Skapirao sam da definitivno imam neki problems sa desnim kolenom kada intenzivno vozim. Kako sam to skontao?
Na poslednjoj dvodnevnoj turi koju smo vozili Igor i ja, prvi dan je bio žestok. Pre toga su moje standardne vožnje bile nekih 70 do 80 km sa nekih cirka 1000 do 1200 km visinca. Za više nisam imao ni volje, ni društva, ni vremena. Međutim, Iggy i ja samo prvi dan te ture u istom danu penjali Debelo Brdo i Taru, što je s obzirom na ono na šta se moj organizam dobro adaptirao, bilo previše. Debelo Brdo sam lagano i bez ikakvih problema izgurao, a onda je na red došla tara i 13km konstantnog uspona od minimum 7 i više % bez ikakvog predaha. Srećom, imao sam kasetu od 32 zuba tako da sam to izgurao do kraja ali da je bilo teško, jeste. Vrteo sam u granny brzini i išao lagano, pa čak sam i pravio manje pauze na 3 do 4 kilometra. Kad smo se popeli na Taru i sišli sa bajseva, osetio sam da me žiga to desno koleno, ali ništa strašno. Do kraja dana, kada smo završili vožnju i kada sam se istuširao, shvatio sam da mi je problem da siđem niz stepenice, da osetim bolove u kolenu čak i prilikom pomeranja u krevetu. Sledećeg dana nas je čekao lakši deo puta, oko 130 km uz samo jedan veći uspon na Divčibare. Iskreno sam se plašio da moje koleno to neće izdržati.
Sutra dan kada smo zajašili bicikle, skontao sam da je bol u kolenu popustio ali da je definitivno još uvek prisutan. Prvih 30 km me je po ravnom koleno žigalo pri svakom okretaju pedale, što me nije ni blizu brinulo kao činjenica da je ispred nas bilo još oko 2km visinca za koje sam sumnjao da će moje koleno moći da podnese. Nosio sam se mišljju da usput svratim u neku apoteku i kupim nekio bandažer ili čak onu konjsku mast pa da namažem i vidim hoće li to ublažiti bolove. Dok smo bili u Užicu, odustao sam od te ideje jer sam nekako želeo da što pre odpedalamo taj dan i da se vratim kući da vidim svoju ćerku. Nisam hteo da gubim dodatno vreme tražeći apoteku. Kontao sam da može biti mnogo gore, ali sam isto tako znao da uspon na Divčibare nije ni blizu tako zahtevan kao onaj na Taru, i da sa prenosom 34/32 gotovo sigurno mogu da to izguram a da se praktično ni ne zadišem. Za divno čudo, kako je počeo taj uspon, meni je bol u tom kolenu gotovo iščezao. Nisam ni koristio 32 zuba na kaseti, vozio sam nekim svojim ustaljenim tempom i bez ikakvih problema to izvukao do gore. Tek kada smo skroz završili vožnju i kada sam ušao u auto, kako je koleno počelo da se hladi, osetio sam opet blagi bol prilikom savijanja noge, ali ni blizu onog bola kao veče pre.
Sutra dan, ja kao nov. Bolu, Bogu hvala, ni traga ni glasa.
Moje pitanje za one koji su imali sličan problem. Da li su ovi simptomi koji sam ja imao definitivno znak da imam neki problem sa tim desnim kolenom za koji bi trebalo da se obratim stručnom licu, ili vam to više deluje kao posledica toga što sam zagrizao prevelik zalogaj u odnosu na ono što je moje telo pre toga naviklo? Ako je to u pitanju, pitam se onda što me je zezalo samo desno koleno a levo praktično ni malo....