge strane znatno je kraće jer put svo vreme ide blago naviše ka Crnom Vrhu. Bar si se dobro zagrejao uzbrdo. 

 

Što se tiče smeštaja.. privatni smeštaji poput Simonovića sudaleko sredjeniji od ovih nazovi hotela. Taj hotel u Kučevu.. čisto sumnjam da je uopšte imao ijednog jedinog gosta.. pre će biti da se zaposlenima nije radilo i da ih je mrzelo da ti pripreme sobu. Tako je to  javnom sektoru. Vidim, ni u drugom hotelu nije bilo baš bajno. 

 

Onaj deo šro si vozio po mraku ka Kučevu i jeste sve naniže.. blaga nizbrdica, dovoljna da bicikl klizi a pri tom je kilometrima duga. Ima samo jedan kratak uspon pre Kučeva. Preko leta tuda je sjajno za vožnju. 

 

Sve u svemu.. bravo za zimsku 3-dnevnu turu.

[Boris_volimCorbe]

Ma to kod Krepoljina je jos bilo i ok. Uspon pre Krepoljina je prosao bez problema, ali taj drugi, iza mesta, posle koga dolazi spust ka Zagubici, je bio zeznut jer mi je izgledao kraci nego sto jeste. Treba da naucim da manje obracam paznju na te stvari - kako sta izgleda i odmeravam koliko snage ce mi biti potrebno - nego da samo vrtim pedale, jer takve stvari umeju da mi udare na moral a onda penjanje bude teze nego sto je neophodno.

 

Postoji samo jedna stvar zbog koje mi je zao u vezi sa tom mojom voznjom, a to je upravo taj spust ka Kucevu koji sam presao po mraku. Skoro sve vreme sam cuo reku pored sebe, ali sve sto sam video je krug unutar svetla bicikla. Ne dao bog da sam uleteo u rupu, iskrivio tocak ili cak i da sam samo morao da menjam gumu, u takvom mrklom mraku i nigde zive duse kilometrima okolo... Konobar u Zlatnoj Ribici u Golupcu, gde sam stao da popijem dupli caj na brzaka, je iz tog kraja (selo Laznica, severno od Zagubice, prosao sam kroz njega kada sam krenuo ka planini) i zabezeknuo me pitanjem zasto nisam skrenuo desno ka Majdanpeku umesto levo ka Kucevu kada sam vec video koliko je sati. Eto to je jedna od stvari o kojoj nisam razmisljao - plan B na tom delu puta - a posebno kada mi je rekao da je Majdanpek samo 8km od raskrsnice. Mogao sam tamo da odspavam, umesto sto sam se izmaltretirao da bih stigao u Kucevo - em sto nisam video dolinu Peka, em sto sam se namucio da bih prenocio u rupi kao sto je Sumadija - duplo golo. Nauk za sledeci put, i nije jedini...